Damoklov mač upućuje na starogrčku basnu u kojoj jedna promena okolnosti može sasvim da izmeni ishod priče. U društvenim naukama imamo tendenciju da aludiramo na nju kao referentnu tačku za neizbežnu propast, gde je lako prepoznati opasnost koju je teško izbeći.

Upravo je ova druga asocijacija ona koja će pokušati na vas da ostavi utisak, dragi čitaoci. Jer, ako se ova analiza pokaže ispravnom, onda Evropska unija drži takav mač nad glavama vođa Kosova koji može jednim pokretom da unazadi odnose između Kosova i EU, te da izazove ono što se samo može protumačiti kao katastrofa za kosovsku evoluciju prema tome da postane ‘evropska država’.

Možda ćete se zapitati, šta bi moglo da bude tako moćno da uradi nešto tako i da li je to nešto rađeno s namerom? Iako se na prvi deo pitanja odgovor daje sa lakoćom, drugi deo ostavljam vama da procenite. Ja ću samo predstaviti činjenice onako kako ih vidim.

Na prvi deo pitanja može da se odgovori samo izgovaranjem kratkog akronima: SSP — Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Prvi (i primarni) ugovorni sporazim između Kosova i EU predstavlja osnovu za saradnju između dveju strana te stenovito tle nastavka saradnje između strana. To je jedna stvar koja direktno povezuje Kosovo sa Evropskom unijom (van okvira bilateralne državne politike) i, od danas, jeste primarni fokus kosovskog procesa integracija u EU.

Reč je o složenom dokumentu sa komplikovanom istorijom. Potpisan je u Strazburu 27. oktobra 2015, posle serije pregovora između dveju strana i kasnije je stupio na snagu, tačnije 1. aprila 2016, kada je potpuno ratifikovan. Možda ste dosad poverovali u važnost SSP-a, ali se možda i dalje pitate: Gde je taj mač o kom pričam? Pa, može se naći u tekstu sporazuma, odakle ću odmah početi.

Svaki međunarodni sporazum po svojoj prirodi sadrži specifičan mehanizam kako bi se rešavali potencijalni sporovi, jer je poznato da sporazumi (čak i oni najbolji) mogu da dovedu do problema u implementaciji. Kao međunarodni sporazum između dveju strana privrženih da obave ‘posao’ na međunarodnoj sceni, SSP poseduje istu vrstu mehanizma za razrešavanje spora, što je navedeno u članovima 136 (primarno u stavovima 3 i 4) i 137.

U tim članovima se navodi kako će se rešavati sporovi između strana i koje procedure će se sprovesti da se reše svi problemi koji bi mogli da nastanu. To je standardni mehanizam za rešavanje sporova, kao što se vidi u bezbrojnim drugim međunarodnim sporazumima, gde se formira bilateralna grupa (ovde nazvana SSP — Savet za stabilizaciju i pridruživanje) dodajući čak niz drugih strana i dajući im ovlašćenje da reše sporove u okviru sporazuma.

Da je ‘to bilo to’, da tako kažemo, ovaj članak ne bi bilo napisan, ali daljim čitanjem člana 136 (posebno stava 6) otkriva se nešto čudno i fascinantno u isto vreme. Stav 6 člana sve prevrće naglavačke kada navodi sledeće: ‘Stavovi 3 i 4 ovog člana (136) neće se primenjivati na članove 5 i 13.’

Šta?! Kako može da postoji celi mehanizam za rešavanje sporova koji nije primenjiv na dva člana u sporazumu koji ih ima više od 270? I, kakvi su, bre, to članovi 5 i 13?

Ovde počinjemo da uviđamo Damoklov mač koji se pojavljuje, kako član 5 (ključni član u ovoj specijalnoj proceduri) navodi sledeće:

“Kosovo je posvećeno nastavku angažovanja u pravcu vidljivog i održivog napretka u odnosima sa Srbijom i efikasnoj saradnji sa misijom Zajednička bezbednosna i odbrambena politika, dok je ova na snazi, kao što se dalje navodi u članu 13. Posvećenost tome predstavlja suštinski princip ovog sporazuma i podupire razvoj odnosa i saradnju između strana. U slučaju neispunjavanja dogovorenog od strane Kosova, EU bi mogla da preduzme mere koje smatra neophodnim, uključujući suspenziju celog sporazuma ili delova sporazuma.”

Čak i najpovršnije čitanje ovog fascinantnog člana pokazuje nam jasno kako EU vidi svoj odnos sa Kosovom. Jasno pokazuje da EU ‘suštinskim principom’ funkcionalne osnove SSP-a smatra poboljšanje odnosa sa Srbijom i da EU zadržava pravo da jednostrano ‘preduzme sve mere koje smatra neophodnim’ kako bi se pobrinula za to da Kosovo poštuje dogovoreno, iako su te mere maksimalne po svojoj prirodi — kao što je suspenzija čitavog SSP-a, na primer.

Opseg ove specijalne procedure proteže se još više sa članom 13 (posebno sa stavovima 2 i 3), gde EU navodi šta može da predstavlja ‘kršenje’ člana 5. Oni tvrde da je Kosovo prekršilo član 5 kada je: “a) Kosovo ne sprovodi u ‘dobroj veri’ sporazume postignute sa Srbijom.” Čini se da je ovo opasna zamisao za kosovsku političku scenu, kao što to navodi drugi slučaj potencijalnog kršenja člana: “b) Kosovo prestaje da rešava druga tekuća pitanja putem dijaloga i u duhu kompromisa.” Čini se da se ovime sugeriše, vrlo jasno, da Kosovo ne može jednostrano da napusti dijalog bez teških posledica za odnose sa EU.

Međutim, moje omiljeno je treće potencijalno kršenje: “c) Da dijalog između Kosova i Srbije mora da dovede do ‘pravnoobavezujućeg sporazuma’ i da Kosovo ne može [ako želi da SSP ostane na snazi] da blokira nastavak takvog pokušaja.” Uzgred, sve se u ovoj specijalnoj proceduri radi jednostrano: EU zaključuje da je član 5 nekako prekršen i prosto započinje primenu posledica bez ikakvih dodatnih diskusija ili bilo kakvih bilateralnih procesa.

Osnovi onoga što predstavlja kršenje člana 5 navedeno u članu 13 — od kojih ima još nekoliko sličnih, ali su ukroćeniji od ova tri — dokazuju nam da član 5 ima snagu da sasvim promeni suštinu dinamike dijaloga između Kosova i Srbije, jer je prava snaga EU jača od nivoa na kom se donose odluke na Kosovu i EU može zakonski da vrši pritisak na Kosovo da ono krene određenim putem u dijalogu. Oni to čine bez rizika da budu optuženi za uticaj na državu, jer je i Kosovo potpisalo sporazum.

Ovo je Damoklov mač o kom govorim i on bezuslovno dokazuje da, za EU, put evrointegracija Kosova ide ruku podruku sa procesom dijaloga sa Srbijom. On pokazuje i da Kosovo ne može da neozleđeno izađe iz dijaloga — ili čak iako promeni svoj stav, ukoliko EU takvu promenu smatra neprihvatljivom.

SSP i njegove prednosti su prevelike da bi Kosovo rizikovalo da ih izgubi. EU može da izvrši pritisak i da stavi ogroman teret na Kosovo koje bi moralo da se složi sa nečim čime se (tehnički gledano) SSP ne bavi kao sporazum — jer je to privredni i sarađivački sporazum koji se isključivo odnosi na EU, ne na Srbiju!

Nije samo moguće da dođe do suspendovanja sporazuma. Član 5 je sam po sebi vrlo uopšteno formulisan i kao takav nema jasno ograničenje svog opsega, pa tako EU, praktično gledano, može da uradi šta god želi sa svojim ovlašćenjem da (zakonski) stavi neograničeni pritisak na Kosovo u slučaju da odluče da je ono prekršilo sporazum. Mogli bi da blokiraju ulaganja i pristupe programima EU (jer su oni zavisni od nastavka primene SSP-a), kao i da kreiraju prepreke novim investicijama od država-članica ili pak da blokiraju proces vizne liberalizacije za Kosovo uz pomoć novog mehanizma suspenzije uvedenog 2017.

Ipak, implicitni rizici su oni koji podjednako zabrinjavaju. Kako je SSP osnova za perspektivu EU na Kosovu, svaka promena SSP-a bi značila direktne posledice po integraciju Kosova. Ne bi samo novac i benefiti bili u opasnosti — budući politički razvoj Kosova zavisi uveliko od ovog sporazuma i skoro sva politička evolucija u proteklih nekoliko godina bila je usredsređena na samo ovaj proces.

Lako se može reći da Kosovo svoju političku budućnost usmerava ka EU radeći na sprovođenju ovog sporazuma i EU ima moć da jednostrano ‘radi šta god želi’ ako se Kosovo ne ponaša u skladu sa načinom razmišljanja EU kada je reč o procesu vođenja dijaloga sa Srbijom.

Ukoliko vam ovo ne liči na princip Damoklovog mača, ne mogu da zamislim nešto drugo što bi moglo da bude sličnije tome! EU ‘maše’ ovim naređenjem nad glavom Kosova kao nečime što je stalna opasnost i ultimativna tačka na koju bi se vršio pritisak ako oni nekad pomisle da im je potrebna — ponovo, sasvim jednostrano!

Zašto su ovi uslovi stavljeni u sporazum? Kako kosovski pregovarački tim može da se saglasi sa takvim zahtevom? Da li su svi u pregovaračkom procesu razumeli ovaj član na isti način? Ovo su neka pitanja koja sam sebi postavio bezbroj puta i to su neka od pitanja koja sam postavio predstavnicima Evropske unije, kako bi mogli da pojasne moje pretpostavke. Ipak, iako imaju politiku odgovaranja u roku od tri dana, sada je prošlo više od 20 dana kako nisu poslali odgovor na moja pitanja.

Dakle, nastaviću da čekam njihov odgovor (ako ikada pristigne) i voleo bih da razumem kako takav jedan član može da postoji u bilateralnom sporazumu. Zašto su se svi u tom pregovaračkom procesu saglasili da je član 5 toliko važan za odnose između Kosova i EU da su ga načinili osnovom za celi sporazum i integraciju Kosova u celini?

Takođe, kao završna opservacija: Kako to da ovo niko nije spominjao u javnosti? Čini se bitnim i izuzetno uticajnim elementom za naš politički diskurs, posebno sada. Ipak, fascinantno je sa svake tačke gledišta sa koje se posmatra ovo pitanje, iako se tako stvara opasan presedan za buduće odnose između EU i Kosova. Član 5 je jedinstvena klauzula u okviru jedinstvenog sporazuma, između jedinstvenih aktera na sceni međunarodnih odnosa. Šta smo drugo mogli da očekujemo?