Ostalo je još 17 dana do glasanja i izborna groznica hvata sve više ljudi. Hiperbolična i ambiciozna obećanja dominiraju diskursom, dok dvadesetčetvoročasovna pokrivenost prelazi sa intervjua na intervju i sa teme na temu.

U ovom serijalu, K2.0 pravi korak unazad od svega toga. Na putu ka izborima, koji će se održati 11. juna, bavimo se nekim krupnim pitanjima s kojima se Kosovo danas suočava i rešenjima koja nudi pet stranaka kosovskih Albanaca zastupljenih u Skupštini u prošlom sazivu; pišemo o njihovim programima, manifestima, njihovim politikama.

Jedno od ključnih pitanja s kojima će se Skupština Kosova suočiti na sledećim parlamentarnim izborima je transformacija Bezbednosnih snaga Kosova (BSK) u Vojsku Kosova. Kako bi se formirala vojska, potrebno je usvojiti ustavne promene za koje su potrebne dve trećine glasova u Skupštini, uključujući većinu glasova od 20 mesta rezervisanih za poslanike iz manjinskih zajednica, što je jedino moguće uz podršku poslanika koji predstavljaju kosovske Srbe.

Jedini pokušaj da se takve izmene ustava naprave u Skupštini desio se 2014.  godine. Sednicu zakazanu za glasanje o ovoj tački su bojkotovali predstavnici Srpske liste. Bez podrške Srpske liste, koaliciona vlada PDK-AKR nije uspela obezbediti dovoljan broj poslanika u parlamentu kako bi ovo glasanje bilo pravno obavezujuće, pa tako ovaj predlog nije usvojen.

Februara 2017. godine, pored pojačanih napetosti sa Srbijom, AAK je predložio rezoluciju u Skupštini sugerišući da se sačini strategija za pružanje pomoći transformaciji BSK-a u Vojsku Kosova. Rezolucija je usvojena, a sve stranke zastupljene u Skupštini su glasale ‘za’, sem Srpske liste koja je, ponovo, bojkotovala sednicu. Ova rezolucija je ovlastila Vladu da koordiniše i u Skupštinu pošalje strategiju o transformaciji BSK-a, ali koraci u tom pravcu nisu preduzeti.

Predsednik i bivši lider PDK-a Hašim Tači je 7. marta 2017. godine podneo nacrt zakona Skupštini s kojim je težio povećati kapacitete BSK-a koje trenutno imaju 2.500 aktivnih vojnika, ali i da ojača ovu misiju. Tači, koji izgleda želi da bude čovek kome će se pripisati osnivanje Vojske Kosova, pokušavao je zaobići neophodne ustavne promene, što je plan koji su kritikovali međunarodni partneri Kosova, poput Sjedinjenih Država i NATO. O ovom nacrtu zakona se nikada nije glasalo u Skupštini.

Gde stoje partije u pogledu osnivanja vojske? Imaju li konkretni plan da ubede srpske predstavnike u Parlamentu? Kakav je njihov stav prema Tačijevom nacrtu? K2.0 je analizirao političke programe glavnih partija i pitao ih kako i kada planiraju da formiraju Vojsku Kosova.

Demokratska partija Kosova (PDK)

Čini se da je izborni program PDK-a za 2014-18. — “Nova misija” — uzimao formiranje Vojske Kosova kao neminovni zaključak, dok se ‘Oružane snage Kosova’ i ‘Nova snaga Kosova’ više puta pominju u ‘viziji za predstojeći mandat’, što je jedan od prioriteta dela poglavlja o bezbednosti.

Nakon što je predlog vlade PDK-a propao 2014., tadašnji ministar spoljnih poslova iz redova PDK-a i zamenik premijera Hašim Tači je obećao aprila 2015. da će Vojska Kosova biti osnovana iste godine, iako nije bilo daljih koraka u promeni Ustava od koalicije PDK-LDK. Tači je napustio PDK kada je postao predsednik 2016. i predložio Skupštini nacrt zakona u martu 2017.

PDK je dala nedvosmislenu podršku planu svog osnivača, uprkos rezervi međunarodne zajednice. Bivši ministar iz redova PDK-a zadužen za Bezbednosne snage Kosova, Agim Čeku, 7. marta je izjavio na konferenciji za medije da PDK snažno i bezrezervno podržava inicijativu predsednika Tačija da se promene misija, uloga, dužnosti i organizacija BSK-a.

PDK je, trenutno, u procesu osnivanja zajedničke platforme sa predizbornim koalicionim partnerima, AAK-om i Nismom, koji su ponudili podršku Tačijevom nacrtu zakona. K2.0 je stupio u kontakt sa koordinatorom za medije PDK-a, Bljerandom Staviljecijem, kako bi saznali kako će ta partija pokušati da preobrazi BSK u Vojsku i ubedi Srpsku listu u prednosti takvog plana. Nismo dobili odgovor.

Demokratska liga Kosova (LDK)

Izborni program LDK-a iz 2012. sadrži jednu jedinu rečenicu o BSK-u na 23 stranice programa, u kojoj naglašavaju potrebu rada sa ovim snagama kako bi se nastavio njen razvoj.

Međutim, ovaj program prethodi pokušajima da se BSK transformiše u Vojsku Kosova, pa je tako K2.0 kontaktirao sa Antonom Ćunijem, kandidatom LDK-a za Skupštinu i članom Parlamentarne komisije za nadgledanje unutrašnjih poslova, bezbednosti i Bezbednosnih snaga Kosova u proteklom mandatu.

Ćuni je izjavio za K2.0 da, kada je reč o transformaciji BSK-a, LDK će uzeti u obzir izjave zvaničnika NATO i SAD u pogledu ovog procesa. Početkom ovoga meseca, zvaničnici NATO i SAD su istakli da bi svaka transformacija BSK-a trebalo da se dogodi kroz ustavne promene i kroz pomirenje manjina na Kosovu.

Ćuni nije govorio o detaljima LDK-ovog plana za proces transformacije BSK-a, ali je nagovestio da ovo pitanje nije ‘crno-belo’ i da je ono daleko složenija tema nego što se to čini javnosti. “Državna bezbednost Republike Kosovo, između ostalog, zavisi od partnerstva i iskrenog prijateljstva sa demokratskim državama”, izjavio je za K2.0, dodajući da će jedinstvo stranaka i bolja koordinacija sa međunarodnom zajednicom najbolje umiriti skepticizam naspram ove transformacije.

Međutim, nije odgovorio na pitanje K2.0 o tome da li LDK ima konkretni plan o tome kako da ubedi srpske predstavnike u Parlamentu, čiji su glasovi neophodni kako bi se napravile ustavne promene.

Prema Ćunijevim rečima, najbolji početak za transformaciju BSK-a u Vojsku Kosova je rezolucija usvojena februara 2017. i sačinjavanje jedne strategije, dok se “uvek blisko sarađuje sa SAD, NATO i EU”.

Samoopredeljenje

Kao i kada je reč o velikim kosovskim strankama, Alternativni program Samoopredeljenja za upravljanje ističe potrebu za tim da Kosovo osnuje vojsku, što je tvrdnja koju predstavnici ove stranke ponavljaju već godinama.

K2.0 je stupio u kontakt sa bivšim komandantom Oslobodilačke vojske Kosova i poslanikom Samoopredeljenja, Redžepijem Seljimijem, tražeći da sazna kako će ta stranka težiti da preduzme neophodne korake za transformaciju BSK-a u Vojsku Kosova. Iako potvrđuje snažnu podršku partije osnivanju Vojske, Seljimi nije otkrio politike o tome kako će se to desiti.

Upitan o tome kako će Samoopredeljenje prevazići blokadu uzrokovanu nedostatkom podrške Srpske liste, bez čijih glasova ne može doći do transformacije, Seljimi nije mogao da ponudi nijedan predlog u tom smislu, ali je nagovestio da će se sa kosovskim Srbima napraviti novi odnos pod vladom Samoopredeljenja.

“Srpska lista, kao politički entitet nema ekskluzivno pravo da predstavlja građane iz redova srpske manjine na Kosovu”, Seljimi je izjavio za K2.0. “Vlada Samoopredeljenja će imati potpuno drugačiji odnos prema srpskim građanima, isključujući Srbiju iz političke situacije na Kosovu i dajući [kosovskim Srbima] pravo na slobodu izražavanja i delovanja i pravo na predstavnike.”

Ako Kosovo uspešno formira vojsku, Alternativni program Samoopredeljenja za upravljanje podvlači neke ideje u vezi sa formiranjem i delovanjem. Na osnovu ovog programa, Samoopredeljenje smatra da bi za oružane snage Kosova bilo potrebno oko 20.000 članova i da bi one trebalo da sarađuju sa saveznicima iz NATO i Vojskom Albanije sa kojom će koordinisati svoje dužnosti — što je politika za koju je Seljimi potvrdio da je i dalje na snazi u toj stranci.

U programu se navodi jedna karakteristika buduće kosovske vojske koju ima samo Samoopredeljenje — da bi vojni rok trebalo da bude obavezan. K2.0 je tražilo od Seljimija više detalja o ovoj predviđenoj službi: godina u kojoj se regrutuje, dužina služenja vojnog roka, da li će obavezni vojni rok važiti za sve građane Kosova i zašto mora da bude obavezan. Dobili smo ovakav odgovor: “Razvoj u pogledu vojnih snaga je proces koji se stalno unapređuje. Modeli mnogih demokratskih i razvijenih država će biti i model Kosova. Prema tome, postoje zemlje koje su oduvek imale obavezno služenje vojnog roka, kao što je Švajcarska, ali ima država koje ga nisu imale, ali su uvele obavezni vojni rok, kao što je slučaj sa Hrvatskom. Kada je reč o okolnostima u kojima se Kosovo nalazi, neophodno je imati obavezno služenje vojnog roka u skladu sa posebnostima Kosova.”

Alijansa za budućnost Kosova (AAK)

U oblasti o ‘integraciji i bezbednosti’ ovog programa iz 2014, AAK je obećao da će transformisati BSK u Vojsku Kosova u roku od 4 godine. Čini se da AAK zaista ima nameru da to učini u zakazanom roku. Pored predlaganja februarske rezolucije, lider ove partije i bivši komandant OVK, Ramuš Haradinaj, zarekao se da će Vojska biti osnovana u roku od 90 dana ukoliko on postane premijer, što je obećao u televizijskoj debati održanoj 22. maja na RTK. Ovo obećanje je usledilo nakon komentara iz aprila ove godine, kada je Haradinaj izjavio za Radio-televiziju 21 da bi Kosovo trebalo da formira svoju vojsku putem nacrta zakona ili kroz ustavne promene.

Ova Haradinajeva izjava i prethodni njegovi komentari iz marta 2017, kada je lider AAK izjavio za Blic da je svaka radnja preduzeta u pravcu osnivanja vojske dobrodošla, što je, čini se, upućivalo na podršku kontroverznom nacrtu zakona predsednika Tačija. Haradinaj će se kandidovati za premijera u okviru predizborne koalicije formirane sa AAK-om, Nismom i partijom koju je Tači osnovao, PDK-om.

K2.0 je stupilo u kontakt sa AAK-om kako bi saznalo koje konkretne korake će oni preduzeti kako bi osnovali Vojsku Kosova ako budu formirali Vladu, ali AAK je odbio da komentariše, izjavljujući da neće odgovarati na pitanja sve dok se zajednička koaliciona platforma za izbore 2017. ne obznani za javnost. Nijedan predstavnik od ovih triju partija se nije pojavio u raspravi održanoj 24. maja na temu vojske na televiziji Klan Kosova.

Inicijativa za Kosovo (Nisma)

Nismin program iz 2016. ne govori o politikama u pogledu bezbednosnih pitanja, dok je jedina vojska koja se spominje upravo Oslobodilačka vojska Kosova.

Međutim, predstavnici ove stranke su ponudili svoju podršku nacrtu zakona predsednika Tačija. Nakon što je Tači obznanio svoje predloge, on je naišao na podršku od Hadžija Šalje, tadašnjeg Nisminog poslanika u skupštini koji je izjavio da “sve što je u interesu države, bez obzira na to ko preduzme inicijativu, mi, kao NISMA, podržavamo, pa tako snažno podržavamo [i nacrt zakona]”.

Nisma će učestvovati u predizbornoj koaliciji sa AAK-om i PDK-om. Ova koalicija će objaviti jedinstvenu platformu koja se čuva u najvećoj tajnosti. K2.0 je stupilo u kontakt sa Nismom za dodatno objašnjenje povodom njihove politike i vizije da transformišu BSK u vojsku, ali nismo dobili odgovor.

Ilustracije: Majlinda Hoxha / K2.0

Da saznate više o političkim stavovima partija na Kosovu,  čitajte naše tekstove o izborima iz različitih uglova, uključujući pitanja rodne jednakosti i zapošljavanja.