Ponekad morate otići u podzemlje da biste stigli u svemir. Instalacija Drianta Zenelija A potom nađoh meteorite u svojoj sobi (2018) vodi nas u etar, ali takav da svoje korene ima u zemlji. Pogledi odozgo i odozdo se susreću u sredini Bazamenta, što je novi projektni prostor na nivou podruma u Tirani.
Instalacija istražuje individualne projekcije utopija. Posetioci ulaze u ovaj srednji svet kroz uski hodnik koji ih provodi pored vrata prekrivena crnom zavesom iz koje izvire crveno svetlo; onda se prolazi kroz uski prolaz između zida i stupca, pa se ulazi u uglastu platformu za sedenje. Odavde posetioci susreću protagonistu instalacije, Bujara.
Fotografija: Andis Rado, ljubaznošću Bazamenta.
Prikazan na prvom ekranu troekranske instalacije, Bujar je samo mala, usamljena figura koja se kreće preko crnog ugljastog luka, snimljen odozgo. Promišljajući o planetarnim silama i faktoidima, Bujar se ne kreće po mesecu, već po zemljištu metalurškog kompleksa u Elbasanu, Albanija, iz komunističke ere, gde je radio celi svoj život.
Na drugom ekranu, njemu se u drugom prostoru i vremenu pridružuje ćerka, zaposlena u susednoj čeličani, a koja je di-džej na ovoj izložbi, gde njen crveni nastup iz druge sobe izvire na veče otvaranja instalacije. Poslednji karakter je oko Međunarodne svemirske stanice (MSS) čiji je snop svetlosti upućen direktno ka svemiru — dok povremeno neka ruka ili neki prst prilagođavaju kameru ili nameštaju nešto na ovom nenastanjenom satelitu.
Fotografija: Andis Rado, ljubaznošću Bazamenta.
Bujarov glas nailazi na elektronsku muziku njegove ćerke. On govori o zvezdama, susretima sa vanzemaljcima. On opisuje planete i srcem recituje brzinu svetlosti. Govori o dečjoj naučnofantastičnoj knjizi — prvoj koja je uticala na njega — gde se opisuje svet bez zagađenja, sa čistim vazduhom, sa ljudima koji lete, životom u vodi. “Da li smo mi oni koji nanose štetu Zemlji?”, postavlja pitanje. Čini se da mračna, gusta površina na kojoj hoda odgovara na ovo pitanje. Ipak, pesnik Bujar je optimista: Biće novog sunca, novog sveta, novog života za ljude, zaključuje.
Bujar šeta kroz beskonačnu petlju. On je svemirski usidren u Zemlju. Sanjač koji prolazi kroz magnetna polja. Ipak, uprkos njegovoj ljubavi prema onom u svemiru i njegovoj viziji budućnosti, snaga čelika ga drži u ovom mračnom okruženju.
Fotografija: Andis Rado, ljubaznošću Bazamenta.
Kako je Bujar sasvim predan svemiru, mi ga gledamo odozgo kako gleda u Zemlju. Ovaj pogled odozgo je pojačan zahvaljujući uživo emitovanim novostima sa MSS koje ponavlja Fljora (Flora), Bujarova ćerka, dok prilagođava dugmad svoje miksete.
Upornost pogleda odozgo proizvodi portret otuđenja širom prostora i vremena, kroz generacije. Kao da nas je Zeneli odveo u podzemlje, da nas je uveo u iskušenje za drugim svetovima, samo da bi nas podsetio da se samo na distopijskim mestima stvaraju utopije.
Snovi potiču samo sa druge strane, a Bujarovo zatočeništvo je ono što proizvodi njegov ozareni optimizam. Uzneseni cikličnom muzikom, zarobljeni smo u ovoj povratnoj sprezi, od podzemlja do svemira i nazad.
Izložba A potom nađoh meteorite u svojoj sobi prikazuje se 5. aprila 2018. u Bazamentu.
Fotografije: Andis Rado, ljubaznošću Bazamenta.
