Beskućnice u sopstvenim kućama
Žene se bore za svoje pravo na imovinu, u kući i van nje.
“Govorio bi: ‘Ja sam muškarac u ovoj kući, vi ste moje sluge.’ Tako je razmišljao”,
kaže Marigona o svom bivšem svekru.
Marigona Buja je podnela zahtev za razvod nakon godinu dana provedenih u nasilničkoj tazbini, dok je sukob sa njenim bivšim suprugom i njegovom porodicom nastavljen na sudu. Fotografija: Agan Kosumi.
Ljuljeta Demoli, direktorka Kosovskog centra za rodne studije, kaže da tradicionalne norme i običaji rađaju ideje i prakse koje služe da izopšte žene i njihovo pravo na nasledstvo. Fotografija: Agan Kosumi.
“Izašla sam iz stana samo sa odećom koju sam imala na sebi i sa sinom”,
kaže Arjeta.
Posle 10 godina braka, prvo je njen bivši suprug, a zatim i pravosudni sistem, negira Arjeti pravo na doprinos koji je dala kući i stanu u kojima je živela. Fotografija: Agan Kosumi.
“U to selo sam otišla samo jednom nakon što sam se [ponovo] udala i prošla sam pored kuće. Celo telo mi je zadrhtalo”,
kaže Fatima.“Dnevna soba, na primer, ima dva kauča — na jednom muž leži; muž na stolici seda goste, a drugi kauč je za decu. Žene ostaju na nogama, u kuhinji”,
kaže Demoli.Od ukupno 240.000 stambenih objekata na Kosovu, 7.400 je u vlasništvu žena.
Prema rečima advokata Asdrena Bitićija, pravosudne institucije nisu kreirale odgovarajuće pravne mehanizme koji bi garantovali pravo žene na imovinu — bilo za potrebe nasleđa ili za priznavanje doprinosa privređenog u toku braka. Fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.
Ljuljeta Aliu se već četiri godine bori sa pravosudnim sistemom, zahtevajući da se prizna njen doprinos i pravo na imovinu iz braka, kao i da joj se pruži odgovarajuća institucionalna zaštita, koje trenutno nema. Fotografija: Majljinda Hodža (Majlinda Hoxha) / K2.0.
“Neću da idem, ta kuća je moja — moja je zato što je naša. Moja je zato što su moja deca tamo odrasla”,
kaže Ljuljeta.Zahtevi žena za pravdom često nailaze na predrasude i stigmatizaciju kod rođaka i u društvu.
Halim Kafexholli
Halim Kafexholli završio je osnovne studije novinarstva na Univerzitetu u Prištini. Halim je radio za časopis Prishtina Insight, koji pripada organizaciji BIRN Kosovo. Učestvovao je u mentorskom programu Kosova 2.0 i bio dobitnik školarine u oblasti ljudskopravaškog novinarstva (za ciklus 2018. i 2020. godine). Trenutno radi kao novinar publikacije Nacionale.
Ovaj članak je napisan na albanskom.