Skoro svi su čuli za Edwarda Snowdena (Edvarda Snoudena), uzbunjivača koji je otkrio NSI-ev program nadgledanja, čoveka koji je odgovoran za jedno od najznačajnijih curenja informacija u američkoj istoriji. Ipak, manji broj ljudi je upoznat sa makedonskim “Snoudenima” čija su raskrinkavanja bila tako moćna da su pomogla u svrgavanju vlade.

Uzbunjivači koji rade za makedonsku tajnu policiju obezbedili su takozvane “bombe” — snimke koji sadrže navodne prisluškivane razgovore visokih vladinih zvaničnika koji su otkrili da bivši premijer Nikola Gruevski stoji iza nezakonitog nadzora nekih 20.000 ljudi, uključujući ministre, novinare i diplomate.

Pritisak pod kojim su se ovi uzbunjivači našli jasno pokazuje da je prijavljivanje pojedinaca koji se rđavo ponašaju važno: troje uzbunjivača je uhapšeno odmah nakon što je tadašnji premijer Nikola Gruevski saznao za “bombe”.

U slučaju koji se zove “Puč”, tadašnji makedonski lider opozicije i aktuelni premijer, Zoran Zaev, koji je objavio prisluškivane snimke, optužen je za “ucenu i nasilje nad državnim zvaničnicima” i naloženo mu je da preda svoj pasoš. Pritvoreno je troje drugih osumnjičenih, uključujući bivšeg šefa tajne policije, Zorana Veruševskog.

Gjorgi Lazarevski, jedan od uzbunjivača, koji je radio u Upravi za bezbednost i kontraobaveštajnu službu i proveo skoro godinu dana u pritvoru po istim optužbama, nedavno je javno progovorio o operaciji uzbunjivanja.

“Bio sam spreman na svaku situaciju, prihvatio sam da se može desiti i najgori scenario”, kazao je Lazarevski, inženjer koji radi za tajnu službu već 25 godina, za makedonsku NovaTV. Optužbe za slučaj “Puč” odbacila je kancelarija specijalnog tužioca početkom ove godine.

Međutim, poznati makedonski uzbunjivači, poput Lazarevskog, naizgled dosad nisu nadahnuli druge javne službenike da otkriju rđava ponašanja. Čak ni studenti, koji su podržavali uzbunjivače protestujući i zahtevajući promene od vlade, više nisu voljni da govore javno protiv korupcije na univerzitetima.

Nema uzbunjivača u javnom i privatnom sektoru

Zakon o zaštiti uzbunjivača pretpostavlja da će potencijalni uzbunjivač otkriti nešto na internom nivou (u svojoj instituciji) ili, ako to ne uspe i uprava institucije izrazi zabrinutost protiv ovog čina uzbunjivanja, eksterno — drugim nadležnim državnim telima poput Ministarstva unutrašnjih poslova ili Komisije za prevenciju korupcije (KPK).

Zakon pruža zaštitu zaposlenima u državnim institucijama i privatnim firmama. Ako se ne uspe održati poverljivost uzbunjivača, onda bi institucija ili firma mogla da plati do 6.000 evra novčane kazne.

U prošlih godinu dana i devet meseci, otkako je zakon stupio na snagu, KPK nije primila nijednu žalbu za bilo koju vrstu informacija ili aktivnosti koja se smatra nezakonitom. Zaposleni u privatnim kompanijama takođe imaju pravo na uzbunjivanje, ali nema podnesenih žalbi ni s njihove strane.

“Mi nismo dobili nijednu prijavu za uzbunjivanje na internom nivou ili kao eksterna institucija”, kaže DKPK — koja sakuplja statističke podatke o uzbunjivačima u ovoj zemlji — za K2.0. “Godina 2016. i 2017, na osnovu godišnjih izveštaja koje državne institucije podnose ovoj komisiji, nismo primetili nijedan slučaj uzbunjivanja u javnim institucijama ili privatnim kompanijama.”

Vlada i neka ministarstva, poput Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva odbrane, takođe nisu primili žalbe uzbunjivača. Zaposleni u Carinskoj upravi Makedonije takođe još nisu postali uzbunjivači, Uzgred, nije bilo ni prijava na državnim univerzitetima.

Studenti se plaše da prijave korupciju

Rezultati studije, “Da li će se na univerzitetu pojaviti uzbunjivači?”, koju je sproveo skopski Institut za strateško istraživanje i obrazovanje, pokazuju da ni studenti ni zaposleni u institucijama visokog obrazovanja nisu upoznati sa Zakonom o zaštiti uzbunjivača ili sa postojećim mehanizmima za prijavljivanje korupcije na univerzitetima.

Članica Studentskog plenuma, Aleksandra Živković, veruje da se neke nezakonite prakse na univerzitetima čak i ne smatraju koruptivnim. Fotografija: Aleksandra Živković

Ova studija, objavljena decembra 2017, pokazala je da skoro 70 odsto studenata prava sa četiri najveća univerziteta u Makedoniji koji su učestvovali u anketi, nisu bili upoznati sa zakonom. U međuvremenu, skoro polovina je izjavila da su čuli za korupciju, ali je skoro 80 procenata reklo da nikada ne bi prijavili korupciju, jer se plaše reperkusija.

Najčešća korupcionaška praksa na univerzitetima, a po mišljenju studenata, jeste da se kupi udžbenik koji je profesor napisao kako bi se položio ispit i podmićivanje predavača da bi se završio neki kurs.

Profesorka Aleksandra Gruevska Drakulevski, članica istraživačkog tima, kaže da studenti moraju da budu ohrabreni i uvereni da neće imati posledice, te da će se mere preduzeti nakon podnošenja njihove prijave.

“Ako univerziteti i fakulteti postupaju po zakonu kada je reč o zaštiti uzbunjivača, verujem da će studenti i zaposleni ubuduće biti ohrabreni da prijave”, kaže Gruevska Drakulevski. Ona smatra da će odgovarajuća prezentacija zakona studentima prava i zaposlenima imati pozitivan uticaj na borbu protiv korupcije.

Aleksandra Živković je članica Studentskog plenuma, neformalnog udruženja studenata koje je organizovalo masovne studentske demonstracije održane u Skoplju 2014. Ona, takođe, veruje da studenti nisu zainteresovani da postanu uzbunjivači po pitanju zloupotreba na univerzitetima poput davanja mita i nepotizma prilikom zapošljavanja i unapređenja na radnom mestu, jer veruju da predavači jedni drugima čuvaju leđa.

“Studenti nemaju poverenje u institucije, jer smatraju da ne mogu ništa da promene. Misle i da bi profesori mogli da se osvete”, kaže Živković koja je svoju master diplomu dobila u oblasti korupcije u visokom obrazovanju.

Predsednica Transparensi internešenel Makedonija, Slađana Taseva, ističe da su studenti obeshrabreni da postanu uzbunjivači, jer veruju da profesori jedni drugima čuvaju leđa. Fotografija: Slađana Taseva.

“Neke prakse, poput povlačenja veza kod rođaka i prijatelja ili studenata koji profesorima plaćaju privatne časove, čak se i ne smatraju korupcijom”, nastavlja Živković. “U mentalitetu je studenata da prihvate ove zloupotrebe kao nešto što je uobičajeno, jer je korupcija sveprisutna u društvu.”

Živković misli da Studentski parlament, organizacija koju čine predstavnici studenata koji se bore za svoje interese, zahteve i predloge, mogu da igraju značajnu ulogu u motivisanju studenata da prijave korupciju.

“Studentski parlament je u proteklih 25 godina bio upleten sa vladom. U idealnoj situaciji, parlament bi ove probleme uputio na Senat univerziteta, vrhovnu akademsku vlast institucije, i branio bi studentska prava zajedno sa studentskim ombudsmanom”, kaže Živković.

Slađana Taseva, predsednica organizacije Transparency International Macedonia (Transparensi internešenel Makedonija), saglasna je sa Živković da su studenti obeshrabreni da budu uzbunjivači zato što veruju da profesori čuvaju leđa jedni drugima.

“Studenti bi bili ohrabreni da progovore o svojim brigama o korupciji ako univerziteti obezbede da se procedure uzbunjivanja sprovedu tako da ne budu na štetu studenata”, kaže Taseva.

Studentski protest u Skoplju 2014. pod parolom “Aktiviraj se! Realizuj se! Studentiraj!” nije, kako se čini, doveo do promene svesti. Fotografja: Studentski plenum.

Proći će neko vreme dok građani, uključujući studente, postanu dovoljno hrabri da se pretvore u uzbunjivače. Za sada, jedan od razloga zbog kojih Makedonija zaostaje za drugim državama regiona jeste da nesrazmerno visok broj građana veruje da bi uzbunjivače trebalo kazniti zbog razotkrivanja rđavog ponašanja.

Prema analizi podataka, pod nazivom “Stavovi javnosti prema uzbunjivačima u jugoistočnoj Evropi”, koju je objavio Savet za regionalnu saradnju, troje od 10 ljudi u Makedoniji veruje da bi uzbunjivače trebalo kazniti zbog njihovog delovanja — što je skoro dvostruko veći procenat u odnosu na regionalni prosek (ankete su sprovedene i u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori i na Kosovu).

Na događaju na kom se proslavljao Međunarodni dan uzbunjivača, Katica Janeva, članica specijalnog tima tužilaca koji istražuju procurele prisluškivane razgovore, rekla je da je manje verovatno da će građani postati uzbunjivači  pogledu korupcionaških praksi i kriminala zato što se boje posledica.

“Zato moramo da ih ohrabrimo da prijave ovakve prakse. Ipak, postoji problem sa poverenjem u institucije, pored rizika povezanog sa uzbunjivanjem, da li će one primeniti zakon”, izjavila je Janeva na konferenciji održanoj početkom ovog meseca u Skoplju. K

Naslovna fotografija: K2.0.