Samo što nije kucnulo 10 sati ujutru maja 2017. Mnogima je ovaj dan tek počeo. Ipak, za vojnike Drugog bataljona Brigade za brzo reagovanje (BBR) u Bezbednosnim snagama Kosova (BSK), koji su stacionirani u barakama “Vojnici NATO” u Istoku, ovaj dan je počeo mnogo ranije — oni samo što nisu završili fizički zahtevne treninge.
Tri voda od po 30 vojnika bila su pozicionirana oko mesta održavanja vežbi glavnih baraka elitne brigade BSK-a. Jedan vod je vežbao napad, drugi marširanje, a treći vod je obavljao fizičke vežbe.
Toplina letnjih meseci i prisustvo medija nisu privukli pažnju vojnika. Oni su delovali odlučno da poštuju i sprovode naređenja koja su im zadata. Nakon uspešnog izvršavanja vežbi, kolege i komandanti su im aplaudirali. Motivacija je ključni aspekat za mlade vojnike koji će ubuduće predstavljati Vojsku Kosova — Oružane snage.
Brigada za brze reakcije, prikazana ovde tokom vežbe u barakama “Vojnici NATO” u Istoku, predstavlja elitu BSK-a. Fotografija: Atdhe Mulla (Ade Mula) / K2.0.
Dvadesetčetvorogodišnji poručnik Xhevarin Hasanaj (Dževarin Hasanaj) izgleda mlađe od svojih kolega, ali je odlučan u ispunjavanju svojih dužnosti dok naređuje svojim podređenima. Kao komandant voda, on je samo jedan od 10 novih oficira sa Kosova koji su studirali u inostranstvu s ciljem dobijanja stručnog iskustva od savezničkih država.
Hasanaj je 13. aprila osvojio prestižnu godišnju nagradu “Prekomorski mač” kao najbolji inostrani kadet Akademije Sandhurst u okviru Kraljevske britanske vojske. Kao takav, on je postao drugi kosovski vojnik koji je osvojio ovu nagradu, a nakon što je isto to uspeo da ostvari poručnik Ismail Hoxha (Ismailj Hodža) 2015. godine.
Hasanaj s ponosom govori o uspesima BSK-a, dok sprovodi K2.0 kroz paradni teren Baraka u Istoku koje su nekada pripadale španskim trupama Kfora, što je deo misije NATO na Kosovu. Članovi BBR sada pokazuju raznovrsne vežbe.
“Uniforma po sebi pričinjava čast”, kaže Hasanaj. “Ne postoji viša čast, imajući u vidu težak put Kosova ka slobodi.” On svakog dana posećuje barake u Istoku, putujući od Gornjeg Obrinja u Drenici, gde živi. Kada ga upitamo šta to natera jednog mladića da odluči da se učlani u BSK, on odgovara, “Ne postoji bolji način da se služi narodu nego članstvom u BSK-u”.
Prema Hasanajevom mišljenju, bilo da se BSK preobrazi u vojsku ili ne, taj čin nije od velike važnosti. On veruje da je u svakom trenutku spreman. “U BSK-u se stalno obučavamo”, kaže. “Vojne pripreme su na visokom nivou. Kada se prave nove promene, bićemo spremni da ih prihvatimo.”
Poručnik Dževahir Hasanaj je drugi oficir BSK-a koji je osvojio nagradu Prekomorski mač koja se uručuje najboljem inostranom kadetu na Akademiji Sandhurst u okviru Britanske Kraljevske Vojske. Fotografija: Ade Mula / K2.0.
Godina puna izjava
Spremnost BSK-a da preuzme vojni mandat retko kada je dovođena u pitanje. Iako ove snage trenutno nemaju zakonski vojni mandat, otkako su uspostavljene 21. januara 2009. — preuzimajući tada nadležnosti Zaštitnog korpusa Kosova (ZKK) — danas obuhvataju 2.500 aktivnih članova i 800 rezervista, svi organizovani u strukturu sličnu ustrojstvu koje ima vojska.
Na osnovu Ustava Kosova, naime člana 126, BSK ima mandat nacionalne bezbednosne snage koje poseduju nadležnosti kao što su operacije civilne zaštite, čišćenje minskih polja i brzi odgovor na izazove. Ove snage mogu da učestvuju i u međunarodnim misijama, ako se pojavi potreba. Na primer, Jedinica BSK-a za potragu i spašavanje je jedna od najaktivnijih jedinica u inostranstvu, učestvuje u misijama potrage i spašavanja svake godine za vreme redovnih poplava u Albaniji.
Eventualna promena mandata od nacionalnih bezbednosnih snaga u vojnu silu omogućila bi BSK-u da stvori nove strukture i poveća broj svojih jedinica. Time bi se, na primer, obuhvatilo kreiranje jedinice za vojnu podršku — borbene jedinice, učešće u drugim međunarodnim misijama poput vojnih misija, uspostavljanje bilateralne saradnje sa partnerskim državama, dodatno učešće u vojnim obukama u inostranstvu, kao i povećan budžet i broj osoblja, ali i kupovina teškog naoružanja koja je trenutno ograničena zakonom.
Međutim, politički procesi su ometali ovaj korak u proteklih nekoliko godina, jer je promena mandata jedino moguća kroz ustavne amandmane koji nužno zahtevaju dvotrećinsku većinu u Skupštini Kosova i, što je takođe bitno, moraju da obuhvate dve trećine glasova od 20 poslanika iz manjinskih zajednica; 10 mesta rezervisanih za srpske poslanike drži Srpska lista koja ima podršku Beograda, a koja se snažno protivi formiranju vojske.
Iako je 2017. bila godina u kojoj se najviše govorilo o eventualnoj transformaciji BSK-a, a o tome su govorili politički i lideri institucija, kao i međunarodni partneri. Niz konferencija i međunarodnih poseta održano je kako bi se diskutovalo o modalitetima ubeđivanja srpskih poslanika da glasaju za ustavne promene.
Glavni izdavač političkih obećanja za transformisanje nesumnjivo je bio vrhovni komandant BSK-a, predsednik Hašim Tači.
BSK svake godine 27. novembra proslavlja Dan snaga u čast svog osnivanja. Na ovom događaju su gosti političari i građani, u nadi da će jednog dana slaviti transformaciju bezbednosnih snaga u vojsku. Fotografija: Ade Mula / K2.0.
Tači je u martu na konferenciji za novinare najavio da će izbeći ustavne amandmane za transformisanje BSK-a u vojsku usvajanjem novog zakona o BSK-u, dok je 7. marta Skupštini Kosova podneo nacrt Zakona o Bezbednosnim snagama Kosova.
Mnogi su njegovu inicijativu za transformisanje BSK-a smatrali individualnom inicijativom usled izostanka prethodne konsultacije sa političkim partijama koje su predstavljene u kosovskoj skupštini. Međutim, stranke u vladi i opozicija generalno su stava da će podržati Tačijev zakon radi procesa transformisanja mandata BSK-a.
Ali je Skupština Kosova zatim, 10. maja, raspuštena i prevremeni izbori su zakazani, zbog čega se sve vratilo na nultu tačku. To znači da predsednik sada ponovo mora da pokrene proces kako bi skupština glasala za ovaj zakon, dok je on najavio da zasad neće učiniti ništa u tom pravcu.
Međutim, u međuvremenu, Tačijev predlog izazvao je brojne reakcije inostranih partnera Kosova, poput SAD, UK i zvaničnika iz NATO, što je organizacija koja nadgleda bezbednost na Kosovu. Oni stalno insistiraju da transformacija mandata BSK-a mora da bude urađena preko ustavnih promena.
Stav SAD prema ovom pitanju razjašnjen je od američkog pomoćnika sekretara za evropske i evroazijske poslove, Hoyta Briana Yeea (Hojta Brajana Jia), koji je posetio Kosovo dvaput ove godine. Tokom svoje posete Prištini 29. marta, on je pozvao kosovske lidere da ne usvoje ovaj zakon.
“Hteli bismo da vlada napravi korak unazad i povuče predlog zakona”, Ji je rekao u intervjuu za RTK.
Za vreme svoje posete Kosovu 27. septembra, pomoćnica generalnog sekretara NATO, Rose Gottemoeller (Rouz Getemiler), održala je niz sastanaka iza zatvorenih vrata sa predsednikom Tačijem na temu BSK-a, ali je sastanke održala i sa novopostavljenim ministrom BSK-a, Rrustemom Berishom (Rustemom Berišom) i ambasadorima iz NATO i partnerskih država.
Na konferenciji za novinare, ona je ponovila izjavu koju je generalni sekretar NATO, Jens Stoltenberg, dao tokom svoje posete Kosovu u februaru.
“Transformacija Bezbednosnih snaga Kosova predstavlja pitanje o kom moraju da odlučuju kosovske vlasti — to je kosovsko pitanje. Ali s druge strane, od izuzetne je važnosti da se ova transformacija obavi u skladu sa ustavnim procedurama”, izjavila je Getemiler. “Zaista želim da ponovo naglasim i podvučen ovu poruku.”
Politički tim BSK-a
Decembra 5. nameštena je glavna sala u Barakama “Adem Hašari”, što je centralna komanda Bezbednosnih snaga Kosova u Prištini. Upravo je tamo vrhovni komandant, predsednik Hašim Tači, odlučio da održi svoj poslednji govor ove godine obraćajući se građanima u vojnim barakama, dok su redovi vojnika pozicionirani iza njega. Oni su ponovo naglasili “hitnu potrebu za izgradnju nacionalnog konsenzusa po pitanjima od državnog interesa”.
“Građani žele da vide svoje odabrane političke lidere ujedinjene kada je reč o pitanjima od državnog interesa. Kosovski građani jesu autohton evropski narod, pa tako naša budućnost, uključujući vrednosti koje predstavljamo, prirodno i sigurno leži u Evropskoj uniji, NATO i UN”, rekao je Tači, nakon čega je ponovio da neće više čekati u sprovođenju svoje inicijative transformacije mandata BSK-a.
Predsednik Hašim Tači insistira na tome da će se transformacija BSK-a u vojsku odigrati uskoro, sa glasovima srpskih poslanika ili bez njih. Fotografija: Kabinet predsednika.
U stvari, predsednik je sam bio taj koji je odlučio da povuče predlog zakona posle mnogih reakcija koje su pristigle zbog njegovog pokušaja da ignoriše ustavne promene. On je odlučio da preduzme dalje korake u ubeđivanju Srba da glasaju za ustavne amandmane. Predsednikov zvaničnik zadužen za medije, Artan Behrami, izjavio je za K2.0 da je Tači osnovao politički “tim jedinstva” preko kog koordiniše rad na ustavnim amandmanima, ali nije otkrio ko su članovi ovoga tima.
“Ovaj tim koordiniše svim neophodnim aktivnostima sa svakom strukturom u državi i inostranstvu. Njegov cilj je da postigne opšti konsenzus za izmene i dopune Ustava Kosova, čime bi se otvorio put za transformisanje BSK-a u Vojsku Kosova”, rekao je Behrami.
Behrami je kazao da je novi predlog zakona o BSK-u privremeno povučen, a usled predsednikovog zahteva, s ciljem iscrpljivanja svih drugih opcija po pitanju uključivanja svih zajednica u ovaj proces, posebno Srba, bez kojih je nemoguće osnovati vojsku preko ustavnih promena.
“To znači da ćemo, ako smo ubeđeni da poslanici Srpske liste namerno ometaju pokušaje da se promene naziv i mandat BSK-a preko ustavnih amandmana, onda biti primorani da ovo učinimo preko novog zakona. To je to. Sve je jasno”, rekao je Behrami.
K2.0 je upitalo poslanika Srpske liste, Slavka Simića, da li su održali sastanak svog rukovodstva na temu izmene ustava kako bi se omogućila transformacija mandata BSK-a, te da li će njegova partija glasati za ove izmene. Međutim, on nije odgovorio na naša pitanja.
S druge strane, beogradski zvaničnici, koji imaju uticaja na Srpsku listu, jasni su po pitanju toga da bi ometali osnivanje Vojske Kosova svim sredstvima.
Ministar spoljnih poslova Srbije, Ivica Dačić, u februaru je reagovao na Tačijeve izjave o hitnom uspostavljanju vojske — a odgovarajući na najavu kosovskog predsednika da će BSK biti preobražene preko novog zakona — rekavši da on to ne može da učini bez glasova poslanika Srpske liste. “Oni nemaju pravo da osnuju takve snage u skladu sa Rezolucijom 1244 [Saveta bezbednosti UN]. Takva odluka je nezakonita. Jedine oružane snage koje mogu da postoje na Kosovu i Metohiji je KFOR”, rekao je.
U stvari, nedoumica po pitanju priznanja i širenja kosovske vojske preko cele državne teritorije rešava se uz pomoć tri međunarodna sporazuma. Najnoviji sporazum, onaj koji je 2013. kosovska vlada potpisala sa Srbijom u Briselu, sprečava BSK da uđe na sever države pre dobijanja prethodne dozvole NATO.
Ipak, Kosovo je prihvatilo dva druga međunarodna sporazuma pre proglašenja nezavisnosti: Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN i Kumanovski vojno-tehnički sporazum, a oba ova sporazuma potpisana su na kraju rata 1999. i ne priznaju bilo koju drugu odbrambenu ili vojnu snagu na Kosovu sem snaga NATO.
Prepreka integraciji Srba
Politički lideri koji pokušavaju da ubede srpske poslanike u prednosti kosovske vojske nisu jedini koji pokušavaju da postignu napredak u integraciji Srba po ovom pitanju. Kancelarija za medije u Ministarstvu Bezbednosnih snaga Kosova (MBSK) izjavila je za K2.0 da su u protekle dve godine sproveli tri kampanje regrutovanja, dve za regrutovanje novih kadeta za narednu godinu i jednu — posvećenu isključivo manjinskim zajednicama — za regrutovanje aktivnih članova, a čime su obuhvaćeni vojnici koji, po završetku procesa regrutovanja, počinju da rade za BSK.
Prvi srpski članovi BSK-a regrutovani su po uspostavljanju ovih snaga, 2009. godine. Tri člana je primljeno, dva muškarca i jedna žena. Oni su učestvovali i u radu ZKK-a, što je organizacija civilnih službi za hitne slučajeve koja je poslužila kao prethodnik BSK-u. “Ova tri člana počela su da služe u Prvom bataljonu Brigade za brze reakcije u Gnjilanu”, Ibrahim Shala (Ibrahim Šalja), direktor odseka za komunikacije MBSK-a, izjavio je za K2.0.
U sklopu napora da se pokaže ravnopravna inkluzija svih zajednica u BSK, predsednik Tači je novembra unapredio niz članova BSK-a iz srpske zajednice. Fotografija: MBSK.
U kampanji regrutovanja kadeta iz 2016, 13 kandidata iz manjinskih zajednica se prijavilo, od kojih je jedan bio Srbin. Ove godine se 14 kandidata iz manjinskih zajednica prijavilo, od kojih nijedan nije bio Srbin.
Ipak, tokom ovogodišnje kampanje koja je bila posvećena manjinskim zajednicama, gde je trebalo da se njihovi članovi po hitnom postupku zaposle kao aktivni članovi BSK-a, prema Šalji, od 91 manjinskog kandidata koji su se prijavili, bilo je 88 Srba i 3 Crnogorca. Ukupni broj srpskih vojnika u BSK-u sada iznosi 103.
Međutim, Šaljini podaci pokazuju da većina srpskih članova BSK-a dolazi sa kosovskog juga, a samo troje sa severa, i to iz Zubinog Potoka (region Mitrovice).
Njima nije bilo lako da se integrišu u BSK. Svi troje su bili primljeni u septembru i otada su bili predmet dvaju napada granatom, a policija nije uhapsila odgovorne.
Dvoje od ovih troje članova BSK-a koji služe u Mitrovačkoj komandi, Bojan Radišević i Dušan Tomović, napadnuti su po drugi put granatama u svojim domovima, krajem novembra meseca. Policija je pokrenula istragu i utvrdila da su ovi napadi pričinili materijalnu štetu. Prema Kosovskoj policiji, osumnjičeni su i dalje u bekstvu i nije poznat zvanični motiv za ove napade.
Kosovski premijer Ramush Haradinaj (Ramuš Haradinaj) osudio je ove napade, naglašavajući da je to “neprihvatljiv čin koji ugrožava živote građana i ima za cilj ometanje pokušaja izgradnje demokratskog društva”. I predsednik Tači je reagovao, opisujući ovaj čin kao nešto što ometa integraciju kosovskih Srba u BSK.
K2.0 je zatražilo intervju sa dva člana koji su bili meta napada, ali ministarstvo nije izdalo odobrenje ovog zahteva zbog bezbednosnih pitanja.
Uprkos političkim pitanjima koja su se pojavila kao prepreka transformaciji mandata i uprkos onome što stručnjaci za bezbednost smatraju nedovoljnim budžetom — nešto preko 51 milion evra ove godine — uz pomoć svojih partnera, BSK su 2017. uspele da ojačaju svoje profesionalne kapacitete u pogledu razvoja osoblja.
Jedno je jasno: čini se da veliki deo stanovništva izuzetno ceni BSK. Prema istraživanju Kosovskog centra za bezbednosne studije, nešto više od 70 odsto kosovske populacije smatra da je BSK druga po redu institucija od poverenja u ovoj zemlji, a nakon vatrogasaca, dok 87 odsto podržava transformaciju ovih snaga u kosovsku vojsku.
Teško je bilo kome da proceni kada će se ova transformacija odigrati, iako je predsednik najavio da će 2018. biti godina u kojoj će se to desiti, kao što je to pre godinu dana izjavio za 2017. Ipak, jasno je da su obećanja političara sličnih Tačiju — koji, kako se čini, nemaju konkretan plan za pridobijanje glasova srpskih poslanika radi uspostavljanja vojske — do dana današnjeg bila samo prazna politička obećanja. K
