U proteklih nekoliko meseci, Jeton Ljatifi (Latifi) je ponajviše radio na renoviranju svog hostela u centru Prištine. Imao je vremena napretek za ove potrebe, jer njegov hostel ove godine skoro da nije imao goste.
Od 2016. godine, kada je otvoren, u Hostelu Oda odselo je na stotine inostranih gostiju koji su posećivali Kosovo. Međutim, usled pandemije i mera za sprečavanje širenja kovida 19, ovaj objekat je zatvoren veći deo godine.
Među prvim merama koje je kosovska vlada preduzela da bi sprečila širenje virusa bilo je zatvaranje granica i aerodroma; ogromna većina letova je privremeno obustavljena, dok su za one koji nisu građani Kosova granice bile zatvorene. Mere su postepeno opuštane, ali je broj posetilaca ostao nizak, zbog čega je hotelijersko-ugostiteljski sektor bio jedna od najteže pogođenih privrednih grana.
“Pandemija je najteže pogodila nas”, kaže Ljatifi. “Vlada je inicijalno odlučila da zatvori granice, a zatim su iste mere uvedene u Evropi, zbog čega je turizam suštinski onemogućen.”
Vlasnik hostela, Jeton Ljatifi, kaže da je dosadašnja podrška vlade bila sasvim nedovoljna, zbog čega je njegova firma bila primorana da se zatvori od marta naovamo. Fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.
U okviru inicijalnog paketa pomoći, kada je čitava država bila u lokdaunu, odlazeća vlada, na čelu sa Aljbinom Kurtijem (Albin Kurti), izdvojila je dve mesečne isplate od po 170 evra po zaposlenom u privatnom sektoru.
Zatim je, u avgustu, vlada na čelu sa Avdulahom Hotijem (Avdullah Hoti) odlučila da uvede nekoliko mera za podršku privredi, pa je tako opredelila 60 miliona evra za nadoknadu plata zaposlenih. Biznisi, bez obzira na sektor u kom posluju, dobili su jednokratnu isplatu od 290 evra po prijavljenom radniku.
Po Ljatifijevome mišljenju, to nije bilo ni približno dovoljno da pokrije finansijske gubitke u ovoj godini, jer u hostelu ima samo jednog radnika, pa je tako finansijska podrška bila neznatna.
“Nema smisla da se biznisima koji su bili zatvoreni skoro sve vreme i koji su ostvarili samo jedan posto od prosečnih prihoda pomaže na isti način kao i onima koji su bili otvoreni sve vreme”, dodaje on.
Uprkos gubicima, Ljatifi je, usled malih operativnih troškova, uspeo da održi svoj biznis u životu, jer je vlasnik lokacije na kojoj je hostel smešten.
Ipak, drugi hosteli nisu bili te sreće. Azdren Jonuzi je u julu morao da zatvori svoj hostel u centru Prištine, Hostel Han, koji je otvorio 2013.
“Sasvim smo zatvorili hostel i iznajmili objekat za kancelarijske potrebe”, kaže on, dodajući da više nije bilo posetilaca otkako su granice prvi put zatvorene.
Slično Ljatifiju, i Jonuzi kaže da je vladina podrška bila nedovoljna da bi se nešto promenilo nabolje.
Ravnomerna isplata za neravnomernu štetu
Zvanični podaci Kosovske agencije za registraciju biznisa pokazuju da je 761 biznis trajno zatvoren u periodu između februara i oktobra; ti biznisi su ranije imali 1.316 radnika. Najveći broj biznisa zatvoren je u trgovinskom sektoru veleprodaje i maloprodaje, dok ih u stopu prate proizvodnja i ugostiteljstvo.
Prema podacima Poreske uprave Kosova, procenjuje se da ekonomska cena restriktivnih mera protiv širenja pandemije iznosi 1,2 milijarde evra.
Paket za privredni oporavak, koji je vlada letos usvojila — u šta spadaju mere za pospešivanje pristupa privatnih biznisa finansijskim resursima, poreske olakšice za biznise i povećanje subvencija za poljoprivredu — bio je vredan 365 miliona evra.
Međutim, Berat Rukići (Rukiqi), direktor Privredne komore Kosova, kaže da je podrška koju su biznisi dosad dobili bila nedovoljna.
“Jedini fond koji je dosad opredeljen za privredni oporavak jeste iznos od 60 miliona, što je utrošeno za likvidnost firmi i za jednaku raspodelu iznosa od 290 evra svakom zaposlenom u firmi”, kaže Rukići.
Berat Rukići, direktor Privredne komore Kosova, kaže da je privreda ove godine pretrpela snažan udarac, a da je podrška biznisima ograničenog opsega. Fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.Prema analizi koju je Institut GAP nedavno sproveo, dosadašnja vladina finansijska podrška pružena biznisima “nije dovoljna” kada se ima u vidu ekonomska šteta koju je pandemija priredila. Iz GAP-a navode da bi finansijsku pomoć trebalo opredeliti na osnovu sektorskih potreba.
Na osnovu podataka Poreske uprave Kosova (PUK), GAP primećuje znatne razlike u prometu u raznim sektorima. Prema GAP-ovoj analizi, privredni sektori koji su pretrpeli najveći pad prihoda jesu umetnost/kultura, zabava i rekreacija (-79%), nekretnine (-44%), transport i skladištenje (-43%), kao i hotelijerstvo i ugostiteljstvo (-37%).
Istovremeno, Rukići kaže da je hotelijerstvo među najteže pogođenim segmentima ekonomije, sa oko 90% pada u prometu u poređenju sa prošlom godinom.
Na osnovu GAP-ove analize, ima i sektora koji su doživeli rast prometa u pandemiji. Najveći rast, od 12%, desio se u informaciono-komunikacionom sektoru (IKT).
Vjolca Ćavoli (Vjollca Çavolli), izvršna direktorka Kosovskog udruženja IKT (STIKK), kaže da je njena organizacija sprovela dve analize radi procene uticaja pandemije na ovaj sektor. Prva analiza, sprovedena u aprilu, zaključila je da je kvantitet usluge i proizvoda iz ove industrije opao, ali je druga analiza, iz jula meseca, pokazala da se situacija promenila.
“Nakon [tri meseca, u julu 2020.] sproveli smo analizu koja je bila vrlo pozitivna, jer su međunarodni partneri utrostručili potražnju kod naših firmi”, kaže Ćavoli. “Stoga je ostvaren vrlo pozitivan efekat na 95% IT kompanija.”
Ćavoli podvlači da su IKT kompanije dobile vladinu finansijsku podršku na isti način kao i ostali biznisi u drugim sektorima. Slično pomoći koju je dobio Hostel Oda, vlada je isplatila 290 evra po zaposlenom.
Zahtevaju novi pristup
Skupština Kosova je početkom decembra konačno izglasala vladin Zakon o privrednom oporavku, a nakon višemesečnih neuspelih pokušaja. Zakon obuhvata paket pomoći od 200 miliona evra za podršku biznisima koje je pandemija oštetila, dok se očekuje da će polovina tih sredstava poteći iz prihoda Kosovske agencije za privatizaciju (KAP).
Član 11 novog Zakona o privrednom oporavku utvrđuje široke kriterijume za ispunjavanje uslova za dobijanje pomoći:
“Svi biznisi koji su zatvoreni ili su imali poteškoće da pravilno rade u periodu pandemije, ali su bili aktivni i prijavljeni u registru Poreske uprave Kosova pre 29. februara 2020, dobiće finansijsku podršku iz budžeta Republike Kosovo u vidu novčanih sredstava, da bi se pokrili operativni troškovi u iznosu od dvesta miliona evra.”
Prema rečima predstavnika Ministarstva finansija, iznos od 200 miliona evra biće uvršten u nacrt budžeta za 2021, dok operativni plan za sprovođenje ove šeme — i detaljne kriterijume za ispunjavanje uslova — priprema radna grupa koju je okupila vlada.
Predstojeći prevremeni opšti izbori, koji će se održati početkom 2021, samo pospešuju neizvesnost i potencijalno kašnjenje finansijske podrške, iako trenutno nije jasno kako će se posledice ispoljiti.
