Naša domovina je prelepo mesto. Njena lepota nas okružuje, od prirode koja oduzima dah, pa sve do ljubaznih ljudi. Kada se čuje naša muzika, čovek lako zaigra, a kada se albanska hrana i albanski kolači služe, dete koje čuči u nama izlazi na videlo. Mi svi činimo ono što vredi gajiti u našoj zemlji. Međutim, takođe učestvujemo u nečemu što ni izdaleka nije prelepo.

Uprkos brojnim divotama, naša domovina je na meti opasnosti koje ugrožavaju njenu budućnost. Brojne probleme je stvorio čovek, to jest isti oni ljudi koji ovu zemlju nazivaju svojim domom. Srećom, kada postanemo svesni toga, možemo i da postanemo deo rešenja. Možemo da postanemo rešenje.

Kosovo spada u najsiromašnije države u Evropi i muče ga krupni ekološki problemi. Stopa nezaposlenosti raste usled pandemije, dok rešenja za zagađenost, smeće i ekološku degradaciju privlače još manje pažnje nego što je to ranije bio slučaj. Da bismo se pozabavili ovim izazovima koji iziskuju našu pažnju, moramo zajednički da nastupimo: kako građani, tako i emigranti i državne institucije.

Zagađenje vazduha predstavlja jednu od najvećih opasnosti po zdravlje. Procenjuje se da ekonomski troškovi koji se vezuju za stopu smrtnosti ― usled izloženosti zagađenom vazduhu na Kosovu ― iznose između 160 i 310 miliona dolara, ili isto što i 2,5% do 4,7% bruto domaćeg proizvoda u 2016.

Još jedan veliki ekološki problem odnosi se na smeće i upravljanje otpadom. Premda je istina reći da Kosovo ne poseduje odgovarajući sistem za upravljanje otpadom, osnovna infrastruktura za pravilno odlaganje svakodnevnog, uobičajenog otpada dostupna je većini.

Uprkos tome, tek je nekolicina lokacija na Kosovu pošteđena nasumično bačenog smeća. Dok se smeće razgrađuje, gas, hemikalije i mikročestice se ispuštaju u vazduh, zemlju i vodu, i tako negativno utiču na ljude i životinje, zbog čega opasnost po zdravlje dodatno raste.

Kao privreda koja u velikoj meri počiva na pružanju usluga i potrošnji, Kosovo je posebno pogođeno šokom proisteklim iz pandemije kovida 19, dok je lokalni turizam pretrpeo teške udarce. Prepolovljena je količina poseta članova dijaspore svojim porodicama na Kosovu, pa je tako država doživela pad od 7% u privrednim aktivnostima. Ovo su krupni problemi za malu zemlju u razvoju.

Jedno je sigurno: kao svaki drugi građanin i meštanin, dijaspora ima podjednako veliki potencijal da realizuje promene. Mnogi među nama koji putuju na Kosovo svake godine potiču iz imućnijih zemalja, gde je obim ovih problema daleko manji. Mi posedujemo dragoceno znanje o tome kako čovek može da se izbori sa ovim izazovima. Mogli bismo da pomognemo da se pronađe rešenje: to jest, da se i ovde, na Kosovu, pridržavamo istih principa prema kojima živimo u drugim državama.

U prilogu se nalaze mali podsetnici ili preporuke o tome kako se promene ostvaruju, kako da od Kosova napravimo zemlju u kojoj se prirodne lepote čuvaju, razvijaju i u kojima buduće generacije mogu da uživaju. A sve to počinje od vas — budite promena koju želite da vidite!

Kupujte domaće

Kupujući hranu proizvedenu u domovini podstičete razvoj državne privrede. Otvaraju se nova radna mesta, a stara se ne zatvaraju, domaće stanovništvo jača i ljudi vide napredak. Sem toga, kupovinom domaćih proizvoda smanjuje se obim prevoza robe i dobara, pa se, samim tim, u vazduh ispušta manje gasova sa efektom staklene bašte.

Predlog: Potražite kosovsku zastavu u prodavnici ili se raspitajte za domaće alternative.

Ne bacajte smeće

Pobrinite se za to da svako mesto ostavite u onom stanju u kom ste ga zatekli. Idealno bi bilo da je sve čisto i uredno, ali nažalost čak i u najvišim predelima Rugovske planine možete pronaći unaokolo pobacano smeće. Svoje đubre uvek nosite sa sobom i bacite ga u sledeću kantu koju uočite. Setite se da treba da prođe do 10 godina da bi se opušci razgradili, a plastičnim kesama je potrebno do 1.000 godina.

Predlog: Ako na izlet možete da nosite pakete pune hrane i ostalih predmeta, onda možete svakako da ponesete i jednu praznu torbu ili kesu dok ne naiđete na sledeću kantu.

Ulažite u predmete za višestruku upotrebu

Jednostavno rešenje za prestanak bacanja smeća unaokolo jeste da se, prosto i jednostavno, pravi manja količina smeća. Umesto da koristite plastične kese, koje su za jednokratnu upotrebu, kupite veliku torbu od tkanine. Ne samo da su otpornije i čvršće, a u njih može da stane više teže robe, već se mogu još mnogo puta upotrebiti. Možete da koristite i staklenu flašu za vodu.

Predlog: Kupite veliku torbu od tkanine; možda možete da je pazarite od domaćeg umetnika ili svog omiljenog domaćeg benda?

Ostavite kola kod kuće

Putovanjem javnim prevozom i pešačenjem, kada je to izvodljivo, smanjuje se zagušenje u saobraćaju i, samim tim, ispuštanje gasova iz vozila koji kvare kvalitet vazduha. Posebno tokom leta, sunce i toplota mogu da preobraze primarne zagađivače vazduha u sekundarne zagađivače, a koji mogu da budu još otrovniji za životnu sredinu. Možda to nije uvek opcija koja vam odgovara, ali rajdšering (deljenje istog prevoznog sredstva između više osoba), vožnja autobusom ili pešačenje omogući će vam da iza sebe ostavite kola i glavobolju koju automobili često stvaraju. Najbolje je to što ćete na taj način da uštedite vreme i novac, pritom pomažući lokalne biznise.

Predlog: Planirajte svoje sledeće putovanje pomoću planera.

Smanjite potrebu za električnom energijom na ugalj

Dobar deo struje na Kosovu potiče iz dve elektrane na ugalj, Kosovo A i Kosovo B, koje svake godine ispuštaju hiljade tona opasnih zagađivača vazduha, što znatno doprinosi sveukupnoj zagađenosti vazduha. Smanjite upotrebu električne energije kada je to izvodljivo, pomognite da se smanji potražnja za strujom koja se dobija iz uglja i da se umanji opasnost od nestašice struje. Isključite klima uređaj kada niste kod kuće i televizor dok večerate. Buka degradira naše čulo ukusa i sputava razgovor.

Predlog: Koristite uređaje samo onda kada su potrebni i isključite ih kada sa njima završite.

Setite se stare izreke, pikë – pikë bëhet det (na albanskom). Ili, na nemačkom, Kleinvieh macht auch Mist. Ili na srpskom, tiha voda breg roni. Vodite brigu o zemlji koju nazivate domovinom. Ono što svako od nas radi posle nekog vremena se nakupi. Sigurno možete da učinite nešto dobro za svoje sunarodnike. Budite promena koju želite da vidite!

Naslovna ilustracija: Arita Katona (Arrita Katona) / K2.0.