Kako su još dva dana ostala do glasanja, izborna groznica je zahvatila mnoge. Hiperbolična i ambiciozna obećanja dominiraju diskursom, dok dvadesetčetvoročasovna pokrivenost prelazi sa intervjua na intervju i sa teme na temu.
U ovom serijalu, K2.0 pravi korak unazad od svega toga. Na putu ka izborima, koji će se održati 11. juna, bavimo se nekim krupnim pitanjima s kojima se Kosovo danas suočava i rešenjima koje nudi pet stranaka kosovskih Albanaca zastupljenih u Skupštini Kosova u prošlom sazivu; pišemo o njihovim programima, manifestima, njihovim politikama.
Problem koji nesumnjivo opterećuje Kosovo otkako je ono proglasilo nezavisnost je korupcija u državnim institucijama. Prema godišnjem Indeksu Transparency International percepciji korupcije, smatra se da je Kosovo najkorumpiranija država na Zapadnom Balkanu, a nalazi se na 95. mestu od 176 država sveta (gde je država na prvom mestu najnekorumpiranija, a na 176. ona najkorumpiranija).
Borba protiv organizovanog kriminala i korupcije je i dalje glavni izazov za vladavinu prava u ovoj državi, kao i glavni uslov u njenim spoljnopolitičkim naporima, uključujući pokušaje da postane članica Evropske unije i dobije viznu liberalizaciju. Godine 2010, tadašnji premijer Hašim Tači iz PDK-a je odlučio da osnuje Jedinicu za borbu protiv korupcije u Specijalnom tužilaštvu Kosova i inicirao Zakon o borbi protiv mafije koji predviđa zaplenu neopravdane imovine u posedu državnih zvaničnika.
Uprkos tome, međunarodni mehanizmi koji nadgledaju rad državnih institucija na Kosovu i dalje procenjuju da se Kosovo muči u svojoj borbi protiv korupcije. Izveštaj Evropske komisije o napretku je 2015. naveo da su pokušaji u tom pravcu “imali ograničen uspeh”, dok izveštaj iz 2016. navodi da se država i dalje nalazi u inicijalnoj fazi borbe protiv korupcije.
Budžet sudskih tela je i dalje mali. Samo se 7 miliona evra ukupnog budžeta Kosova izdvaja za Državno tužilaštvo. Specijalno tužilaštvo Kosova, koje procesuira ozbiljne zločine, radi samo sa 9 specijalnih tužilaca, uprkos tome što mu je potrebno 18 tužilaca.
Posebna pažnja i prioritet u istragama se zahteva od Kosova u njegovoj borbi protiv visokoprofilne korupcije, posebno u državnom sektoru, gde se zahteva donošenje konačnih presuda. Retko kad je, do sad, bilo istraga u slučajevima visokoprofilne korupcije koji su okončani konačnim presudama. Bivši ministri, poslanici, sudije i tužioci se nalaze u slučajevima koji su državni prioriteti, uglavnom u slučajevima zloupotrebe položaja i korupcije.
Zakon o borbi protiv mafije nikada nije poslat na pregled i usvajanje u skupštinu, uprkos tome što je Samoopredeljenje zahtevalo da se on donese u skupštinu u proteklom parlamentarnom sazivu.
Štaviše, visoki zvaničnici dveju najvećih stranaka u državi, PDK i LDK, uključeni su u korupcionaške afere koje se sada nalaze u fazi istrage ili suđenja. Uprkos tome, oni se i dalje pojavljuju na listama kandidata za poslanike na ovogodišnjim parlamentarnim izborima. Jedan zvaničnik je PDK-ov Adem Grabovci, glavni protagonista afere prisluškivanja “Pronto”, u kojoj se on čuje kako se nagađa sa članovima svoje stranke i drugim ljudima koji se nalaze na javnim funkcijama. U jednom razgovoru se čuje kako ugovara postavljanje predsednika Apelacionog suda, Saljija Mekaja, koji je sada bivši predsednik. Mekaj je uhapšen 2015. zbog zloupotrebe javne funkcije u dva slučaja.
Drugi kandidat kom se trenutno sudi zbog optužbi za korupciju je predsednik Nisme, Fatmir Ljimaj. Suđenje je počelo kada je on bio PDK-ov ministar za transport, pošte i telekomunikacije Kosova, ali optužnica sadrži i elemente organizovanog kriminala. Istovremeno, kandidatu LDK-a za poslanika, Naseru Osmaniju, sudi se zbog štete nanete državnom budžetu u vrednosti od oko 6 miliona evra, a zbog uloge koju je imao u privatizaciji Fabrike armature (FAN) u Podujevu.
Korupcija u procesima javnih nabavki je i dalje jedan od većih problema koji, na kraju krajeva, oštećuju državni budžet. Veze između stranaka i biznisa koji osvajaju javne tendere su omogućile ovakvo stanje. Izveštaj koji je objavila organizacija “Ćohu” naglašava da kompanije koje su osvojile najveći broj javnih tendera Vlade Kosova jesu one koje su finansirale PDK. Druge u ovom smislu su firme koje su finansirale Samoopredeljenje. Zakon o finansiranju stranaka obavezuje partije da objave spisak svih donatora, ali se ovo pravilo nije strogo poštovalo.
Uzimajući u obzir goruću potrebu da se reši problem korupcije na Kosovu, K2.0 je analiziralo političke programe i pitalo 5 partija o njihovim konkretnim planovima za borbu protiv ovog fenomena. Sami možete da sudite o njihovim odgovorima.
Demokratska partija Kosova (PDK)
Na sastanku Nacionalnog saveta za borbu protiv korupcije u septembru 2015, predsednik PDK-a Kadri Veselji je držao govor o važnosti borbe protiv korupcije. “Goruća je stvar da borba protiv korupcije postane prioritet države”, rekao je on pred ovim savetom. “Danas bi borbu protiv korupcije trebalo da shvatimo kao patriotski čin. Ovaj patriotizam mora da bude kultivisan u institucijama, počev od političkih partija.”
Međutim, čini se da Veseljijeva posvećenost nije pretočena u novi program ove partije za izbore 2017; program nosi naziv “Novi početak”. U poglavlju o vladavini prava, pod nazivom “Pravda u borbi protiv kriminala i korupcije”, reč ‘korupcija’ se samo jednom pominje van naslova. Ona se pojavljuje u dugačkoj rečenici koja ističe zalaganje PDK-a da: “razvije strukture za policiju, tužioce, sudije i druga sudska tela i organe gonjenja da bi bili pripremljeni na adekvatan način za saradnju u vezi sa civilnim pitanjima, trgovinom i kriminalom, te da im se omogući da na efikasan način spreče, istraže, procesuiraju i sude za organizovani kriminal, korupciju i terorizam [sik!].”
Ova stranka ima 2 kandidata za skupštinu na svom spisku, a koji su pod istragom u specijalnom tužilaštvu zbog onoga što se desilo u aferi “Pronto”. Pored protagoniste ove afere, Adema Grabovcija, Njazi Krieziu je, takođe, obuhvaćen spiskom kandidata dok je pod istragom. K2.0 je upitalo zamenika predsednika PDK-a, Redžepa Hotija, i kancelariju PDK-a za medije o merama koje će PDK preduzeti ako kandidati pod istragom budu optuženi, ali nije dobilo odgovor.
K2.0 je tražilo komentar od zvaničnika PDK-a na temu nedostatka nezavisnih revizija, kao i objašnjenje o tome zašto su mnoge kompanije koje finansiraju partiju dobile javne tendere. Nismo dobili odgovor.
Demokratska liga Kosova (LDK)
U svom devetostraničnom programu napisanom zajedno sa partnerima iz predizborne koalicije, Novom alijansom Kosova (AKR) i Alternativom, LDK predviđa usvajanje “Zakona o borbi protiv mafije”, što je obećanje koje se navodi u 9. poglavlju koje se bavi “Vladavinom prava i zaštitom države”.
Tri od 16 tačaka ovog poglavlja govori o ‘ratu protiv kriminala’, ali se reč ‘korupcija’ nigde ne spominje. Međutim, program pominje potrebu da se “pravosudne institucije, policija i drugi mehanizmi za vladavinu prava depolitizuju, dekriminalizuju i profesionalizuju”. K2.0 je kontaktiralo sa portparolom LDK-a, Arbanom Abrašijem, da bi pokušalo da identifikuje neke konkretne politike partije koje su namenjene borbi protiv korupcije, ali nije dobilo odgovor.
Kandidat ove koalicije za premijera, Avdulah Hoti, ipak, tvrdi na predizbornom skupu u Kišnici da ova partija neće tolerisati korupciju. “Ne možemo da tolerišemo da našu budućnost ugroze kriminal i korupcija”, najavio je on. “Niko se više od prošle vlade nije borio protiv kriminala i korupcije. Ali, to nije je dovoljno. U četvorogodišnjem mandatu ćemo izbrisati korupciju i dovešćemo pred zakon ‘nedodirljive’ pojedince.” On je dodao da budućnost Kosova ne mogu da grade oni koji su iznad zakona i oni koji su ranije bili problematični.
Uprkos ovoj tvrdnji, prethodno pomenut Naser Osmani, kome se trenutno sudi zbog uključenosti u jedan slučaj privatizacije, naveden je kao kandidat LDK-a za skupštinu na predstojećim izborima. K2.0 je tražilo odgovor o tome zašto bi ljudi kojima se sudi za korupciju mogli uskoro da predstavljaju LDK u skupštini, ali nije dobilo odgovor.
Osmani nije jedini aktuelni član LDK-a koji je imao problema sa zakonom. Bivši ministri iz redova LDK u oblasti kulture, Astrit Haraćija i Valjton Bećiri, osuđeni su zato što su ilegalno davali javne ugovore privatnim kompanijama (iako je ova odluka nedavno oborena usled neke formalnosti), dok se Ukeu Rugovi, sinu osnivača partije Ibrahima, trenutno sudi zbog krijumčarenja migranata i veza sa organizovanim kriminalom. Bivšim predstavnicima LDK-a koji rade u Ministarstvu zdravlja, Bujaru Bukošiju i Iljiru Tolji, suđeno je po optužnicama za korupciju, dok je Bukoši optužen i za prevaru.
Kada je reč o finansiranju partija, K2.0 je zanimalo zašto LDK još nije obznanila spisak biznisa i pojedinaca koji su donatori ove stranke, jer ih Zakon o finansiranju stranaka na to obavezuje, ali ponovo nismo dobili odgovor. Ova partija nije odgovorila ni na pitanje o tome da li bi, ako dođu na vlast, alocirali veći budžet Specijalnom tužilaštvu Kosova, a kako bi omogućili pravosuđu da poveća svoje kapacitete u borbi protiv korupcije.
Samoopredeljenje (VV)
Stanje vladavine prava čini središnji deo Alternativnog programa Samoopredeljenja za upravljanje iz 2013, u kom se navodi važnost transparentnosti institucija, odgovornosti pred građanima, snažnije pravosuđe i podela vlasti na establišment i pravosuđe. Program navodi cilj ove partije da osnaži transparentnost time što će sve javne podatke da učini dostupnim i objavi iznose plate koje državni zvaničnici primaju iz državnog budžeta.
Program zahteva da se svi oni koji su “uzurpirali, ukrali, zloupotrebili javnu imovinu i javni novac” suoče sa pravdom. Kako bi se ovome doprinelo, bivša poslanica Samoopredeljenja u skupštini, Aljbuljena Hadžiu, izjavila je za K2.0 da bi vlada pod Samoopredeljenjem prioritetizovala usvajanje Zakona o borbi protiv mafije. “Ovim merama pokušavamo da osnažimo nadležnosti tužilaštva i prenesemo teret dokazivanja na osumnjičenog a ne na tužioca, jer je zbog ovoga bilo teško timu tužilaca da procesuira korumpirane pojedince i da im zapleni imovinu.”
Vlada Samoopredeljenja bi izmenila i dopunila nacrt Zakona o borbi protiv mafije, dajući tužiocu pravo da zapleni bogatstvo osumnjičenog u istrazi. Hadžiu je rekla da će tužioci imati pravo da zaplete imovinu kada je ona u suprotnosti sa prihodima osumnjičenog. Hadžiu je dodala da Samoopredeljenje planira da osnuje specijalnu jedinicu u okviru tužilaštva koja bi bila sastavljena od specijalnih tužilaca koji bi se samo bavili slučajevima korupcije.
Mnogi članovi i aktivisti Samoopredeljenja su hapšeni godinama zbog svog političkog aktivizma, dok je ova partija mnogo puta koristila grubu retoriku kada je govorila o tome kako će zvaničnike koji su zloupotrebili vlast privesti pravdi. Zbog ovoga je stvorena percepcija u javnosti da bi vlada Samoopredeljenja napravila sudski sistem koji bi bio zasnovan na osveti. Hadžiu je izjavila za K2.0 da se država ne bi mešala u pravosuđe i da se “nećemo svetiti nikome”. Ovo je nešto što su i drugi predstavnici Samoopredeljenja naglašavali na predizbornim debatama u medijima, uključujući kandidata za premijera, Aljbina Kurtija.
Hadžiu je kazala da će sve izmene zakona proći parlament, ističući da će ova partija odmah sačiniti i usvojiti zakone za proces provere (ponovna procena sudija i tužilaca) kroz skupštinu. “Ovaj proces bi osigurao da sudski sistem ima profesionalne i čiste sudije sa integritetom, a ne nesposobne sluge izvršne vlasti.”
Alijansa za budućnost Kosova (AAK)
Prema stavu AAK-a, Kosovo je i dalje “crna rupa siromaštva, korupcije i organizovanog kriminala, uprkos tome što je država puna prirodnih resursa”. Po mišljenju ove stranke, borba protiv korupcije je preduslov za razvoj države; ova partija je navela “istrebljenje” korupcije kao prioritet svog političkog programa iz 2014.
U ovom programu, AAK podvlači neke tačke koje identifikuju načine na koje će se oni boriti protiv korupcije i uslove koji će to omogućiti. AAK svoju borbu protiv korupcija bazira na sledećem: “promena čitavog okruženja, smanjenje troškova vlade, razvoj i restrukturisanje sistema imovine, onlajn vođenje tenderskih procesa, kamere na otvaranju tendera, reformisanje svih procedura u svim sektorima u kojima je korupcija dominantna i povećanje nivoa transparentnosti, kao i saradnja sa građanima”.
K2.0 je tražilo odgovor od poslanice AAK-a u prošlom skupštinskom sazivu, Teute Hadžiu, i kancelarije za medije, o dodatnim detaljima o ovim projektima i kako će oni biti finansirani. Nismo dobili odgovor. Međutim, ova partija je rekla da će se zalagati da duplira mesečne prihode u policiji, da elitnim jedinicama koje se bore protiv organizovanog kriminala u okviru policije obezbedi jedinstven finansijski status, da zaposli nove tipove osoblja u policiji, odnosno da regrutuje stručnjake iz različitih oblasti.
AAK je aprila 2016. odgovorila na izveštaj koji je 2015. objavio američki Stejt department, gde se navodi da se Kosovo suočava sa endemskom korupcijom i da nekažnjivost dovodi do kršenja ljudskih prava. AAK je tada navela da deli zabrinutost zbog visokog stepena korupcije.
U svojoj reakciji, AAK je saopštila da je visoki stepen korupcije ponovo bio očigledan i da je AAK spremna i da ima mehanizme koji omogućuju borbu protiv korpcije. Prema njima, Nacionalni biro za istrage (BNH) mora biti osnovan: reč je o specijalizovanom mehanizmu pravosuđa za istragu zločina koji bi radio pod kancelarijom glavnog tužioca.
U okviru snaga Kosovske policije, biro bi imao svog predstavnika koji bi bio deo Odeljenja za istrage i imao slični naziv (Policija BNH). Oni su naveli da bi Sudsko odeljenje za krivične predmete potpalo pod nadležnosti BNH-a, kao deo sudskog sistema. K2.0 je zatražilo odgovor od Hadžiu i kancelarije AAK-a za medije o zakonskom osnovu po kom bi ovo odeljenje funkcionisalo, ali nije dobilo odgovor.
Ramuš Haradinaj, predsednik AAK-a i kandidat za premijera koalicije PDK-AAK-Nisma, izjavio je da je stepen korupcije na Kosovu sada viši nego u vreme Unmikovog perioda, te da AAK ima kapacitet da se izbori sa korupcijom i da će to neprekidno činiti.
Međutim, izveštaji medija navode da je Haradinaj slagao Agenciju za borbu protiv korupcije tako što nije naveo preciznu vrednost svoje kuće koja se nalazi u komšiluku Arberia, Priština. Haradinaj je izjavio da njegova kuća od 950 kvadratnih metara vredi 300 hiljada evra. Opština Priština u jednom dokumentu o porezu na imovinu navodi da kuća od 1.200 kvadratnih metara vredi 1,2 miliona evra — 4 puta više od onoga što je Haradinaj izjavio za Agenciju za borbu protiv korupcije. K2.0 je od AAK-a tražilo komentar o ovim optužbama preko kancelarije za medije, ali nije dobilo odgovor.
Kandidat AAK-a za poslanika na ovogodišnjim izborima je i Palj Ljekaj, protiv koga je Specijalno tužilaštvo ove godine podnelo optužnicu za zloupotrebu javne funkcije ili vlasti. AAK-ova lista je objavljena 18. maja, dan pre nego što je Osnovni sud u Đakovici odbacio optužbe protiv Ljekaja — 19. maja. Eljmaze Nura se, takođe, nalazi na listi; nju je Osnovni sud u Prištini aprila 2016. proglasio nevinom za optužbe za zloupotrebu javne funkcije.
Inicijativa za Kosovo (Nisma)
Fatmir Ljimaj, predsednik Nisme, jedini je politički lider na Kosovu protiv koga je podneta optužnica za korupciju. Sudski proces je Euleks započeo 2009, a danas njime rukovode lokalni tužioci. Ljimaj je godinama optuživan za organizovani kriminal i zloupotrebu položaja dok je bio ministar za transport, pošte i telekomunikacije, dok je bio deo PDK-a. Ljimaj se izjasnio da je nevin i da su optužbe tužilaštva politički motivisane.
Kada je reč o korupciji, Ljimaj je rekao 2015. da “u ovoj državi ne može čovek više nikome da veruje. Institucije su otete i sasvim korumpirane”. Uprkos tome što se lično godinama suočava sa optužbama za korupciju, njegova stranka Nisma se ne bavi korupcijom u svom političkom programu. Jedini put kada se korupcija pominje je u sledećoj rečenici: “Kosovo kriminala, korupcije i sive ekonomije ne može i ne sme da bude domovina koju želimo”.
K2.0 je kontaktiralo sa kacelarijom Nisme za medije, pitajući o odsustvu politika za borbu protiv korupcija, Nisminim alternativama za borbu protiv korupcije i optužbama za korupciju protiv njihovog predsednika Ljimaja, ali nismo dobili odgovor.
Nisma je na čelu Opštine Mališevo od 2014; ovo je Ljimajevo rodno mesto u kom je Ragip Begaj predsednik opštine. Specijalno tužilaštvo Kosova je decembra 2016. podiglo optužnicu protiv Begaja zbog zloupotrebe javne funkcije ili vlasti. Begaj nije jedini zvaničnik koji je imao problema sa zakonom u Opštini Mališevo. Bljerim Tači, direktor Odeljenja za obrazovanje u ovoj opštini, optužen je od tužioca Osnovnog suda u Đakovici za zloupotrebu javne funkcije ili dužnosti, što je optužba povezana sa tenderom za ogradu koja okružuje dvorište srednje škole.
Prema izveštajima medija, Hamdi Hoti, bivši direktor Odeljenja za obrazovanje, još jedan je zvaničnik Mališeva koji je optužen za zloupotrebu javne funkcije, a zato što je zaposlio svoga sina kao nastavnika bez javnog poziva, uprkos tome što njegov sin nema fakultetsku diplomu.
Dvadeset dvoje nastavnika i 5 administrativnih službenika Nadležnog centra Mališeva je podnelo krivične prijave protiv Opštine Mališevo. Oni tvrde da su nepravedno dobili otkaze. Tužili su Begaja i direktora Odeljenja za obrazovanje Tačija, optužujući ih da su ih ovi nepravedno otpustili jer nisu članovi Nisme.
Fotografija: Driton Selmani
Za više informacija o stavovima kosovskih stranaka pročitajte prethodno objavljene članke o predizbornim pitanjima, uključujući zapošljavanje, obrazovanje, vojsku i rodnu ravnopravnost.
*Ispravka: Ovaj tekst je izmenjen s obzirom da je u predhodnoj varijantu pisalo da je Adem Grabovci na PDK list kanidadata, što nije ispravno.
