Kada sam odlučio da se bavim temom mladih na Kosovu, bio sam ubeđen da će subjekti mojih fotografija biti sarađivački nastrojeni i da neće kočiti moj rad. Imajući u vidu činjenicu da većina građana Kosova između 15 i 25 godina poseduje pametne telefone, ima pristup Internetu i provodi dobar deo dana objavljujući lične informacije, mislio sam da će moj posao biti lak i izvodljiv.
Pre deset godina, kada je Kosovo proglašeno nezavisnom državom, bio sam deo procesa dokumentovanja događaja koji su se odvijali toga dana. U to vreme, kosovska omladina je bila prepuna pozitivne energije, s nadom u svetlu budućnost dobrobiti i napretka — postojao je osećaj saradljivosti.
Kako nisam boravio na Kosovu da bih ispratio sve ono što se izdešavalo u protekloj deceniji, ipak vidim da su se stvari promenile. Naučio sam da više ništa nije isto. Nema entuzijazma i infrastrukture.
“Ne objavljuj moju fotografiju u novinama ili ću ti slomiti lobanju!”
Ova pretnja je pratila skoro svaku fotografiju. Reakcije su bile raznolike, ali su sve bile agresivne.
