─îasopis | Migracija

Drugi dom

Piše - 26.09.2014

Pedesetogodišnji evropski egzodus ostavlja Kosovo zemljom izvan granica.

Narod koji sebe smatra superiornijom rasom ose─ça se ugro┼żenim: pozvana je radna snaga i ljudi dolaze. Oni ne pro┼żdiru dobrostanje, naprotiv, oni su neizbe┼żni za dobrostanje. – Maks Fri┼í (Max Frisch), ┼ívajcarski pisac.

Ove re─Źi je Maks Fri┼í napisao ┼íezdesetih godina, kada je u ┼ávajcarsku dolazilo sve vi┼íe Italijana. Oni su dolazili jer su bili potrebni ekonomiji ove alpske dr┼żave. Dolazili su i radili devet meseci, onda su morali da se vrate na tri meseca. U prole─çe bi opet do┼íli. Dolazili su bez porodica, jer ┼ívajcarska dr┼żava nije dozvoljavala da ih povedu. Bili su im potrebni njihovi mi┼íi─çi, njihove porodice bile su nepo┼żeljne.

Ovo je o┼ítri kontrast u odnosu na situaciju od pre gotovo 150 godina. U aprilu 1815. godine u Indoneziji je eruptirao vulkan Tambora i napunio je planetu tolikom koli─Źinom pepela da dve godine za redom leto uop┼íte nije do┼ílo, a usevi su bili u┼żasni. Tokom 1816. i 1817. godine je, u samo jednom od ┼ívajcarskih kantona, pet hiljada ljudi umrlo od gladi. Zbog velike bede majke su se bacale sa stena ili davile u vodi zajedno sa svojom decom, dok su mu┼íkarci u─Źestvovali u ratovima kao najamnici ÔÇô prema dugove─Źnoj ┼ívajcarskoj tradiciji iz Srednjeg veka, koju dele sa Albancima, koji tako─Ĺe nisu oklevali da se uklju─Źe u strane ratove ako bi za to bili dobro pla─çeni ili dobijali povlastice.

U septembru 1964. godine, otprilike u vreme kada je Maks Fri┼í pisao o Italijanima koji su dolazili u ┼ávajcarsku, zvani─Źnici u susednoj Nema─Źkoj kalkulisali su ko bi mogao da bude milioniti radnik koji ─çe sti─çi iz inostranstva. Do tada anoniman, Armando Rodrigez de Sa (Armando Rodrigues de S├í) si┼íao je na ┼żelezni─Źkoj stanici u Kelnu, gde ga je do─Źekala zvani─Źna delegacija, koja mu je poklonila motocikl. U to vreme list ÔÇťKelni┼íe Rund┼íauÔÇŁ (ÔÇťK├Âlnische RundschauÔÇŁ) je pisao: ÔÇťOvaj ─Źovek iz Portugala tokom velikog do─Źeka promenio je izraz lica pred masom ljudi kao da se kaje ┼íto je iz domovine do┼íao u inostranstvo (…) Portugalac, do─Źekan poput zvezde, nakon zvani─Źnog pozdrava je rekao: ÔÇťSrda─Źni do─Źek i motocikl olak┼íavaju mi odvajanje od porodiceÔÇŁ. Ovakava po─Źast za prido┼ílicu mo┼że delovati neuobi─Źajeno, ipak zvani─Źnici su sa razumevanjem hvalili i zahtevali radnike iz drugih zemalja. Jedan predstavnik nema─Źke vlade je 1969. godine rekao da je rad stranaca ÔÇťdobitak koji se ne mo┼że meritiÔÇŁ. I po┼íto se Italija kao izvor tog dobitka povla─Źila, ┬áJugoslavija i Turska su smatrane zemljama sa najve─çim potencijalom za snabdevanje nema─Źkog radnog tr┼żi┼íta radnom snagom. U ovoj atmosferi cvetanja ekonomije i Albanci su po─Źeli dolaziti u Nema─Źku, ┼ávajcarsku i Austriju.

Vlade u Bonu, Bernu i Beogradu napravile su sporazume za regrutovanje radnika i interesovanje je bilo veliko. Interesovanje za migraciju bilo je ve─çe u siroma┼ínijim zonama tada┼ínje Jugoslavije i tu su spadala posebno podru─Źja naseljena Albancima (Kosovo, zapadna Makedonija i Pre┼íevska dolina u ju┼żnoj Srbiji). Gra─Ĺevinski sektor i grane industrije u severnim zemljama tra┼żile su fizi─Źku radnu snagu i Jugoslavija je bila spremna da tu snagu izvozi da bi smirila dru┼ítvene tenzije i siroma┼ítvo. Oko 15 godina nakon zavr┼íetka Drugog svetskog rata, na hiljade Albanaca krenulo je autobusima i vozom prema zapadnom delu starog kontinenta, uglavnom prema nema─Źkom svetu. Do 1970. godine u ┼ávajcarskoj je ┼żivelo i radilo otprilike 25 hiljada Albanaca.

Kako je do┼ílo do toga da ima 200 hiljada Albanaca u ┼ávajcarskoj? Kako je do┼ílo do toga da ima 150 hiljada Albanaca u Nema─Źkoj a verovatno toliko i s nema─Źkim dr┼żavljanstvom? (Veruje se da u Nema─Źkoj ┼żivi ukupno 300 hiljada Albanaca). Kao i Italijane, pravila su ih primorala da za sobom ostave porodice. Ali i kada su pravila promenjena, dosta Albanaca je oklevalo da dovede porodicu u stranu zemlju. Dolazili su sa ube─Ĺenjem da ne─çe ostati dugo u zemlji doma─çina. ┼Żeleli su da zarade ┼íto vi┼íe novca i da se vrate ku─çi. Jugoslovenska komunisti─Źka propaganda nije ih slu─Źajno zvala ÔÇťradnici privremeno zaposleni u inostranstvuÔÇŁ. Privremenost je pretvorena u stalni boravak. Sredinom ÔÇś70-ih, privremenim radnicima, kao i svima ostalima, bilo je jasno da je budu─çnost Jugoslavije veoma neizvesna zbog duboke ekonomske i politi─Źke krize. Veliki broj Albanaca nije ┼żeleo da dovede porodice u zapadnu Evropu. Mo┼żda zbog nade u budu─çnost Kosova nisu hteli da uti─Źu na smanjenje broja Albanaca u domovini. Istovremeno, ┼ípanski, italijanski i potrugalski radnici iskoristili su novu priliku i doveli svoje porodice u ┼ávajcarsku.

Albanci su se dr┼żali ovog principa do kraja ÔÇś80-ih godina. Redovno su se vra─çali u domovinu sa novcem i artiklima koji su simbolizovali zapadni luksuz (televizori u boji, kasetofoni i ku─çni aparati). Stanje se promenilo eskalacijom sukoba u Jugoslaviji: ve─çina gastarbajtera odlu─Źilo je da dovede porodice u ┼ávajcarsku br┼że bolje. Moderni autobusi ÔÇťTurist KosovaÔÇŁ i vozovi iz Kosova Polja i Bujanovca prevozili su na hiljade porodica prema zemljama nema─Źkog govornog podru─Źja. U toku samo nekoliko godina, krajem ÔÇś80-ih i po─Źetkom ÔÇś90-ih, oko 60 hiljada albanskih emigranata ÔÇô uglavnom ┼żena i dece, uputilo se u ┼ávajcarsku kako bi se opet spojili sa svojim porodicama.

Integracija prido┼ílica nije bila laka. Za to su postojala dva razloga: ┼ívajcarske vlasti smatrale su da ─çe se novi emigranti ubrzo vratiti nakon smirivanja situacije u Jugoslaviji i, prema tome, nisu preduzimali konkretne korake za integraciju novih emigranata. Tako─Ĺe, ve─çina Albanaca nastavila je da veruje da je boravak u ┼ávajcarskoj privremen. Prema tome, radije su ┼żiveli u malim i izolovanim Kosovima unutar ┼ávajcarske ÔÇô bez kontakata sa lokalnim stanovni┼ítvom.

Umesto stabilizacije, situacija u domovini se pogor┼íala. Ukidanje autonomije Kosova, uvo─Ĺenje represivnog sistema Beograda od Gnjilana do Pe─çi i od Mitrovice do Prizrena, ekonomski kolaps, strah mladih da ─çe biti prinu─Ĺeni da slu┼że u Jugoslovenskoj narodnoj armiji, koja je ve─ç pretvorena u organ koja slu┼żi interesima re┼żima Slobodana Milo┼íevi─ça, izbacivanje sa posla hiljada albanskih radnika, zatvaranje javnih ┼íkola za Albance, prouzrokovali su veliki talas emigracije prema zapadnoj Evropi. Bilo je jasno da ─çe azilanti poku┼íati da na─Ĺu uto─Źi┼íte u mestima gde su njihovi bli┼żi ili dalji ro─Ĺaci ÔÇô u Nema─Źkoj, ┼ávajcarskoj i Austriji. Neko je imao ujaka u ┼Żenevi, neko strica u Bazelu, neko ro─Ĺaka u Bernu, neko roditelje u Cirihu ili u Berlinu, Minhenu, ┼átutgardu, Dizeldorfu, Be─Źu, Vilahu, Gracu itd.

Ve─çina azilanata nije imala radnu dozvolu i ┼żiveli su izolovani, na perfieriji gradova ili sela. U ovim okolnostima su posebno mladi postajali deo kriminalnih mre┼ża ili ÔÇô jo┼í gore ÔÇô deo banda za prodaju droge. Po─Źetkom ÔÇś90-ih, na primer, jedan veliki deo tr┼żi┼íta droge u Cirihu bio je kontrolisan od strane Albanaca. Ueli Leuenberger, sindikalni aktivista, za┼ítitnik prava azilanata i politi─Źar Zelene partije, jedan je od najboljih poznavaoca albanske zajednice u ┼ávajcarskoj. On ka┼że da su ┼ívajcarske vlasti napravile ogromnu gre┼íku kada su mlade Albance koji su do┼íli u ovu zemlju stavili u azilantske barake a ne blizu njihovih porodica, koje bi ih mogli dr┼żati pod kontrolom. Razdvojenost od porodice i nedostatka socijalne brige otvorili su vrata kriminalu, smatra on.

Nakon zavr┼íetka rata na Kosovu, ve─çina od tih 50 hiljada Albanaca, primljenih kao privremene izbeglice, vratila se na Kosovo. U ovom poduhvatu ┼ívajcarska vlada ih je finansijski podr┼żala. Izme─Ĺu ostalog, kosovskim poljoprivrednicima je nakon rata donela oko 2 hiljada krava ÔÇô posebnim avionima.

Uprkos unutra┼ínjim trvenjima, veza izme─Ĺu Kosova i ┼ávajcarske je toliko oja─Źala tokom ÔÇś90-ih, da su u ovoj alpskoj zemlji delovala albanska udru┼żenja i klubovi kao i predstavni┼ítva politi─Źkih partija Kosova. Njihova aktivnost nije bila orijentisana ka integraciji Albanaca u ┼ívajcarsko dru┼ítvu, nego ka podr┼íci aktivnosti na Kosovu.

Izbijanjem rata na Kosovu do┼ílo je do dramati─Źnih promena u albanskoj zajednici. Zna─Źajan broj onih koji su tek do┼íli u ┼ávajcarsku, vratio se da bi se uklju─Źio u rat. ┼ávajcarska je istovremeno primila preko 50 hiljada izbeglica sa Kosova u periodu izme─Ĺu 1998. i 1999. godine. ┼ávajcarski narod pokazao je veliku solidarnost sa patnjama kosovskog naroda, pru┼żaju─çi pomo─ç ne samo finansijskog karaktera. Ipak, imid┼ż kosovskih Albanca u ┼ávajcarskoj ostao je negativan ÔÇô sa jedne strane zbog neprihvatljivog pona┼íanja jednog malog broja Albanaca, i sa druge strane zbog raste─çe ksenofobije. Nakon zavr┼íetka rata na Kosovu, ve─çina od tih 50 hiljada Albanaca, primljenih kao privremene izbeglice, vratila se na Kosovo. U ovom poduhvatu ┼ívajcarska vlada ih je finansijski podr┼żala. Izme─Ĺu ostalog, kosovskim poljoprivrednicima je nakon rata donela oko 2 hiljada krava ÔÇô posebnim avionima.

Nove generacije

Danas, oko 200,000 ljudi iz svih krajeva biv┼íe Jugoslavije koji su bili naseljeni Albancima, ┼żivi na prostoru Helvetske konfederacije. U Nema─Źkoj je oko 150, 000 ovih ljudi, i mo┼żda isit broj onih koji imaju nema─Źko dr┼żavljanstvo.

Od zavr┼íetka rata, druga i tre─ça generacija Albanaca u ┼ávajcarskoj ali i u Nema─Źkoj i Austriji, je odr┼żala i ─Źak oja─Źala bliske veze sa Kosovom. Ali ne tako emotivne kao generacija njihovih roditelja. Poslednjih godina je znatno pove─çan broj Albanaca koji uzimaju ┼ívajcarsko i nema─Źko dr┼żavljanstvo. To se prime─çuje i u rastu broja pripadnika ┼ívajcarske vojske koji su albanskog porekla. Najve─çi deo albanske zajednice sa Kosova ┼żivi u nema─Źkom delu ┼ávajcarske i posebno u velikim ekonomskim i industrijskim centarima i oko njih poput Ciriha, Bazela, Lucerna, Berna, Lozane i ┼Żeneve. Obi─Źno kada se govori o Albancima u ┼ávajcarskoj, spominju se fudbaleri koji igraju za reprezentaciju ove zemlje. Me─Ĺutim, zna─Źajniji znak integracije je veliki broj albanskih lekara, pravnika, arhitekta, in┼żenjera i kvalifikovanih radnika koji rade u razli─Źitim grana ┼ívajcarke ekonomije. Ova obu─Źena i kvalifikovana radna snaga je u porastu, ali ih javnost ne zapa┼ża u onoj meri u kojoj zapa┼ża prekaljene kriminalce, koji jo┼í uvek kaljaju imid┼ż albanske zajednice.

Albanska zajednica u ┼ávedskoj od Kosova ne mo┼że o─Źekivati neku pravu podr┼íku zbog velikih pote┼íko─ça s kojima se jo┼í uvek suo─Źava nova i nefukcionalna dr┼żava u dosta polja. Uprkos ─Źinjenici da je ┼ávajcarska pre nekoliko godina blokirala ilegalanu imigraciju, priliv imigranta se nastavlja. Albanci ili Albanke iz dijaspore se ven─Źavaju sa devojkama ili momcima u otad┼żbini. Na stotine kosovskih Albanaca, u nadi da ─çe se izvu─çi iz siroma┼ítva, se prijavljuju za azil, iako Zakon o azilu predvi─Ĺa pru┼żanje uto─Źi┼íta samo politi─Źki prognanim licima. U poslednje vreme je znatno opao broj azilanata s Kosova zbog zao┼ítravanja postupaka za azil: zahtevi za azil razmatraju se uokviru 48 ─Źasova po dolasku. Ukoliko im je azil odbijen, primorani su da se vrate ku─çi ili se odlu─Źuju da oku┼íaju sre─çu u nekoj drugoj zemlji.

Ovo dovodi do toga da se neki odlu─Źuju na o─Źajni─Źke poku┼íaje. U oktobru 2009. godine grupa trafikanata poku┼íala je da prevede desetine albanskih izbeglica iz Srbije u Ma─Ĺarsku preko reke Tise. Nakon prevrtanja ─Źamca ┼żivot je izgubilo 15 mladih roditelja i dece. U me─Ĺuvremenu je sud Misije Evropske unije za vladavinu zakona (Euleks) osudio trafikante na ukupno 66 godina zatvora. Me─Ĺutim, talas napu┼ítanja Kosova jo┼í uvek ne prestaje. Pro┼ílog leta stotine Albanaca je navodno dr┼żano u pritvornim centrima u Ma─Ĺarskoj, nakon ┼íto su bili uhap┼íeni u poku┼íaju da pobegnu u zapadne zemlje. Poslednjih godina, jedan broj Kosovara bira Francusku kao zemlju za tra┼żenje azila, gde ┼żive u veoma te┼íkim uslovima. Prizori albanskih porodica koje pre┼żivljavaju u ┼íatorima ili ispod mostova alarmirali su kosovsku javnost, ali je ovaj slu─Źaj brzo zaboravljen.

Od dolaska prvih gastarbajtera sa Kosova u ┼ávajcarsku, Nema─Źku i Austriju pro┼ílo je preko pola veka. Prva generacija je starija od 60 godina, veliki broj je penzionisan i nalazi se pred dilemom: da li da se vrati na Kosovo ili da ostane u ┼ávajcarskoj? Ve─çina njih je do sada prihvatila ove zemlje kao svoju drugu otad┼żbinu. Biv┼íi migranti uglavnom donose pragmati─Źne odluke: nastavljaju da ─Źuvaju dozvolu za boravak u zapadnim zemljama i da pla─çaju zdravstveno osiguranje i istovremeno tokom godine nekoliko puta pose─çuju Kosovo. Ali i onima koji re─Ĺe pose─çuju Kosovo otad┼żbina je dosta bli┼ża zahvaljaju─çi televizijskim kanalima i internetu. Omogu─çena im je stalna komunikacija sa ─Źlanovima rodbine i prijateljima na Kosovu.

Razmišljanje o kući

Dijaspora je prisutan i zna─Źajan faktor za Kosovo, posebno u ekonomskom aspektu. Svake godine se iz dijaspore na Kosovo po┼íalje preko pola milijarde evra. Ovo je veoma zna─Źajan iznos za pre┼żivljavanje mnogih kosovskih porodica. Svaka tre─ça porodica na Kosovu dobija finansijsku pomo─ç od dijaspore. Ovaj novac koristi se za podmirivanje osnovnih potreba: hrana, ku─çni aparati, poljoprivredna oprema, pokrivanje tro┼íkova za lekarske tretmane, lekove, itd.

Zbog bliskih veza sa otad┼żbinom politi─Źko u─Źe┼í─çe dijaspore je jo┼í uvek veliko. Prate se zbivanja na Kosovu, u Pre┼íevskoj dolini, Makedoniji i Albaniji. U ┼ávajcarskoj, Nema─Źkoj i Austriji jo┼í uvek funkcioni┼íu ogranci politi─Źkih partija Kosova ÔÇô ┼íto predstavlja anahronizam. Osim podsticanja polarizacije izme─Ĺu zajednica i ─Źesto apsurnih ambicija vo─Ĺenja politike na Kosovu, ovi ogranci politi─Źkih partija nisu dali nikakav koristan doprinos.

Organizovanje monotonih politi─Źkih skupova i promocija knjiga sa pesmama neobjavljivog nivoa spadaju u aktivnosti velikog dela albanskih politi─Źkih grupa od severa Nema─Źke do juga ┼ávajcarske. U isto vreme, skroman broj pripadnika druge generacije je prekinuo veze sa Kosovom i uklju─Źio se u politi─Źki ┼żivot ┼ávajcarske. Neki sada ─Źak i podr┼żavaju

Narodnu stranku ┼ávajcarske (SVP), koja je nekoliko godina vodila agresivnu anti-albansku kampanju. Politi─Źki analiti─Źari obja┼ínjavaju ovu pojavu ─Źinjenicom da ogromni deo Albanaca u ┼ávajcarskoj poti─Źe iz konzervativnih krugova na Kosovu i stoga i u njihovoj drugoj otad┼żbini podr┼żavaju konzervativne politi─Źke opcije. Liberalne opcije zala┼żu se za bolji tretman i integraciju stranaca. Ali Albanci se izgleda pre svrstavaju na osnovu tradicionalnih politi─Źkih stavova nego na osnovu njihovih interesa kao imigranata.

Ova anomalija ─çe verovatno biti otklonjena smenom generacija. Italijanska zajednica u ┼ávajcarskoj mo┼że poslu┼żiti kao model. Na primer, ÔÇś70-ih godina dosta Italijana radilo je u fabrikama nakon ┼íto su posle nekoliko godina pre┼íli iz gra─Ĺevine, gde su se onda anga┼żovali uglavnom Albanci, Turci, Srbi, itd. Do ÔÇś80-ih Italijani su se od te┼íkog fizi─Źkog rada prebacili na otvaranje restorana. A u me─Ĺuvremenu, deca ovih vlasnika restorana integrisali su se i gotovo asimilirali u ┼ávajcarskoj. Kao eho ovog procesa danas, u velikim gradovima ┼ávajcarske, zna─Źajan broj restorana italijanske kuhinje vode Albanci. Njihova deca, integri┼íu se korak po korak ÔÇô mada ne bez pote┼íko─ça.To deluje razumljivo, ako se uzme u obzir da je albanska zajednica pretrpela aktivno i pasivno ugnjetavanje i politi─Źku represiju, i na kraju rat. Njihovi etni─Źki prethodnici nisu imali tolike pote┼íko─çe koje datiraju od skoro.

Ovih 50 proteklih godina za Albance rasute u dijaspori bile su godine borbe za opstanak. Budu─ça polovina veka mo┼że doneti nove izazove ali ne─çe doneti puno ─Źuda. Mo┼żemo se nadati malim ─Źudima, dostignu─çima na nivou pojednina─Źnih ┼żivota. Vide─çemo vi┼íe Albanaca kojima ─çe aplaudirati za njihova dostignu─ça u profesionalnom i javnom ┼żivotu.K

Naslovna fotografija:┬áMajljinda Hod┼ża (Majlinda Hoxha).