Posle pet dana masovnih protesta i nemira širom zemlje, kada je oko pola miliona demonstranata izašlo na ulice, Vlada Rumunije je prošle nedelje (5. februara) povukla nedavno uspostavljene mere da se ublaži Zakon o korupciji — što je uveliko smatrano potezom kojim bi se zaštitili korumpirani zvaničnici.
Uspeh demonstranata ne znači da će korupcija da bude iskorenjena ili da će nestati preko noći, ili da će učiniti da politička elita iznenada bude odgovornija u zemlji grofa Drakule. Međutim, moć građanskog otpora protiv onih koji nameravaju da iskoriste zakon da bi odbranili kulturu korupcije može da bude snažna poruka i lekcija, i to ne samo kada je reč o rumunskoj politici. Mlada kosovska demokratija može da nauči od ovih događaja koji su se preko vikenda desili severoistočno od Kosova.
Kosovo i Rumunija: slične vlade, različiti protesti
Vlade ovih dveju zemalja imaju sličnosti. Novoizabrana rumunska vlada je preuzela vlast u decembru 2016. i sada je vode zvaničnici Socijaldemokratske partije posle izborne pobede pune euforije. Socijaldemokrate su osvojile 45 odsto glasova u decembru, dok je druga po redu, Narodna liberalna partija osvojila drugo mesto sa samo 20 odsto glasova.
Ova odlučna pobeda se desila uprkos događajima prošle zime, kada je vlada vođena socijaldemokratama primorana da podnese ostavku zbog protesta koji su pokrenuti zbog požara u jednom noćnom klubu, kada je poginulo 56 osoba, dok su demonstranti okrivili vladu za nereagovanje i korupciju.
Analogno situaciji u Rumuniji, kosovska vlada uživa snažan demokratski mandat od glasačkih kutija, jer se sastoji iz velike koalicije dveju najvećih partija, PDK i LDK, što su stranke koje su na vlasti od decembra 2014.
Eksponenti dveju vladajućih stranaka često ističu da je vladina moć u skupštini, gde vlada uveliko nadmašuje svoje kolege iz opozicije u brojkama, takva zbog velikih proporcija narodnih glasova na izborima 2014. Mnogi kritičari su opisali ovu situaciju kao onu koja vodi ka tome da vlada izražava “nadmenost moći”.
Protesti preko vikenda u Rumuniji su otkrili da Rumuni imaju političku svest i volju za građanskim aktivizmom koji zahteva odgovornost od vlade. Rumuni su čvrsto rešeni da ne dozvole nekažnjivost, čak i za političare kojima je glas naroda dao snažan legitimitet.
Zbog bespomoćnosti opozicije u smislu parlamentarnih glasova na Kosovu, pokušano je da se promeni strategija onih koji donose zakone tako što će se upotrebiti suzavac, čime su često prekidane sednice na kojima je trebalo da se usvoje kontroverzni zakoni podržani od vlade.
Fotografija: Adrian Rusu.
Ova napetost je iz skupštine prenesena na ulice Prištine, kada je opozicija pozvala na narodne proteste, pa su hiljade ljudi izašle na ulice, tako odlažući usvajanje zakona u vezi sa međunarodnim sporazumima i graničnom demarkacijom.
Političkim diskursom na Kosovu dominiraju ovakva pitanja, ona povezana sa suverenitetom i napetošću u odnosima sa severnim susedom. To su prigodne teme za one političare koji žele da ostanu na vlasti i za one koji žele da je osvoje. Nažalost, mlada kosovska demokratija nije uspela da proizvede proteste onih razmera kakvi postoje u Bukureštu, a na temu korupcije, uprkos tome što kosovska javnost ima dosta razloga za protestovanje.
Avgusta 2016, procureli su prisluškivani razgovori na onlajn novinama Insajderi, gde je otkriveno kako visoki zvaničnici iz vladajuće PDK, uključujući aktuelnog predsednika Kosova, Hašima Tačija, zloupotrebljavaju vlast, kako su na državne pozicije postavljali svoje saveznike i ljude, i kako su zloupotrebljavali državni novac.
Niz protesta je održan u Prištini, a koje su organizovali članovi civilnog društva. Nažalost, za razliku od gradova širom Rumunije u prethodnih nekoliko dana, ulicama Prištine je protestovala tek šačica ljudi koji su se odazvali pozivu da oni koji su uključeni u ovaj skandal podnesu ostavke.
U narednim sedmicama, protagonista skandala sa prisluškivanim razgovorima, Adem Grabovci, podneo je ostavku na mesto šefa parlamentarne grupe PDK, iako je i dalje među onima koji usvajaju zakone u Skupštini Kosova. Nije bilo konkretnog epiloga na skandal pred pravosudnim organima. U toku je istraga, ali se kraj ne nazire.
Idealizovana EU
Protesti održani preko vikenda u Rumuniji su dokaz kosovskom društvu da je borba protiv korupcije dugotrajna i da se neće čarobno rešiti članstvom u Evropskoj uniji. Jedan od glavnih političkih ciljeva ove zemlje je da se učlani u EU, pa se ovo članstvo često smatra lekom za sve boljke Kosova.
Međutim, važno je ponoviti da je borba protiv korupcije bitka koja se mora voditi bez obzira na to da li je Kosovo članica Evropske unije ili ne, jer je korupcija onaj slon u sobi čak i u državama-članicama EU.
Kada su se Rumunija i Bugarska pridružile EU 2007, mnogi kritičari su komentarisali da su ove dve jugoistočne evropske države ušle u ovu uniju “na zadnja vrata” i da je Brisel progledao kroz prste na sveopšte reforme kao posledica hitnih geopolitičkih pitanja tog vremena.
Ove godine se obeležava decenija otkako je Rumunija pristupila EU, pa je ipak korupcija jedan od najvećih izazova rumunskog društva. Prema indeksu Transperensi internešenela iz 2016, Rumunija se nalazi na 57. mestu od 176 država širom sveta, sa 48 poena. Dok je Kosovo postavljeno na 95. mesto, sa 37 poena.
Nastavak protesta protiv korupcije
Uprkos opozivanju kontroverznog zakona u nedelju popodne, protesti u Rumuniji su se nastavili, pa su čak i porasli u brojkama u nedelju uveče, kada su dodatni protesti zakazani za predstojeću sedmicu. Demonstranti zahtevaju ostavke vlade i postoji spekulacija da će ministar pravde uskoro biti otpušten.
Rumunski demonstranti su dali jak signal da, bez obzira na legitimitet vladinog mandata, građani treba da preduzmu preventivne mere kako bi sačuvali demokratiju i tražili odgovornost od onih na vlasti tako što neće ostaviti prostora da se kreiraju zakoni koji bi učinili da političari budu imuni na optužbe za korupciju.
Protesti u Rumuniji su upozorenje onima koji stalno pričaju o legitimnosti glasa naroda dok pokušavaju da iskoriste svoju vlast na nedemokratski način ili da služe partikularnim interesima. Izborni rezultati kao demokratski princip neće služiti da se zaštite korumpirani političari ili prestupnici. Dešavanja u Rumuniji preko vikenda su jasan pokazatelj upravo toga.K
