Rođena sam i odrasla na Kosovu. Po završetku master studija, odlučila sam da preispitam svoje granice tako što sam otputovala u Nemačku. Isprva pomislih da ću tamo ostati godinu dana, ali je Hamburg moje prebivalište već četiri godine. Moj život je umnogome promenjen zahvaljujući ovoj odluci. Na primer, promenila sam stav prema Kosovu i prema svemu onome što bih htela da se tamo promeni.
Po odlasku sa Kosova, prvi i najupečatljiviji susret sa potpuno novim i, isprva, iznenađujućim iskustvom oličen je u suživotu sa nemačkom porodicom u gradu Hamburgu.
Kao neko ko je odrastao u okruženju gde je sve počivalo na rigidnim okvirima — koji su i sami ograničeni na dominantne narative o određenim pitanjima — život u novoj okolini svakim danom je bivao sve zanimljiviji. Najradoznalija sam bila naspram onome kako su ljudi oko mene ulazili u svaku raspravu i diskusiju. Činilo mi se kao da svi oko mene na genijalan način elaboriraju o raznim pitanjima i problemima. Tuđa mišljenja se poštuju i svi su ostajali otvoreni za drugačiju argumentaciju, kritički promišljajući u toku celog razgovora.
Takav pristup sam na Kosovu retko kada sretala. Možda zvuči kao preterivanje, ali mi se čak učinilo da su dečji razgovori delovali kvalitetnije u poređenju sa pojedinim televizijskim debatama u našoj zemlji. Stalno podsticanje na kritičko razmišljanje i dalje predstavlja najdivniju i najznačajniju stvar na koju sam naišla u Nemačkoj.
Volela bih da ovaj aspekt dođe do izražaja na Kosovu. Htela bih da se na Kosovu dovedu u pitanje rigidni okviri za razmišljanje i razumevanje raznoraznih tema, a idealno bi bilo da se to realizuje čim pre.
Par ideja za uvođenje promena
Nekritičko razmišljanje i rigidne, neispitane ideje i dalje preovlađuju u obrazovnoj sferi i u državnim institucijama, medijima, pa čak možda u većoj meri i u našim domaćinstvima. Često slušamo izjave bez činjenica, nelogično rezonovanje i jednostrane stavove prema temama ili čak izražavanje sumnje u podatke i činjenice koje nisu u skladu sa našim unapred zamišljenim idejama.
Ukratko rečeno, ‘netačnim’ ili ‘lažnim’ nazivamo sve što se ne uklapa u ono što već smatramo istinom. Nema spremnosti da se sasluša ono što druga strana ima da kaže ili da se traga za novim saznanjima, a još manje da se prihvati da ne pije vodu nešto u šta smo verovali da je istina. Međutim, tvrdoglava odbrana naših ubeđenja prerasta u meru prema kojoj nas društvo vrednuje, pa se tako ova defanzivnost ukoreni u nama. Vrlo često, kada neko počne drugačije da razmišlja, ta osoba postaje žrtva društvenih predrasuda.
Porodice bi trebalo da pomognu da se ova praksa promeni i da se kod dece još od malih nogu, ohrabruje kritičko razmišljanje. Što se porodičnih krugova tiče, roditelji i staratelji treba da iskažu interesovanje za mišljenje dece, a ne da ih ignorišu ili odbace, bez obzira na to koliko imaju godina. Da bi mogla kritički da promišljaju, deca i omladina moraju da odrastaju u okruženju punom poverenja i razumevanja.
