Godine 2014, Skupština Kosova je usvojila Zakon o zdravstvenom osiguranju, a koji utvrđuje univerzalni pristup kosovskih građana i stanovnika kvalitetnim osnovnim zdravstvenim uslugama. Cilj je da se, kroz uspostavljanje i regulisanje sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja, poboljšaju zdravstveni pokazatelji i kako bi se pružila finansijska sigurnost od siromaštva, čime bi se građani Kosova oslobodili visoke cene zdravstvenog osiguranja.

Letos je objavljeno da će premije početi da se skupljaju 1. januara i da je Ministarstvo finansija već alociralo očekivane prihode u okvir troškova za 2017. “Činjenica da se priča o sprovođenju upućuje na to da se napredovalo u pogledu uslova za sprovođenje ovog zakona”, kaže ministar zdravlja Imet Rahmani.

Međutim, građani Kosova i same institucije i dalje ne znaju koliko će vremena još trebati posle prikupljanja premija, pa da pacijenti počnu da dobijaju usluge, ili koje će usluge biti pokrivene. Glavni procesi povezani sa ovim pitanjem još nisu finalizovani, a bez njihove finalizacije, finansijska nadoknada i pružanje usluga ne mogu biti ponuđeni u jednom unitarnom sistemu.

Osiguranje za sve

Sve do sada, ljudi na Kosovu su imali opciju da plate dobrovoljno zdravstveno osiguranje, a preko kontakata sa privatnim kompanijama za zdravstveno osiguranje. Oni su plaćali kompletne sume za usluge koje dobijaju kroz različite pakete, dok cene variraju prema onome što svaka od kompanija nudi.

Zahvaljujući Zakonu o zdravstvenom osiguranju, građani će dobiti obavezno zdravstveno osiguranje od države. Ovakvom sistemu će, generalno govoreći, doprineti pojedinac i poslodavac kroz plate, iako postoje izuzeća od plaćanja ovog doprinosa za mnoge grupe građana.

Za zapošljene u državnom sektoru i za one koji rade u velikim organizacijama u privatnom sektoru, pojedinci će morati da doprinesu 3,5 odsto svog bruto mesečnog prihoda za zdravstveno osiguranje, a što mora da bude podjednako kao kod poslodavca — time se pokrivaju članovi porodice koji ne doprinose u vidu premija na direktan način. U privatnim kompanijama sa godišnjim prihodom ispod 50.000 evra, zapošljeni moraju da plate 2 evra mesečno, dok je zaposleni izuzet od davanja svog doprinosa. Skupljeni fondovi od plaćanja ovih premijuma biće alocirani Fondu za zdravstveno osiguranje, a što će biti popunjeno novcem iz redovnog budžeta za zdravstveno osiguranje.

Osiguranim osobama će se isplatiti nadoknada u visini cene nekih usluga zdravstvene zaštite, uključujući lekove, a što će se sve navesti na “Spisku osnovnih zdravstvenih usluga”. Prema slovu zakona, ovaj spisak bi trebalo da se ustupi Upravnom odboru fonda tri meseca pre početka svake fiskalne godine, dok isti spisak mora biti odobren pre nego što kolekcija premijuma počne. Međutim, s obzirom na to da je preostalo samo dva meseca do od strane vlade predloženog datuma za prikupljanje sredstava, 1. januara, spisak još nije podnesen Upravnom odboru.

Zakon propisuje da barem 75 odsto osoba treba da dobije zdravstvenu karticu koja verifikuje njihov status osiguranika pre nego što premije počnu da se sakupljaju, ali ovaj proces još nije otpočeo.

Bljerim Silja, šef Saveza sindikata zdravstvenih radnika Kosova, insistira na tome da postoji čitav niz dodatnih razloga zbog kojih Zakon o zdravstvenom osiguranju nije spreman da bude sproveden, a ne najmanje važno jeste efikasan sistem upravljanja koji bi trebalo da se uspostavi. “Prvi i glavni mehanizam za ovo pitanje je uspostavljanje Informativnog sistema za zdravstveno osiguranje koji će skupljati sve podatke o pacijentima, lekovima, tretmanima i učinku doktora”, izjavio je on za K2.0. “To se mora učiniti preko softvera i nije dovoljno da samo bude zamišljeno.”

Iako je bilo odlaganja u uspostavljanju Informativnog sistema za zdravstveno osiguranje, softver (koji košta 1,7 miliona) i serveri (koji koštaju 600.000 evra) su sada kupljeni, dok se prva faza distribucija hardvera (1,6 miliona u pilot projektu koji će pokriti 30 odsto Kosova) upravo uvodi.

Ministar je sugerisao da se trenutno sprovodi trening osoblja. “Skoro je jedna kompanija završila sa obukom zdravstvenih radnika u Opštini Priština”, izjavio je on za K2.0. “Sistem funkcioniše i ova kompanija nadgleda i pomaže tamo gde treba. Ovaj oblik distribucije će se nastaviti i na [Univerzitetskom kliničkom centru Kosova] QKUK i u oblasti Prizrena. Time se predviđa obuka oko 5.000 zdravstvenih radnika koji će biti korisnici informacionog sistema. Počeli smo sa distribucijom hardvera u 70 odsto drugih područja.”

Nema promena odjednom

Međutim, QKUK, glavni pružilac zdravstvenih usluga na Kosovu, takođe je nespreman za neke izazove koje uvodi novi sistem zdravstvene zaštite, što je nešto što stalno ističe direktor ovog centra Cur Đocaj. Kako bi počela sa pripremama za pružanje ovih usluga, ova institucija je napravila spisak nedostataka, gde se navode problemi bez čijeg rešavanja ne može početi sprovođenje ovog zakona; prema rečima direktora, cena finansiranja opreme i druga potrebna ulaganja — kako bi zakon bio primenjen — penje se na 42 miliona evra, ali nije došlo do alokacije nikakvih dodatnih sredstava.

Ministarstvo očekuje da primi dodatnih 50 ili 60 miliona evra od premija u prvoj godini. “To će biti dodatni budžet sistema zdravstvene zaštite, a vremenom, nakon što prevaziđemo prethodno pomenute prepreke, mislim da će vrednost ovog budžeta biti veća”, objašnjava Rahmani, dodajući da će se inicijalni premijumi prikupljati samo od zaposlenih u državnim institucijama.

Međutim, ovaj budžet neće biti odmah prenesen na pružanje usluga građanima i trebaće vremena da se dogode poboljšanja u pristupu uslugama zdravstvene zaštite. “Mi planiramo, mi radimo kako bismo odlučili o tome koje će grupe biti prvi korisnici šeme zdravstvenog osiguranja”, rekao je Rahmani. “Razmatramo o tome da li bi to trebalo da budu penzioneri, ili određene grupe pacijenata. Ovu evaluaciju pripremaju stručnjaci i počećemo da nudimo bolje usluge zdravstvene zaštite, odnosno nadoknadu za lekove.”

Kako će prikupljanje premija, teoretski, početi za samo dva meseca, i dalje ima više pitanja nego odgovora u pogledu nove šeme zdravstvenog osiguranja.K

Prikaz: Fikret Ahmeti / K2.0.