Oktobra 2008. godine crnogorska vlast je priznala nezavisno Kosovo. Tadašnji ministar spoljnih poslova Crne Gore, Milan Roćen, kazao je da je Vlada takvu odluku donela kako bi zaštitila crnogorske državne interese i da je interes Podgorice da osigura stabilnost na granicama.

Nije se dugo čekalo da priča o demarkaciji granice između Crne Gore i Kosova dođe na red. Prvi razgovori Podgorice i Prištine obavljeni su 2009. godine, da bi tri godine kasnije, 2012. godine, državne komisije za razgraničenje Crne Gore i Kosova počele sa sastancima. Nakon dodatne tri godine intenzivnih pregovora, čini se da je sastanak 17. jula ove godine konačno počeo da odmotava granično klupko, a kako bi se proces priveo kraju. Doduše, Priština je jedina strana koja je preduzimala korake ka informisanju javnosti.

Početkom avgusta, kosovska vlada je objavila inicijativu za potpisivanje Sporazuma o graničnoj liniji sa Crnom Gorom, da bi vlada 12. avgustausvojila Izveštaj državne Komisije za razgraničenje sa Crnom Gorom. Vlada je potom potvrdila da će razgraničenje biti u skladu sa jugoslovenskim Ustavom iz 1974, Sveobuhvatnim predlogom za rešenje statusa Kosova (poznatijim kao Plan Martija Ahtisarija) i Ustavom Kosova.

Podgorica je, s druge strane, dugo ćutala o ovom procesu. Tek pre tri dana (24. avgusta) oglasio se crnogorski ministar unutrašnjih poslova Raško Konjević. On je televiziji Vijesti saopštio da će delegacije Crne Gore i Kosova Sporazum o razgraničenju potpisati u sredu (26. avgusta) u Beču i da se njime potvrđuje granična linija iz 1974. godine.

“Dve vlade su dale saglasnost na ono što jeste naporan rad odgovarajućih komisija i usaglasili smo pitanja koja se tiču razgraničenja između Crne Gore i Kosova”, rekao je Konjević.

Pored Sporazuma sa Kosovom, Crna Gora je potpisala Sporazum o razgraničenju sa Bosnom i Hercegovinom juče, uoči Samita EU o Zapadnom Balkanu u Beču.

Ipak, ni jedna ni druga demarkacija nije išla glatko. Razgovori sa BiH su zakomplikovani zbog pitanja oko Sutorine, spornog područja u blizni Herceg Novog, dok su kosovsko-crnogorski razgovori zastali zbog uticajne političke opozicije na Kosovu, kao i zbog građana u spornom području sa obeju strana granice.

A, o čemu se u stvari intenzivno pregovaralo u prethodne tri godine?

Pregovaralo se o liniji koja razdvaja planinske predele Crne Gore i Kosova u dužini od 79 km. Ona prolazi kroz oblasti koje su bogate pašnjacima i šumama, a koje spajaju Plav i Rožaje sa crnogorske i Peć, Dečane i Istok sa kosovske strane. Ipak, razgovore Podgorice i Prištine ubrzo su usporila područja oko Kule i u Rugovskoj klisuri ispod Čakora.

Lider opozicione Alijanse za budućnost Kosova, Ramuš Haradinaj, tvrdi da je Crna Gora uzurpirala te oblasti, te da njihovi susedi ne poštuju granicu uspostavljenu 1974. Haradinaj je naveo da je Crna Gora ušla u kosovsku zemlju oko 12 hiljada hektara; veći deo javnosti spekuliše da je reč o dva i po hektara.

Kako bi se izborila protiv navodne uzurpacije, Haradinajeva stranka podnela je Skupštini Rezoluciju koju je usvojila većina 29. juna 2015. Njom se traži da granica bude ona koja je određena Ustavom pre 41 godine i da sporno područje pripadne Kosovu. Dve nedelje kasnije, podgoričke novine Vijesti su objavile navode da je ovaj dokument usvojen u Skupštini Kosova samo nekoliko dana nakon što su Podgorica i Priština postigle dogovor, čime se predviđa da sporna teritorija ostane u Crnoj Gori.

Prvi čovek crnogorskog MUP-a, Raško Konjević, je u intervju TV Vijesti rekao u ponedeljak da niko nije na gubitku – Niti smo uzimali bilo što, bilo koji pedalj bilo koje druge teritorije, niti smo dozvolili da bilo ko uzme pedalj teritorije koja je iz zvaničnih akata i po bivšoj Jugoslaviji pripadala Crnoj Gori, rekao je Konjević.

Da li zbog ovih informacija ili želje da se politički promoviše, Ramuš Hardinaj ne miruje. Iako je saglasan sa pozicijom vlade da usvoji razgraničenje iz 1974. – što je pozicija koja sugeriše da Kosovo nije na gubitku – Haradinaj ipak nije ostavio to pitanje na miru.

U svom predstavljanju Izveštaja o demarkaciji kosovskoj vladi, predsedavajući Murat Meha je izjavio da njegova Komisija (za obeležavanje i održavanje granične linije između Kosova i Crne Gore) “preuzima punu odgovornost za dokumentovanje toga da teritorija Republike Kosovo nije promenjena ni za jedan centimetar”. Tom prilikom Meha je saopštio i da je linija razgraničenja utvrđena na osnovu dokumentacije Skupštine Pokrajine Kosova, Pokrajinske direkcije za geodeziju, Direkcije geodezije Srbije i drugih dokumenata iz vremena bivše Jugoslavije.

To ipak nije zadovoljilo Ramuša Haradinaja. Nakon što je nadležne optužio za korupciju u ovom procesu, naredio je kosovskim institucijama da zaustave obeležavanje granice. Uputivši poruku predsednici Kosova, Atifeti Jahjagi, premijeru Isi Mustafi, prvom zameniku premijera i ministru spoljnih poslova Hašimu Tačiju, Haradinaj je prizvao snagu naroda govoreći: Zaustavite se, grešite! Zaustavite se ili će vas narod zaustaviti! Moja je poruka vrlo prosta. Ako oni žele da vide situaciju, da vide istinu, neka dođu na lice mesta, sa mnom ili bez mene, da se uvere u istinu.

Kada se već pominje narod, moramo podsetiti da se još 2009. godine stanovništvo iz Peći, Istoka i Dečana, opština koje se graniče sa Crnom Gorom, bunilo zbog navodne uzurpacije njihovih imanja i nemogućnosti da dođu do njih. Protesta je bilo u godinama koje su usledile.

U želji da vidimo kako o tome razmišlja lokalno stanovništvo, razgovarali smo sa četrdesetogodišnjim Avdijem Grvavom, glumcem iz Dubovika kraj Dečana, na Kosovu. Ima imanje na planini Štedim, kao i njegovi rođaci. Kaže da je na tom području skoro 50 katuna koji pripadaju njegovim sunarodnicima i da je to njihova, kosovska teritorija – Koristimo tu planinu vekovima. Deda i pradeda su tu bili do zadnjeg rata. Ali posle toga, spaljeni su katuni, tako da smo ostali bez njih. Sada imamo problem da to napravimo, da budemo na svome. Mislim da trenutno razgraničenje nije realno. To je kosovska teritorija, rekao je on za Kosovo 2.0.

Grvava jasno stavlja do znanja da niko sa tog područja neće mirno prihvatiti da pripadne Crnoj Gori – Biće protesta, i te kako! Pošto tu imamo groblja svojih najdražih unazad vekovima.

Sa druge strane granice, u Humcima kod Kule, od protesta strahuje crnogorski državljanin Rahman Ljaić. Zato upozorava političare da moraju biti dovoljno zreli, jer bi ova priča mogla da bude problematična, rekao je on.

-Ukoliko se ne budu dogovorili u obostranom interesu, to neće biti međugranična, nego međukonfliktna zona – ističe Ljaić za Kosovo 2.0. On je bio delegat Savezne Skupštine 1974. godine kada je Savezna Skupština poslednji put utvrdila granicu. Misli i da ne bi smeo da se postigne dogovor koji bi bio na štetu bilo koga, pa predlaže nadležnima da u ceo proces uključe stanovništvo spornog podneblja. Kaže da bi se tada kroz dijalog lako došlo do rešenja – Dokle si ti kosio? Dovde. Dokle ti je stoka pasla? Dovde. To je najbolje rešenje.

Da li je usaglašena granična linija najbolje rešenje? Verujemo da bismo uskoro mogli da saznamo nakon ratifikacije u parlamentima. Izvesno je da će Sporazum o razgraničenju proći u crnogorskom Parlamentu bez većih problema, vrlo verovatno i u kosovskom. Ukoliko bi se, pak, na Kosovu desilo čudo i u Skupštini odbiju dogovorenu granicu, realno je očekivati da će uslediti još jedna arbitraža kada je crnogorska granica u pitanju, jer je ona sa Hrvatima oko Prevlake sve izglednija. Sa druge strane, ako granica na Kosovu bude usvojena, a njom ne budu zadovoljni stanovnici spornog područja, ali i Ramuš Haradinaj, protesti su izgledni.

U svakom slučaju građani Crne Gore i Kosova, a naročito oni u pograničnom području, među kojima su Rahman iz Humaca i Avdi iz Dubovika, sa velikom pažnjom gledaju i osluškuju kako će se priča o jednoj 79 km dugoj granici završiti.K