Cena od 10 dodatnih evra za povratno putovanje do albanske prestonice na poluzavršenom autoputu bila je neprihvatljiva za stanovnike severnog grada Kukeša (Kukes), pa su spalili kabine za naplatu putarine. To je rezime događaja od 31. marta za vreme protesta koji su okupili stotine i osvojili podršku hiljada.

Pre nešto manje od nedelju dana, Vlada je obavestila javnost da će nosilac koncesije autoputa Milot-Morina početi da naplaćuje takse, što bi ovaj put učinilo prvim u Albaniji putem na kom se naplaćuje putarina. Visina putarine, koja je trenutno suspendovana, kretala bi se između 2,5 evra za bicikle i 5 evra za privatna vozila, a do 22,5 evra za šlepere/kamione.

Ovolikim putarinama se usprotivio deo javnosti, ali su posebno izazvale kontroverze u dvema grupama: kod stanovnika severoistočne oblasti Albanije kroz koju autoput prolazi i kod građana Kosova koji često posećuju Albaniju, posebno leti. Nepostojanje alternativnih puteva na kojima se ne bi naplaćivala putarina u pravcu Tirane samo je povećalo frustraciju.

Autoput kome nema kraja

Otvoren u Albaniji juna 2009, samo nekoliko dana pre opštih izbora, ‘Rruga e Kombit’ (‘Narodni put’) je dosad koštao 1,3 milijarde evra, iako je prvobitna procena bila 600 miliona evra. Uprkos tome što je prvobitna cifra duplirana, projekat nikada nije završen, jer nekoliko segmenata i radova tek treba da se realizuje. Albanski ministar za infrastrukturu kaže da je potrebno još 300 miliona evra da bi se radovi kompletirali.

Konzorcijum na čelu sa turskom kompanijom je u julu 2016. osvojio tender za koncesiju održavanja auto-puta i upravljanja njime, kao i da bi rukovodio građevinskim radovima. Činilo se da je time konačno završena saga u kojoj su dve vlade, jedna na čelu sa Edijem Ramom i druga sa Saljijem Berišom (Sali Berisha), pokušavale da najave ko je osvojio tender. Samo nekoliko sedmica kasnije, ovom konzorcijumu je oduzeto pravo u korist drugog konzorcijuma koji čine inostrane i albanske kompanije.

Godinu dana kasnije, septembra 2017, izgradnja kabina za putarine je počela, dok je naplata trebalo da počne u decembru. Međutim, odlaganja su učinila da se to ne desi pre 25. marta 2018, kada je vozačima koji su koristili taj deo autoputa prvi out naplaćivana putarina. Zvanični početni datum za plaćanje putarine trebalo je da bude 15. april, ali usled novonastalih događaja i ovaj datum je pomeren.

Prvi protesti protiv novouvedenih tarifa 28. marta okupili su grupe trgovaca sa obeju strana albansko-kosovske granice. Mesto za naplatu putarine, u Kalimašu (Kalimash), nalazi se između Kukeša i Tirane, glavnog centra za odmaralište i ekonomskog središta Albanije. Redovna kratka putovanja u glavni grad Albanije jesu učestala za ljude iz Kukeša, kao i za građane sa Kosova, bilo zbog posla, pribavljanja materijala za male biznise ili radi običnih izleta za odmaranje.

Trgovci su parkirali svoje kamione na graničnom prelazu u Morini, time blokirajući ovaj prelaz nakratko. “Umesto da uklonimo granice, mi ih stvaramo”, stojalo je na transparentu ispred vozila.

Protesti protiv taksi na auto-putu, koji su se završili nasilnim sukobima policije i demonstranata, na kraju su doveli do toga da je Vlada Albanije napravila brojne koncesije. Fotografija: Artur Ibraj.

Zahtevajući izuzetke od plaćanja novog računa, pored okupljenih su se našli i građani Kukeša koji su se organizovali preko društvenih mreža. Poruka, koju potpisuju “rodoljubivi aktivisti i građani Kukeša”, a koja je postavljena, između ostalog, i na fejsbuk-stranici zajednice u Kukešu, navodi sledeće: “U subotu, 31. marta u 11.30, biće održan građanski protest bez bilo kakvih političkih uticaja. Cilj protesta je da se zaustavi nefer oporezivanje Narodnog puta, jer to pravi štetu svim Albancima iz Kukeša i Dardanije [istorijski naziv za Kosovo].”

Ova poruka je brzo dobila podršku i građani iz celog okruga, najsiromašnijeg u državi u pogledu BDP-a po glavi stanovnika, pridružili su se. “To nije stvar privilegija”, kaže dvadesetosmogodišnji Lorenc, meštanin koji je učestvovao u protestu. “To je stvar preživljavanja, jer ako se putarina primeni, biće to kraj mnogih ljudi odavde. Svaki manji biznis će propasti i dublje ćemo zapasti u siromaštvo.”

Artur Ibraj se otisnuo na putovanje kako bi podržao protest kod Tunela Kalimaš (Kalimash) od mesta Gruemire u Skadru, severna Albanija. Iako on nije direktno pogođen nametnutim tarifama, Ibraj kaže da ima pravo kao građanin da pokaže nezadovoljstvo. “Stojim uz sve one koji brane svoja prava”, rekao je. “Ja sam građanin koji plaća porez i imam pravo da protestujem, jer sam izabrao da ostanem u ovoj zemlji, a ne da tražim azil u inostranstvu.”

Nameren da ukine planirano uvođenje putarina, protest je eskalirao sukobima sa policijom, fizičkim kontaktom i kamenicama u oba pravca. Barem je 14 ljudi povređeno iz redova demonstranata i policije.

Udaranje teškim kovačkim čekićima u kabine za putarine i spaljivanje istih upotpunilo je sliku toga dana. Odmah po spaljivanju kabina, nekoliko demonstranata se čak zagrlilo međusobno.

“Došao sam na miran protest, ali nas je policija isprovocirala”, kaže Ibraj. “Čak su nekima od nas rekli: ‘Idite kući ili će vaše koze same ostati na planini’. Ovo je očigledna uvreda koja je iziritirala demonstrante.”

Drugi demonstrant, u razgovoru s nama pod uslovom da ostane anoniman, takođe je rekao da je policija kriva za nasilje. “Policija nije trebalo tako da nas provocira”, rekao je. “Kamenovanje i pendrečenje nenaoružanih ljudi nije pravi način na koji država treba da deluje.”

Hapšenja i novi protesti

Nakon protesta, albanski premijer Edi Rama je bio primoran da se vanredno obrati javnosti, osuđujući nasilje i vandalizam.

Međutim, Rama je najavio i promenu politike, što je slično situaciji iz 2013, kada je bes javnosti zbog odluke da se sirijsko hemijsko oružje odloži u Albaniji naterao vladu da se predomisli.

Protivmere su obuhvatile šezdesetodnevnu suspenziju sistema naplate putarine, što je period u okviru kog će vlada pregovarati sa koncesionarskom kompanijom da bi se smanjila tarifa za česte korisnike autoputa. Iako informacija još nije potvrđena, čini se da se vlada zalaže za to da putarina iznosi 1,5 evra za privatna vozila čestih korisnika autoputa, od čega bi stanovnici Kukeša imali koristi. Međutim, mnogi smatraju da je i ovoliki iznos neprihvatljiv.

Ugovor o javno-privatnom partnerstvu za održavanje autoputa i upravljanje njime sadrži i godišnji fond od 120.000 evra kako bi se rasteretili dodatni troškovi koje će siromašnije porodice iz Kukeša imati.

Sirijsko oružje i sistem za naplatu putarine jesu incidenti koji imaju još jedan zajednički činilac; manjak jasne komunikacije od strane vlade. Na plenarnoj sednici Skupštine Albanije održanoj 5. aprila Rama je priznao da informacije koje su pružene javnosti nisu sasvim jasne i preuzeo je odgovornost za to što nije uradio dovoljno da bi se ovo pitanje rešilo ranije.

U međuvremenu su izdati nalozi za hapšenje 23 demonstranata. Ujutro posle incidenata, specijalne snage i jedinice za hitno reagovanje nastavile su da hapse osumnjičene, dok su tužioci zatražili pritvor ili kućni pritvor za 16 demonstranata.

Hapšenja su ponovo pokrenula protivljenje javnosti i izrodila novi hešteg pokret pod nazivom #unejamkuksian (Ja sam iz Kukeša). Male grupe ljudi, uključujući neke opozicione poslanike, okupile su se ispred sudova kao podrška demonstrantima. Sud u Tirani je odlučio da će 11 demonstranata da ostane u pritvoru, što je odluka koju je Apelacioni sud u Skadru kasnije delimično promenio oslobađajući sedmoro optuženih.

Demonstrant Artur Ibraj (desno) kaže da će, ako bude potrebno, biti spreman da se pridruži štrajku glađu u znak podrške demonstrantima koji su u zatvoru. Fotografija: Pano Soko.

“Stojao sam i stajaću pored onih koji koriste svoje pravo da protestuju”, kaže Ibraj koji se pridružio protestima ispred sudnice u Skadru. “Nastaviću da učestvujem u skupovima na kojima se traži njihovo oslobađanje. Čak ću se pridružiti štrajku glađu ako budem morao.”

Podeljen put, podeljene ekonomije

Izražena je i zabrinutost zbog ekonomskog uticaja ovih tarifa. Unija albanskih proizvođača je saopštila da će oporezivanje glavnih prevoznih arterija države uticati na sve male izvoznike i uvoznike sa teretom manjim od 10.000 evra.

“Sektori koji će biti najpogođeniji jesu proizvođači i izvoznici voća i povrća, cigle, cementa i flaširane vode”, upozorava ova unija. “Ovo će primorati da se cene ovih proizvoda povećati od 7 do 12 odsto. Ovo se prenosi na gubitak našeg udela u tržištu na Kosovu i u regionu.”

Savez trgovinskih komora Albanije izražava drugačije mišljenje, saopštavajući da su tarife pravedne, a na osnovu ulaganja i troškova održavanja koncesionara auto-puta.

S druge strane granice, poslovni ljudi su, čini se, ujedinjeniji oko ideje da uvođenje ove tarife ograničava postojeće trgovinske veze sa Albanijom. Klub kosovskih proizvođača procenjuje da će cena novih tarifa po kilometru za kamione biti viša od drugih mesta u regionu; oko 20,3 centi/km u Albaniji u poređenju sa 14,2 centi/km u Srbiji i 16,5 centi/km u Makedoniji. Ovaj klub ističe da izostaju mere za bezbednost na putevima, da nedostaje signalizacija i da su delovi puta nedovršeni.

Interesne grupe na Kosovu žele da njihova vlada pregovara sa Tiranom o smanjenju tarifa. Međutim, komunikacioni kanali između dveju država o ovom pitanju ne postoje, gde je kosovski ministar za infrastrukturu 25. marta izjavio da se sa Kosovom nije konsultovalo o odluci primene tarifa.

Zvanična Priština navodi da planira da uvede tarife na svom delu puta, na auto-putu ‘Ibrahim Rugova’. Ako se ovo desi, ekonomski stručnjaci tvrde da bi to moglo dodatno da obeshrabri poslovne odnose i razmenu dobara između dveju država, što je sfera koja je prošle godine opala prema zvaničnim statistikama.

Druga runda?

Dosad su dva glavna aktera imala upliva u ovu situaciju: stanovnici Kukeša i biznisi na obe strane granice. Drugi u redu su građani Kosova koji u stotinama hiljada tradicionalno posećuju albansku obalu za letnje odmore svake godine, iako je broj posetilaca u padu. Broj kosovskih građana koji ulaze u Albaniju je prošle godine opao za 19,1 odsto, što je drastičan pad od 400.000 ljudi manje koji su prešli granicu.

“Šteta je što su nam uveli ovu tarifu”, kaže jedan od demonstranata sa Kosova, četrdesetčetvorogodišnji Bljerim (Blerim), koji je rekao i da će odsad ređe putovati u Albaniju. “Svi znaju da će to, uglavnom, uticati na nas da ne dolazimo u Albaniju. Sramno je ono što rade.”

Druga runda počinje kada se turistička sezona u Albaniji zvanično otvori, 1. juna, baš kada će odložena naplata tarifa početi da se realizuje.K

Fotografije: Angelo Haruni.