U proteklih nekoliko godina bili smo svedoci rutine u pogledu zagađenja vazduha u Prištini. Od aprila do septembra, ostali smo skoro sasvim nemi prema zagađenju vazduha u prestonici, sa izuzetkom nekih televizijskih debata. Sredinom oktobra situacija je počela da se menja: postaje hladnije i konzumiramo više energije. Elektrane povećavaju kapacitet svoje proizvodnje, pa tako nivo zagađenosti raste.

Od sredine oktobra do marta vlada vanredno stanje: na društvenim mrežama se objavljuju brojne fotografije koje pokazuju visok stepen zagađenja vazduha; televizijske debate sa stručnjacima, članovima civilnog društva i zvaničnicima iz institucija; protesti na ulicama; ljudi nose maske; a na kraju svi prihvate narednu rezoluciju koja se usvoji u Skupštini Kosova, kao i niz privremenih mera koje preduzme Opština Priština.

Kada proleće dođe, stvari se ponovo promene. Debata i sve akcije u vezi sa zagađenjem vazduha nestaju iz javnog diskursa. Zagađenje više nije među nama. Situacija se vraća u normalu.

Ovo je “strategija za normalizovanje” koju Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje (MESP) namerava da stalno sprovodi u praksi. Kada god se ljudi pobune protiv zagađenja vazduha, MESP mora da neutralizuje proteste normalizujući zagađenost vazduha.

Tri osnovne sekvence pokazuju da bi otpor zagađenju vazduha trebalo pretvoriti u dvadesetčetvoročasovnu borbu, poduhvat koji će se sprovoditi cele godine protiv ministarstva koje ima za cilj da upravlja krizom tako što će je normalizovati.

Prva sekvenca: Zaboravljeni sporazumi

Februara 2017. u Prištini, vlada i Komisija EU održali su prvi sastanak Pododbora za prevoz, ekologiju, energetiku, klimatske uslove i regionalni razvoj, u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (SSP).

Obe strane su postigle dogovor o četiri tačke u pogledu zagađenja vazduha, a koje se svode na četiri osnovna zadatka za Vladu Kosova — posebno za MESP.

Prvi zadatak je usvajanje Akcionog plana protiv zagađenja vazduha 2017-19, o čemu su se obe strane saglasile. Prema ovom sporazumu, ovaj zadatak je trebalo da se završi u trećoj četvrtini 2017, odnosno do kraja septembra 2017. Iako se ova strategija nalazi u virtualnim fiokama MESP-a, ona je i dalje samo aspirativna lista želja.

Drugi zadatak je uvođenje centralnog softvera za nadgledanje zagađenosti vazduha u realnom vremenu. Ovaj zadatak je trebalo da se završi u prvoj četvrtini 2018. Iako sa zakašnjenjem od dva meseca, kosovska Agencija za zaštitu životne sredine (KEPA) je u maju obavestila građane da je sistem za nadgledanje zagađenosti vazduha u realnom vremenu uspostavljen i objavljen na Internetu.

Međutim, ima dosta pitanja koja treba postaviti o sistemu. Kao prvo, sistem je i dalje u fazi testiranja, pa tako podaci u njemu nisu ni ispravni ni kredibilni. Kao drugo, onlajn stranica liči izgleda kao da je napravljena devedesetih godina, a ne kao ozbiljan savremeni sistem. Kao treće, sistem ne ispunjava čak ni minimum standarda obaveštavanja građana u realnom vremenu o vazduhu koji udišu. Kao četvrto, nema informacija o metodologiji nadgledanja stepena zagađenosti vazduha, nema tipologije senzora, itd.

Čini se da je ovo više bio zadatak ispunjavanja obaveza u pisanju birokratskih izveštaja, a ne rad obavljen da bi se pozitivno promenila situacija na terenu.

Treći zadatak za Vladu Kosova, kao što je dogovoreno sa EU, jeste nadgledanje kvaliteta vazduha u realnom vremenu širom Kosova tokom šest uzastopnih meseci i objavljivanje podataka na Internetu, kao i podnošenje podataka Evropskoj komisiji. MESP je trebalo da obavi ovaj zadatak u trećoj četvrtini 2017.

Podaci su zakasnelo bili delimično objavljeni na zvaničnoj stranici KEPA, međutim, kao što je iznad obrazloženo, ovi podaci se, suštinski, ne objavljuju u realnom vremenu i objavljeni podaci nisu kredibilni, imajući u vidu preporuke Izveštaja EU o napretku od 2014. do današnjice.

Četvrti i poslednji zadatak za MESP je bio da identifikuje izvore zagađenja vazduha i da smesta sprovede mere za smanjenje zagađenja. MESP je trebalo da prvi deo obavi do kraja treće četvrtine 2017, a drugi deo do četvrte četvrtine 2017. Da ponovimo, pokret Nauka za promene nije bio u mogućnosti da pronađe bilo koja dokumenta ili publikacije na zvaničnim veb-stranicama MESP-a o AMMK-u u vezi sa ovim zadatkom.

Ipak, priči o neprimenjenim sporazumima nema kraja ovde. U martu 2018. u Prištini, Vlada Kosova i EU su održali drugi sastanak Pododbora za prevoz, ekologiju, energetiku, klimatske uslove i regionalni razvoj u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju. Najverovatnije je sastanak trebalo da posluži kao evaluacija rada MESP-a u pogledu njegovih dužnosti.

EU je navela sledeće u saopštenju za medije: “Kada je reč o životnoj sredini, komisija je izrazila zabrinutost zbog vrlo ograničenog napretka u ovoj oblasti koja je od velikog značaja za građane Kosova i kvalitet njihovog zdravlja i njihovih života. Tačnije, komisija je ponovo izrazila zabrinutost zbog ograničenog napretka u nadgledanju kvaliteta vazduha i zatražila je sprovođenje hitnih mera da bi se smanjio stepen zagađenja, što je traženo od skupštine februara 2018.” Ovo ne samo da pokazuje radnu dinamiku MESP-a i KEPA, već nas dovodi u drugu sekvencu, koja zahteva kratku analizu.

Druga sekvenca: Zaboravljene rezolucije

Tokom decembra 2017. i januara 2018, Priština je doživela jedan od svojih najzagađenijih perioda. Podaci Ambasade SAD, kao i merenja pokreta Nauka za promene, pokazali su neverovatno visoke nivoe zagađenja. Ovo je podstaklo građane da se mobilišu i protestuju u broju bez presedana protiv zagađenja vazduha. Skupština Kosova i Skupština opštine Priština su u februaru 2018. usvojili rezolucije protiv zagađenja vazduha.

Rezolucija koju je usvojila Skupština Kosova obuhvata 19 sažetih tačaka koje bi mogle da posluže kao dobro polazište za rad MESP-a. Ovde nemamo prostora da se svakom tačkom bavimo pojedinačno, ali su neke od njih vrlo merljive, ako se primene.

Na primer, četvrta tačka navodi sledeće: “Tehnička kontrola kvaliteta goriva i plina u skladu sa zakonima na snazi i pružanje neophodnih kapaciteta do kraja prve polovine 2018. da bi se garantovao kvalitet kontrole.” Iako smo dostigli kraj prve polovine 2018, ne postoje dostupne informacije u ovom pogledu.

Prema tome, Skupština Kosova bi trebalo da zahteva odgovornost od MESP-a u pogledu primene rezolucije protiv zagađenja vazduha.

Postoji, takođe, tendencija koju MESP koristi na izvanredan način, kako bi učinili da ovaj dokument zazvuči dobro, ali da sve ostane na zvuku, a ne da se prevede na konkretne i izvodljive akcije na terenu. Odmah nakon što je rezolucija usvojena i Opština Priština preduzela privremene mere, revolt je zaustavljen i situacija se vratila u normalu.

Upravo dokumenta poput rezolucije protiv zagađenja vazduha, preporuke Izveštaja EU o napretku ili sporazuma u okviru SSP treba građani da iskoriste kako bi održali kontinuirani i koherentni revolt. Ne bi trebalo da dozvolimo da se ova dokumenta koriste — od strane ljudi koji su najviše odgovorni za ovakvu situaciju — kao oruđa za normalizovanje revolta.

Treća sekvenca: Pronalaženje glavnog revizora

U maju 2018, kosovska Državna revizorska kancelarija, najviša institucija za nadgledanje ekonomskih i finansijskih pitanja, koja uživa funkcionalnu, finansijsku i operativnu nezavisnost u skladu sa ustavom i zakonima na snazi, objavila je zanimljiv izveštaj o učinku pod nazivom ‘Institucionalni mehanizmi za zakonsko regulisanje, nadgledanje i izveštavanje o kvalitetu vazduha’.

Ovaj izveštaj koji se, začudo, nije mnogo vrteo u javnom diskursu, bio je potvrda svih preporuka u pogledu kvaliteta vazduha koje su predstavljene u izveštajima EU o napretku od 2014. U tom dokumentu se analizira učinak triju ključnih institucija koje rade sa pitanjima životne sredine i nadgledanja kvaliteta vazduha: MESP, KEPA i Hidrometeorološki institut Kosova (MMPH).

Bez ulaženja u opširnu analizu izveštaja glavnog revizora, četiri glavne tačke u pogledu kvaliteta vazduha se izdvajaju.

Prva terenska analiza glavnog revizora bila je zakonska struktura koja reguliše niz preduslova za kvalitet vazduha. Glavni nalazi revizora u pogledu legalne strukture jesu sledeći: “Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje nije ustanovilo sve neophodne zakonske preduslove za regulisanje kvaliteta vazduha na Kosovu i nije ažuriralo celokupni legalni okvir u skladu sa postojećim uslovom za kvalitet vazduha u zemlji.”

Druga oblast koju je istražio glavni revizor jeste nadgledanje kvaliteta vazduha i izveštavanje o tome. Nalazi revizora su negativni: “Tek 17% stanica za nadgledanje jeste operativno u većem delu 2017, dok je 33% stanica nefunkcionalno duže od sedam meseci u toku godine. Štaviše, ove stanice su više puta premeštane, izveštavanje je bilo neredovno i nepotpuno, nedostaju obezbeđenje i stalno nadgledanje stanica za monitoring, dok fali i centralni sistem za prikupljanje i procesuiranje podataka generisanih od stanica za monitoring.”

Treći zabrinjavajući nalaz Kancelarije glavnog revizora u vezi je sa disfunkcionalnošću stanica za monitoring u područjima za koja je visok stepen zagađenosti karakterističan. “Ono što zabrinjava u 2017. je činjenica da i dalje postoje stanice za monitoring koje se nalaze u područjima za koja je visok stepen zagađenosti karakterističan (kao što su Crkvena Vodica u Obiliću, Elez Han, Gnjilane), a gde nema podataka o nekim parametrima duže od šest meseci u toku godine. Bitno je da stanica u Crkvenoj Vodici, Obilić, ima izveštaje sa podacima u toku cele godine, jer se nalazi u blizini glavnog zagađivača vazduha [elektrane Kosovo B]. Karakteristike ove stanice u 2016. i 2017. jesu veliki nedostaci u izveštavanju o podacima.”

Četvrta tačka koju glavni revizor opisuje kao vrlo zabrinjavajuću jeste manjak pravilnih, transparentnih informacija u realnom vremenu o kvalitetu vazduha. “Sa ovim sistemom nadgledanja i izveštavanja građanima se ne daje realna slika o situaciji kvaliteta vazduha u zemlji, posebno ne u realnom vremenu i takav sistem sadrži rizik od toga da bude neefikasan, pa tako bez podataka… takve nepravilnosti u sistemu nadgledanja i izveštavanja sa podacima otežavaju donosiocima odluka da identifikuju konkretne mere koje treba preduzeti da bi se poboljšala situacija kvaliteta vazduha.”

Ove četiri tačke ne predstavljaju celi izveštaj, međutim, one su ovde uzete kao glavne tačke koje direktno utiču na današnju situaciju kvaliteta vazduha u Prištini, ali i na Kosovu.

Na kraju, hteli bismo da podsetimo Vladu Kosova i posebno MESP, da prva tačka rezolucije, koju je odobrila Skupština Kosova, navodi sledeće: “Zaštita životne sredine da bude državni prioritet Vlade Republike Kosovo.”

Rezolucija se završava sa 19. tačkom, gde stoji: “U slučaju da Vlada Kosova ne uspe da sprovede predložene mere, Skupština Kosova bi trebalo da pokrene procedure za izmene i dopune člana 52 Ustava Kosova, kako bi pravo na čist vazduh i čistu vodu bilo uvršteno kao ljudsko pravo koje garantuje ustav.”

Pokret Nauka za promene će detaljno nadgledati rad MESP-a u pogledu kvaliteta vazduha, pa ako MESP u narednim mesecima ne preduzme konkretne korake da se situacija poboljša, pokret Nauka za promene biće primoran da zagovara u skupštini — kod Odbora za poljoprivredu, šumarstvo, ruralni razvoj, životnu sredinu i prostorno planiranje, kao i kod drugih nadležnih institucija — da se iniciraju procedure za izmenu i dopunu člana 52 Ustava Kosova.

Fotografije: Majljinda Hodža (Majlinda Hoxha) / K2.0.