Studirao sam ekonomiju, pa su, samim tim, promene koje bih voleo da vidim na Kosovu povezane sa tom oblašću. Hteo bih da promenim postojeći nastavni plan i program u prosveti, da ih ažuriram i bolje ih povežem sa tržištem rada i potrebama privrede. Takva bi promena na duže staze dovela do privrednog razvoja zemlje.

Znanje stalno narasta i razvija se, pa se tako promene obrazovnog sistema – kako na Kosovu, tako i u inostranstvu – moraju stalno sprovoditi u delo.

Tehnološki razvoj rezultirao je dolaskom informativnog doba u kom učenici mogu da komuniciraju jedni sa drugima širom sveta i da bolje shvate kako se proces učenja oblikuje van njihovih granica.

Pomenuti tehnološki razvoj doveo je istovremeno do toga da nastavnici ne poseduju ažurirane informacije i novo znanje za potrebe predmeta koje predaju. Nastupile su i promene u nastavnim metodama, pa tako nastavnici treba da preuzmu ulogu trenera koji učenike podučavaju o kritičkom razmišljanju. Ukratko, pored držanja nastave učenicima, oni treba da ih navode na karijerni put i podstaknu da kritički procenjuju informacije.

Iako na Kosovu ne postoji dovoljno istraživanja na temu sistema javnog obrazovanja i njegove učinkovitosti, nešto je ipak očigledno – ovaj sistem je poprilično zastareo i tradicionalnog je karaktera. On ne zadovoljava potrebe učenika i ne usmerava radnu snagu da popuni trenutnu potražnju na tržištu rada.

Svakako da će unapređenje nastavnih standarda i nastavnog plana i programa biti naporan posao, posebno zbog velike razlike između javnog i privatnog školstva na Kosovu. Na primer, kada su u pitanju obrazovanje u srednjim i osnovnim školama, stari prosvetni sistem i dalje je usmeren uglavnom ka primarnom i sekundarnom sektoru ekonomije (sirovine i osnovna proizvodnja), dok se pritom zanemaruje obuka koja bi građane Kosova pripremila za apliciranje na poslove naprednih usluga u tercijarnom sektoru, ili za oblast “predmeta iz budućnosti”, posebno predmeta povezanih sa informacionim tehnologijama (IT) i komunikacijama.

Učenici državnih škola se sve do šestog razreda obično najviše fokusiraju na prirodne nauke i teoriju, što je nemoguće sprovesti u praksi. Svakako da u pojedinim privatnim školama postoje kursevi koji se više bave obukom učenika u oblastima informacionih tehnologija i programiranja, ali ne mogu svi da priušte ove škole.

Drugi veliki problem s kojim se učenici suočavaju jeste aktuelni sistem ocenjivanja, koji o inteligenciji učenika sudi prema testovima sa vrlo preciznim pitanjima. To nije pošteno prema učenicima čiji je sveukupni učinak u školi dobar, ali im precizna pitanja ne idu baš od ruke.

Negativni efekti ovakvog oblika ocenjivanja i procene stvaraju uslove u kojima se većina učenika više fokusira na ocene, bilo da uče teoriju napamet ili varaju na testovima, a umesto da istinski usvoje znanje iz materijala.

Štaviše, kosovska prosveta se ponajviše usredsređuje na teoriju, a skoro sasvim izbegava praksu. Najbolji način da se ovaj sistem promeni jeste dodavanje predmeta koji se bave tehnologijom ili drugim stručnim temama, gde je mnogo veća mogućnost za pravu praksu. Ažurirani i novi obrazovni sistem podstakao bi mlade da sami nađu posao, posebno kada imamo u vidu visok stepen nezaposlenosti po završetku školovanja.

Od presudnog je značaja da se nastavni plan i program orijentiše prema poslovima u tercijarnom sektoru, čime bi se pospešilo kreiranje novih inovativnih ideja i osnivanje novih centara za istraživanje i razvoj. Tako bi se povećala zaposlenost i podstakli na rad novi, mali, lokalni startapovi, gde bi mladi mogli dodatno da se usavršavaju i sprovedu svoje ideje u delo.

Kosovski obrazovni sistem mora da se menja. Ovaj sistem treba učenicima da ponudi ravnopravnu šansu za napredak. Kosovo mora da se otarasi starih i tradicionalnih načina učenja, kao i da unapredi standarde nastave kako bi mladi mogli da se zaposle čim završe studije, i da pritom ostvare svoje snove i ciljeve.

Naslovna ilustracija: Arrita Katona / K2.0.