Zahvaljujući glasovima većine koju čine socijalisti, Parlament Albanije je prošlog meseca odbacio zahtev državnog tužioca da uhapsi bivšeg ministra unutrašnjih poslova Saimira Tahirija koji je trenutno pod istragom za korupciju i trgovinu narkoticima između Italije i Albanije nakon nedavno objavljenih snimaka prisluškivanja italijanskih vlasti. Prekoračujući svoje nadležnosti u proceni dokaza i argumenata državnog tužioca i označivši pritvor “ekstremnom” merom za narodnog poslanika Republike Albanije, socijalisti su kreirali opasan presedan u kom Parlament opstruiše “politički motivisano” pravosuđe.
Na kraju ove neizbežno kontroverzne sesije, Edi Rama je pozdravio reportere verbalnim napadima, umesto da je davao odgovore.
“Ovde sam radi vas, samo radi vas. Da bih vam rekao da razmislite, da istražite i razumete”, Rama je počeo svoje izlaganje pre nego što je dobio pitanja od novinara. “Kao prvo, sram vas bilo, vas i sve one poput vas, koji ne razumeju situaciju. Vi, koji zbunjujete javnost vašim besmislenim pitanjima, vi ne razumete da je sve ovo jasno svakome ko bi hteo da pročita pet redova”, rekao je, a da nije odgovorio na pitanja — gde nije oklevao da u Tahirijevom slučaju ova pitanja nazove ‘idiotskim’ i ‘neprikladnim’.
U tiradi koja je trajala desetak minuta, zbog osećanja da je na čelu većine koja se zalaže za organizovani kriminal, Edi Rama je rekao da mediji koji “štancuju optužbe bez razumevanja, bez ikakvog osećanja odgovornosti” predstavljaju uzroke mnogih problema u ovoj državi, gde je izlio bes na novinare, analitičare i izdavače podjednako.
“Vi ste tako ignorantni. Pričate gluposti! Odvratni ste! Samo pojačavate tračeve”, “Vaša pitanja proizlaze iz neznanja”, “Vi ne čitate i slušate da biste razumeli ono o čemu pričamo”, “Pre nego što postavite tako neprikladno pitanje, pročitajte i istražite”, rekao je pre nego što su ga novinari prekinuli, zahvalili mu, spustili svoje mikrofone i otišli.
Solidarnost
Ubrzo nakon Raminih izjava, talas revolta i solidarnosti pogodio je medije. Udruženje profesionalnih novinara Albanije izrazilo je “duboku zabrinutost zbog premijerovih uvreda i zastrašivanja medija”, te su apelovali na javnost i institucije da zaustave brojne Ramine napade. Evropska federacija novinara (EFN) pridružila se izjavljujući da “svi novinari imaju pravo da postave pitanja koja se političarima dopadaju ili ne, a da ne budu zastrašivani i napadani prilikom obavljanja svog istraživačkog rada”.
Udruženja i kreatori javnog mnjenja su pozvali kolege na bojkot Raminih aktivnosti, makar na jedan dan.
Međutim, ovi apeli će, verovatnije, da doprinesu efikasnom smanjenju uloge novinara kao prostih pojačivača izjava ili tračeva iz prostorija u kojima se nalaze vlast i moć. Dugotrajan bojkot konferencija za novinare mogao bi da bude efikasniji za povratak nezamenljivog prostora za produbljivanje promišljanja, elaboracije i komentara o sadržaju i aktuelnim dešavanjima. Iznenadni prekid koji deli ono što političari kažu od činjenica mogao bi da pomogne u razumevanju političkog delovanja neophodnog da bi se izašlo iz okvira prepucavanja i tračarenja koji često karakteriše albanski medijski pejzaž.
Percepcija mnogih?
Nepokolebljivi Rama nastavio je da forsira ovu temu narednih dana odgovarajući na društvenim mrežama — što obavezno čini dok putuje kolima sa sastanka na sastanak — tvrdeći da nije uvredio nikoga, već samo izrazio svoje mišljenje te da mu se ovo gnezdo stršljena svejedno gadi.
Uprkos razumljivim porukama protesta i solidarnosti, Ramini stavovi se, možda, ne razlikuju toliko od stavova javnosti, imajući u vidu odgovornosti albanskih medija u proteklih nekoliko decenija u oblasti medijskih sloboda.
U stvari, medijskoj sceni u Albaniji nije novina da postoje redakcije bez novinara, članci bez informacija, senzacionalizam i paničarenje, lažne vesti (fake news, eng.), opšti izostanak proveravanja činjenica, uvodnici bez promišljanja, istraživanja bez dokaza, bezbroj večernjih razgovora koji komentarišu jutarnje izjave i novine koje samo prepisuju govore iz televizijskih debata dan pre.
Međutim, ono što je najviše urušilo kredibilnost medija u proteklim godinama je bliskost medija politici, levici ili desnic, ai u zavisnosti od toga ko je bio na vlasti — ako ovde ima smisla koristiti termine koji nemaju mnogo veze sa političkim realnostima na koje se pozivaju samo zbog konvencija. Ne zavise svi mediji od vlasti, naravno, ali je, nažalost, veliki deo zavisan, zbog čega je pojačano nepoverenje i nezadovoljstvo koje dovodi do toga da se javnost odluči za tračeve i članke o ‘životnim stilovima’, umesto za informacije od značaja.
Ipak, ako informacije postanu puka zabava, rizikuje se da će, vremenom, javnost odustati od potrage za istinom, da će se prikloniti premijeru — koji svaljuje krivicu na sistem čijem je uspostavljanju godinama sam doprineo kreiranju i održavanju — igrajući na tonove koje ispušta politika, čime se mediji diskredituju kako bi se ojačala sama politika.
Reporteri na improvizovanoj konferenciji za medije ispred parlamenta i oni koji posmatraju iz studija u kojima gostuju političari i oni koji kreiraju javno mnjenje, mogli bi da pronađu utočište u protestovanju i bojkotu, ili bi mogli da se pridruže kolegama koje su odlučile da razlikuju istinite Ramine izjave od njegovog neprikladnog gađenja. Bilo kako bilo, oni svakako neće dobiti podršku vlasnika medijskih grupa koji su uvek bliski lobističkim centrima moći.
Bilo da je Rama napravio ovoliki šou da bi skrenuo pažnju sa glasanja u Parlamentu kojim je stao u zaštitu Saimira Tahirija ili je samo reč o njegovim čestim izlivima nervoze, on je svakako dao priliku opozicionoj partiji desnog centra Ljuljzima Bašija da može da gunđa o slobodi medija u ovoj zemlji. Bez obzira na činjenicu da je, kada je aktuelna opozicija bila na vlasti, ista distribuirala privilegije i finansije “blagonaklonim” medijima, dok je kažnjavala i izražavala agresiju — ne samo verbalnu, već i fizičku — prema kritičkim glasovima.
Albanski mediji protiv stranih medija
Ovo nije prvi put da je Ramina prećutna tolerancija prema nelagodnim pitanjima podstakla debate i sukobe u albanskim televizijskim studijima. Autoritaran i nezgodan kod kuće, Rama je primećen kada je poznato lice sa Top čenela, Sokolja Balu, pitao da li je pijan, rekao je Bljendiju Fevziuu sa TV Kljan da je njegova glava problematična za sve i pozvao dopisnicu Ej-Bi-Si Njuza Erisu Zika da pohađa časove engleskog jezika pre nego što ode na konferenciju za novinare u Briselu.
Neke novinarke su već dobile svoj udeo u rodnom stereotipisanju i dvostrukim standardima, kao i uobičajenu paternalizaciju. Rama je rekao Iljvi Tare — najboljoj novinarki Ora njuza — da razume njen loš rad, jer ima sina o kome se brine. Kada je Eni Vasilji iz Njuz 24 pozvala Ramu da joj odgovori, on joj je rekao da će joj zadovoljiti sve potrebe. Mnogi se sećaju kako je reporterka TV Šijak, posle postavljanja teškog pitanja o mitu u Opštini Tirana, počašćena komentarom da je “prostitutka za informacije”.
Ton se menja kada premijer ode u inostranstvo. U intervjuu za Dojče vele, čak i kada je Tim Sebastijan više puta insistirao na jednom pitanju dok je iščitavao izjave koje otkrivaju skrivene poruke, gde je isprozivao slabo skrivenu nameru da se isprovocira Srbija i izvrši pritisak na Evropsku uniju u samo jednoj rečenici, Rama nije izgubio svoje strpljenje i na kraju izuzetno dugačkih 30 minuta, zahvalio je novinaru, osmehnuo se i rekao da mu je bila čast što je mogao da odgovori na pitanja.
U intervjuu za Bi-Bi-Si, kada ga je Sara Montaž podsetila da je Albanija najsiromašnija i najkorumpiranija država u Evropi, da je njegova vlada, po njegovim rečima, bila uključena u sve što je trulo te da obećanja iz predizborne kampanje ne mogu da se održe, on je odmah odgovorio i čak rekao da ceni njeno insistiranje.
Iako nije novost da se ličnost Edija Rame menja kada je kod kuće i kada je u inostranstvu, ne postoje ‘idiotska’ pitanja i ‘nepripremljeni’ ili ‘drčni’ novinari koji bi mogli da ih opravdaju.
Posle Raminog nastupa pred parlamentom, mnogi novinari su priznali da nisu uspeli da odigraju svoju ulogu pouzdanih tumača stvarnosti i vernih posrednika između politike i javnosti. S druge strane, nijedan političar se ne čini voljnim da uradi isto to. Kao što je obično slučaj, ima dosta dima, ali nema požara na toj strani.
Fotografija: zvanična fejsbuk-stranica Edija Rame.
Ovaj tekst je proizveden od Osservatorio Balcani e Caucaso kao deo projekta Europskog centra za press i medijske slobode, konfinanciranog od Europske komisije. Sadržaj teksta je u celosti odgovornost Osservatorio Balcani e Caucaso i njihovih partnera i na bilo koji način ne reflektira stavove Europske Unije.
