Blogbox | #IWouldChange

Bezgranična rasprava

Piše - 16.02.2022

Kritičko razmišljanje kao preduslov za uspostavljanje slobodnog društva.

Rođena sam i odrasla na Kosovu. Po završetku master studija, odlučila sam da preispitam svoje granice tako što sam otputovala u Nemačku. Isprva pomislih da ću tamo ostati godinu dana, ali je Hamburg moje prebivalište već četiri godine. Moj život je umnogome promenjen zahvaljujući ovoj odluci. Na primer, promenila sam stav prema Kosovu i prema svemu onome što bih htela da se tamo promeni.


Po odlasku sa Kosova, prvi i najupečatljiviji susret sa potpuno novim i, isprva, iznenađujućim iskustvom oličen je u suživotu sa nemačkom porodicom u gradu Hamburgu.

Kao neko ko je odrastao u okruženju gde je sve počivalo na rigidnim okvirima — koji su i sami ograničeni na dominantne narative o određenim pitanjima — život u novoj okolini svakim danom je bivao sve zanimljiviji. Najradoznalija sam bila naspram onome kako su ljudi oko mene ulazili u svaku raspravu i diskusiju. Činilo mi se kao da svi oko mene na genijalan način elaboriraju o raznim pitanjima i problemima. Tuđa mišljenja se poštuju i svi su ostajali otvoreni za drugačiju argumentaciju, kritički promišljajući u toku celog razgovora.

Takav pristup sam na Kosovu retko kada sretala. Možda zvuči kao preterivanje, ali mi se čak učinilo da su dečji razgovori delovali kvalitetnije u poređenju sa pojedinim televizijskim debatama u našoj zemlji. Stalno podsticanje na kritičko razmišljanje i dalje predstavlja najdivniju i najznačajniju stvar na koju sam naišla u Nemačkoj.

Volela bih da ovaj aspekt dođe do izražaja na Kosovu. Htela bih da se na Kosovu dovedu u pitanje rigidni okviri za razmišljanje i razumevanje raznoraznih tema, a idealno bi bilo da se to realizuje čim pre.

Par ideja za uvođenje promena

Nekritičko razmišljanje i rigidne, neispitane ideje i dalje preovlađuju u obrazovnoj sferi i u državnim institucijama, medijima, pa čak možda u većoj meri i u našim domaćinstvima. Često slušamo izjave bez činjenica, nelogično rezonovanje i jednostrane stavove prema temama ili čak izražavanje sumnje u podatke i činjenice koje nisu u skladu sa našim unapred zamišljenim idejama.

Ukratko rečeno, ‘netačnim’ ili ‘lažnim’ nazivamo sve što se ne uklapa u ono što već smatramo istinom. Nema spremnosti da se sasluša ono što druga strana ima da kaže ili da se traga za novim saznanjima, a još manje da se prihvati da ne pije vodu nešto u šta smo verovali da je istina. Međutim, tvrdoglava odbrana naših ubeđenja prerasta u meru prema kojoj nas društvo vrednuje, pa se tako ova defanzivnost ukoreni u nama. Vrlo često, kada neko počne drugačije da razmišlja, ta osoba postaje žrtva društvenih predrasuda.

Porodice bi trebalo da pomognu da se ova praksa promeni i da se kod dece još od malih nogu, ohrabruje kritičko razmišljanje. Što se porodičnih krugova tiče, roditelji i staratelji treba da iskažu interesovanje za mišljenje dece, a ne da ih ignorišu ili odbace, bez obzira na to koliko imaju godina. Da bi mogla kritički da promišljaju, deca i omladina moraju da odrastaju u okruženju punom poverenja i razumevanja.

Treba nam sistem prema kome bismo deci dali kartu, ali im ne bismo pokazali put.

Kvalitetno obrazovanje je nerazdvojno od kritičkog razmišljanja. Kosovskoj omladini treba omogućiti da vidi i nešto čega nema u udžbenicima. Istovremeno, nastavni plan i program za udžbenike treba preispitati i ažurirati. Obrazovanje mora da bude mnogo više od pukog čitanja.

Prosvetnim ustanovama na Kosovu nedostaju pouzdani izvori informacija. Takođe je poznato da se suočavamo sa izostankom obuka na kojima bi se učenici ohrabrili da traže informacije koje preispituju njihova uverenja i uvode ih u nova saznanja. Pored toga, medijsko opismenjavanje ima značajnu ulogu. Učenici moraju da budu sposobni da precizno raščlane i analiziraju ovo sredstvo od ključnog značaja za širenje informacija; mediji, između ostalog, pospešuju usvajanje određenih obrazaca ponašanja i ubeđenja.

Kao iskusna pedagoškinja, sa sigurnošću mogu da kažem da je neophodna sveobuhvatna transformacija prosvete na Kosovu kako bi kosovski učenici mogli da provire i van okvira onih istina koje im se serviraju. Potreban nam je sistem u kom je nastavnik samo još jedan član tima, a ne samo puki autoritet, sistem prema kome bismo deci dali kartu, ali im ne bismo pokazali put, gde uče kako da traže pravi put i stiču sposobnost da ga sami pronađu.

Tako bismo uveli kulturu samostalnog razmišljanja, a samim tim i kreirali demokratsko društvo. Sigurna sam da smo svi imali slučajeve u kojima se naše mišljenje nije poštovalo ili smo pak postali žrtve predrasuda usled različitog razmišljanja.

Emancipacija žena, tema koja je i dalje osetljiva u nekim mestima na Kosovu, mora da se uvede u javni diskurs. Često sam morala da prekidam razgovor zbog nečijih uskogrudih patrijarhalnih ubeđenja. Možda neko o meni i dan-danas negativno sudi po tom pitanju. Međutim, nema šanse da ću prekinuti potragu za novim znanjem. Po mome mišljenju, uskogruda i nepromenljiva mišljenja ne mogu se izjednačiti sa mudrošću i vrednostima.

Zato vas molim da dovedemo u pitanje svoja uverenja! Preispitajte tabue. Čitajte, analizirajte i bezgranično se raspravljajte!

Naslovna ilustracija: Arrita Katona / K2.0