Iako su izbori na Kosovu postali česta pojava, diskusije o istinski važnim temama za život birača prava su retkost.

Na skupovima političkih stranaka, u televizijskim debatama, u porukama partija i u onome što se o njima piše, dosta je govora o partijskim računicama i manevrima, istraživanjima javnog mnjenja, sloganima i pojedincima, a manje o praktičnim stvarima koje bi pospešile informisanost birača o onome što mogu da očekuju po završetku predizborne kampanje. U suštini, predizborne kampanje bi, same po sebi, trebalo da posluže u te svrhe — da birači znaju za šta glasaju.

U celoj toj gunguli i s namerom da dokuči kontekst, K2.0 je razgovarao sa stručnjacima iz raznih oblasti. Na bazi njihovih odgovora nastojali smo da izlistamo neka pitanja o kojima se ne diskutuje, ali će biti važna biračima kada se 14. februara zapute na birališta.

Kroz serijal “Izbori 2021: drugačija perspektiva”, koji je sastavljen iz osam članaka, gde se svaki bavi određenom oblašću, obrađujemo teme koje nisu dobile zasluženu pažnju, bavimo se aktuelnom situacijom i onime što treba da se uradi kako bi se nešto promenilo u korist građana. Trudimo se i da informišemo birače i stavimo njihovo blagostanje u prvi plan diskusije, a na način da predstavljamo dalekovidna rešenja.

Drugačija perspektiva o našem pravu na pravdu

Ako je neophodno da navedemo definiciju vladavine prava, to je princip uprave u kojoj osobe, javne i privatne institucije, uključujući i samu državu, polažu račune u skladu sa važećim zakonima, pa im se, kao takvima, ravnopravno sudi i oni su jednaki pred zakonom.

Da bi to stvarno bilo tako, prvo svi zakoni moraju da budu usklađeni sa međunarodnim normama i standardima u sferi ljudskih prava, što je slučaj i sa Kosovom.

Ustav ove države se smatra jednim od najnaprednijih u Evropi u pogledu usaglašenosti sa međunarodnim standardima i konvencijama koje služe očuvanju integriteta svakoga građanina i osiguranju ravnopravnog tretmana u pravosudnom sistemu. Kao najviši pravni akt, ustav ima prednost u odnosu na određene zakone koji, ponekad, ostavljaju prostor za različita tumačenja, a povremeno na štetu osnovnih prava.

U tom kontekstu, Kosovo je ilustrativan primer tvrdnje da dobri zakoni nisu dovoljni, jer ovde postoji vrlo visok stepen korupcije i nepotizma koji narušavaju vladavinu prava i podrivaju funkcionisanje države.

Rezultati Indeksa percepcije korupcije, koji objavljuje Transparensi internešenel (Transparency International), potvrđuju nastavak stagnacije u borbi protiv korupcije, gde je Kosovo drugu godinu zaredom osvojilo 36 poena i završilo na 104. mestu — od ukupno 189 zemalja — među kojima su i Albanija, Alžir, Obala Slonovače, Salvador, Vijetnam i Tajland.

Civilno društvo, kao i nezavisni profesionalci i stručnjaci, već godinama zagovaraju nezavisnost sudstva i da moramo da objavimo rat korupciji. Analize i izveštaji pokazuju da i sami građani percipiraju korupciju kao jedan od glavnih uzroka stagnacije u razvoju zemlje.

Zato ne iznenađuje to što vladavina prava i borba protiv korupcije zauzimaju važno mesto u izjavama, prezentacijama i političkim programima stranaka — čak i kod onih partija čija je vladavina sinonim za zloupotrebu državnog novca i čiji su političari prožeti korupcionaškim skandalima.

LDK-ov program, što je stranka koja predvodi aktuelnu koaliciju, rezimira sve reči i pojmove koji opisuju dobru vladavinu prava i efikasan sudski sistem — jačanje pravosuđa, nezavisnosti i nepristrasno sudstvo, veća transparentnost kroz bolje mehanizme za polaganje računa — premda ne navode konkretne mere i radnje za rešavanje problema.

U drugim stranačkim programima više se govori o sudskom sistemu i vladavini prava, gde se navode analize raznih činilaca koji doprinose pogoršanju situacije te se naglašavaju koraci i mere za koje partije tvrde da će ih preduzeti, ili to makar tako stoji na papiru.

U programu Samoopredeljenja, nezavisno pravosuđe i postupak provere navode se kao sastavni delovi sudskog sistema. Stavlja se akcenat i na finansijsku podršku pravosuđu, kao i na značajniju pomoć kadrovskim i profesionalnim kapacitetima Apelacionog odeljenja u Osnovnom sudu u Prištini, kao i Specijalnom tužilaštvu, a u njihovoj borbi protiv kriminala i korupcije.

I AAK svoju pažnju usmerava na nezavisnost pravosudnih institucija, budžetska povećanja, borbu protiv korupcije, reforme pravosuđa i postupak provere.

S druge strane, PDK-ov program daje prednost finalizovanju i primeni Funkcionalne revizije sektora vladavine prava (FRSVP) — inicijativi započetoj 2016. sa ciljem da se napravi osvrt na pravni okvir i saradnju između svih sudskih tela. I PDK naglašava povećanje nezavisnosti, profesionalnosti, transparentnosti i efikasnosti pravosuđa i tužilaštva, kao i bolju primenu krivičnih sankcija i alternativnih mera.

O nezavisnom sudskom sistemu pričamo sa dvoje stručnjaka i istraživača iz oblasti vladavine prava. U pitanju su Reza Hodža Žuja (Rreze Hoxha Zhuja), istraživačica Grupe za pravne i političke studije, i Ehat Miftaraj, izvršni direktor Kosovskog pravnog instituta (KLI). Na naša pitanja o svemu što nam fali, o onome čemu težimo i kako bi nešto moglo da se promeni nabolje, stručnjaci odgovaraju ovako:

Šta nam fali?

Reza Hodža Žuja, istraživačica Grupe za pravne i političke studije:

Kvalitet, efikasnost, nezavisnost i nepristrasnost političkih aktera jesu četiri glavna elementa koji nedostaju institucijama za vladavinu prava na Kosovu. Uprkos brojnim reformama u ovom sektoru, oni nisu sistematski rešavali probleme, pa su često i namerno navodili pogrešne uzroke problema. 

Uopšteno govoreći, zaključci reformi u ovom sektoru sadrže preporuke za unapređenje tehničkih aspekata u radu institucija, za uvođenje novih mehanizama koji dupliraju rad postojećih mehanizama i potrebu za obučavanjem — što je sve, samo po sebi, bitno, ali se tamo ne navodi srž gorepomenutih problema. To je tako zato što oni ne diskutuju o nužnim aspektima, kao što su lični integritet, moral, profesionalnost i vrednosti pojedinaca zaposlenih u ovom sektoru. Smatra se da je ovakvo stanje rezultat nepostojanja političke volje da se ojača sektor za vladavinu prava, imajući u vidu da bi to dovelo do plaćanja visoke političke cene.

S obzirom na ove stavke, mi nikako da dopremo do toga da se suština nefunkcionalnosti ovog sektora odnosi na ljudsko ponašanje i bezvoljnost da rade — a ne na pravni okvir, ne na postojeću strukturu institucija, ne na procedure. Ljudsko ponašanje i bezvoljnost jesu posledica nepostojanja hrabrosti da se obavlja dati posao, neformalnih kontakata i bliskosti partijskim interesima. Prema tome, ovom sektoru nedostaje reforma koja bi se pozabavila etikom, profesionalnošću, integritetom, nezavisnošću i nepristrasnošću u odnosu na političku scenu.

Ehat Miftaraj, Kosovski pravni institut, KLI:

Pravosudni sistem na Kosovu je, od proglašenja nezavisnosti, podvrgavan reformama koje su se, uglavnom, bavile usvajanjem zakona i formiranjem novih mehanizama koji se ponajviše odnose na zahteve iz inostranstva, kao što je vizna liberalizacija ili proces dijaloga o [Sporazumu o] stabilizaciji i pridruživanju između Kosova i EU.

Građane zanimaju vladavina prava, pravna sigurnost, pravo na zadovoljenje pravde, što je sve zajemčeno ustavom, ali se ne sprovodi u praksi kada su u pitanju obični građani. 

Nijedna politička stranka ni vlada na Kosovu do dana današnjeg nije svoje političko delovanje usmerila ka potrebama i interesima građana, a da bi se utvrdilo šta je bilo učinkovito, a šta ne. Pristup pravdi je osnovno pravo. Građani moraju da veruju da su pravosudne institucije poštene, nepristrasne i nezavisne, da njima rukovode osobe sa integritetom i vrednostima u čijoj su srži ljudska prava i slobode. Iako su ova načela zajemčena ustavom i zakonom, ova prava su u praksi, na Kosovu, samo iluzije koje se ne primenjuju u praksi.

Pravosudnom sistemu nedostaje integritet na institucionalnom i ličnom nivou. Pravda je na Kosovu selektivna, što znači da građani, umesto da uživaju pravdu, često postaju žrtve samog sistema.

Kojim ciljevima treba da se vodimo?

Reza: Da uspostavimo nezavisno pravosuđe i profesionalni sistem tužilaca koji se bore protiv organizovanoga kriminala i korupcije.

Institucionalni ciklus za borbu protiv kriminala i pružanje pristupa pravdi građanima jeste širok i podrazumeva koordinaciju institucija, što nama nedostaje. To je tako zato što su sve te institucije morale da se bave brojnim zakonskim izmenama i raznim tehničkim reformama, pa tako srž problema nije adresiran, premda je povezan sa profesionalnošću i integritetom pojedinaca koji tamo rade. Jačanje mehanizama za merenje učinka, primena disciplinskih mera, stalna provera integriteta i moralne čistoće pojedinaca; sve su ovo oruđa koja mogu da stvore sektor za vladavinu prava u kome se protiv kriminala bori, a pristup pravdi nikome nije osporen.

S druge strane, uvođenje čestih reformi — koje se nikada ne privode kraju, a usled političke situacije u zemlji i promene pristupa sa svakom novom vladom — doprineće isključivo slabljenju već izuzetno manjkavog sistema, a ne njegovom unapređenju.

Ehat: Jasne su legalne i legitimne težnje i zahtevi građana Kosova: upravljanje državom zasnovano na vrednostima i principima kojima se promoviše vladavina prava i dobra uprava, gde se građanin nalazi u centru pažnje. Težnje građana i institucija Republike Kosovo ne bi trebalo da su okrenute uspostavljanju vladavine prava radi pukog zadovoljavanja kriterijuma koji se odnose na proces vizne liberalizacije ili naše evropske integracije. Umesto toga, treba se opredeliti za usvajanje odgovarajućih vrednosti i standarda koji će omogućiti ravnopravan tretman svih građana pred zakonom i u sistemu. 

Iako se Kosovo, u geografskom smislu, nalazi na ćošku evropskog kontinenta, građani Kosova imaju istu orijentaciju i veruju u zapadne vrednosti. Drugim rečima, zahtevi građana Kosova jesu i treba da budu isti kao oni koje iznose građani EU. Težnje su jasne, [treba da] težimo uspostavljanju države koja će obezbediti adekvatne i profesionalne usluge u pravosuđu, prosveti, zdravstvu, kulturnom sektoru, socijalnoj zaštiti i jednake šanse, i to u zamenu za plaćanje poreza. Građani Kosova ne mogu i ne bi trebalo da se saglase sa time da naša država bude sinonim za zemlju koja se smatra najkorumpiranijom u Evropi. To ne odražava identitet građana Kosova i vrednosti koje oni neguju.

Kosovo zaslužuje da njime upravljaju i da ga predstavljaju ljudi sa integritetom koji poštuju zakon i čiji profesionalni ili lični kredibilitet nije pod znakom pitanja u javnosti. Osnovna ljudska prava i slobode su nedeljivi, neotuđivi i nepovredivi, pa su tako osnova pravnog poretka Republike Kosovo. Ovaj standard ne bi trebalo samo da ukrašava ustav, već treba da bude težnja i da se svakodnevno kao zahtev upućuje pravosudnim institucijama.

Kako da nešto promenimo?

Reza: Neizbežan je politički konsenzus radi poboljšanja stanja vladavine prava. Pre nego što dostignemo konsenzus, mora da postoji politička volja za ostvarivanje pozitivnih promena i jasan plan za realizaciju tog cilja. 

Zbog nestabilne političke situacije, u kojoj lični interesi preovladavaju nad opštim i nacionalnim interesima, sve preduzete inicijative osuđene su na propast. Jasno je da su promene neophodne i treba se početi od visokopozicioniranih predstavnika i onih u legislativi, pa da se zatim nastavi sa ključnim i suštinskim reformama u sektoru vladavine prava da bi se ostvarila sveukupna reforma. Moramo da promenimo pristup koji je dosad korišćen, kao i činjenicu da se javna uprava prilagođava ličnim i partijskim interesima, a da bi se kreirala nova institucionalna formacija u državi, sa institucijama koje će se posebno fokusirati na vladavinu prava.

Ehat: U državama kao što je Kosovo, to jest fragilnim demokratijama sa vrlo slabim institucijama na koje politika i interesne grupe nesmetano utiču, očajnička situacija u kojoj se danas nalazimo jedino može da se promeni ako postoji politička volja za promenom mentaliteta i praksi uspostavljenih u protekloj deceniji. Nijedna partija nema tu političku volju u [ovogodišnjoj] predizbornoj kampanji. 

Partijski programi su međusobno gotovo identični. Njihove predložene ideje liče na šablone bez odgovarajuće razrade i bez naznake da će njihova namera biti da poboljšaju stanje vladavine prava na Kosovu, da pospeše pristup pravdi i postaraju se za nezavisnost i integritet institucija. 

Najvažniji proces kome je Kosovo danas podvrgnuto jeste Funkcionalna revizija sektora vladavine prava, koji se nalazi u fazi javne rasprave. Ovaj proces, kojim rukovodi Ministarstvo pravde, dobio je podršku u desetinama miliona evra od naših najbitnijih partnera, kao što su SAD i EU. Šesnaest dokumenata politike proisteklo je iz ovog procesa, gde su utvrđeni problemi, izazovi i predložene konkretne mere za poboljšanje stanja vladavine prava u sledećim oblastima: integritet — ili, kako je poznat u javnosti — provera, polaganje računa i odgovornost, profesionalnost, pristup pravdi, efikasnost, pravni alati, borba protiv organizovanoga kriminala i korupcije, slobodne profesije, saradnja sa civilnim društvom, i tako dalje. Naredna vlada će biti obavezna da integriše ovaj proces u vladine politike i da počne sa ispunjavanjem ciljeva, za koje su neophodne izmene ustava i zakona, ali i restrukturisanje institucija u sferi vladavine prava.

Nažalost, nijedna politička partija nije jasno označila koji će biti njen stav prema ovom procesu, a koji će u narednih pet godina postati ustav u oblasti vladavine prava. Upravo suprotno, oni su predložili mere koje su protivne ovom procesu, a u nekim slučajevima i mere koje ozbiljno ograničavaju i narušavaju principe demokratije i vladavine prava.K

Naslovna ilustracija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.