U celokupnoj 2022. godini svima nam je postalo jasno da pogrešne informacije i dezinformacije nisu u opadanju. Iskrivljene informacije se šire i menjaju oblik usvajanjem novih digitalnih alatki, aplikacija i platformi.

Dezinformacije i pogrešne informacije o kovidu 19 preovladale su u 2020. i 2021. Širenje pogrešnih informacija nastavlja se i ove godine, ali sada ponajviše u oblasti svetske bezbednosti.

Nasuprot dezinformacijama o kovidu 19, čiji su izvori i cilj široko rasprostranjeni i uglavnom nepoznati, dezinformacije o bezbednosti imaju zajednički koren — državnu propagandu. Kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu februara ove godine, koordinisana kampanja s ciljem kreiranja i širenja dezinformacija pomoću državne propagande postala je upečatljiva.

Dezinformacije o ruskoj invaziji bile su primetne na internetu i u državama širom sveta, u šta spadaju i mediji na albanskom jeziku.

Pored dešavanja u Ukrajini, mediji na Kosovu su postali meta dezinformacija o raznim temama, poput tenzija na severu Kosova, dijaloga između Kosova i Srbije i inflacije.

Posledice dešavanja u Ukrajini

Rat u Ukrajini je promenio tok svetske geopolitike, kao i interese publike svuda u svetu. Skoro svaki drugi događaj od svetskog značaja povezuje se s ovim ratom, kao što su strah od početka Trećeg svetskog rata i povećanje cena domaćih proizvoda. To smo videli i u našem svakodnevnom radu na platformi za proveravanje činjenica, hibrid.info, koju uređujem.

Međunarodna mreža za proveravanje činjenica kreirala je svetsku bazu podataka u kojoj je zabeleženo kako je proveravala verodostojnost informacija povezanih sa Ukrajinom. Kao član platforme hibrid.info, upotrebio sam prikupljene podatke da sačinim tada prvi izveštaj o dezinformacijama i pogrešnim informacijama koje su nastale i širile se u medijima, posebno na albanskom jeziku.

Dok sam se bavio ovim sadržajem, istraživači su prepoznali tendenciju kreatora i distributera lažnih informacija da porede dešavanja u Ukrajini sa dešavanjima na Balkanu, a posebno onim na Kosovu.

Prema ovim nalazima, sem nekoliko dana na početku ruske invazije u Ukrajini, proruska i proukrajinska propaganda su u prvom mesecu oružanog sukoba bile konsolidovane i relativno jednako rasprostranjene. Proruska propaganda se uglavnom sastojala iz uvreda na račun ukrajinske vlade, nazivajući ih “nacistima” i optužujući ih za nasilje nad pripadnicima ruske zajednice u Ukrajini. Ukrajinske državne institucije takođe su širile propagandu na društvenim mrežama, objavljujući neproverene izveštaje o uspesima ukrajinske vojske na frontu.

Ruska propaganda je gurala drugačiji narativ u ovom periodu. Lideri političkih i institucionalnih entiteta Rusije, u koje spada i sam predsednik Vladimir Putin, pokušali su da stave znak jednakosti između invazije na separatističke oblasti Donjeck i Lugansk u Ukrajini s jedne strane — i intervencije NATO na Kosovu 1999. s druge. Ovo poređenje nema smisla jer se intervencija NATO na Kosovu desila da bi se zaustavilo etničko čišćenje.

Unutrašnja bezbednost

Lažne informacije i dezinformacije u sferi unutrašnje bezbednosti počele su da se plasiraju u formi paralela koje su se vukle između dešavanja u Ukrajini i dešavanja na Balkanu i na Kosovu. To se nastavilo u drugoj polovini godine s naglaskom na dijalog između Kosova i Srbije. U srpski većinskim delovima Kosova desili su se incidenti koji su kulminirali najnovijim dešavanjima kada je kosovska vlada donela odluku da Srbiji uvede mere reciprociteta u sferi slobode kretanja.

Institucionalni i politički predstavnici Srbije iskoristili su ova osetljiva pitanja da šire dezinformacije kreiranjem politizovanih narativa.

Kosovo je 1. avgusta 2022. trebalo da počne da sprovodi zabranu saobraćanja vozila sa registarskim tablicama izdatim u Srbiji, a koja su u vlasništvu lica sa prebivalištem na Kosovu. Uoči primene ovih mera, na severu su izbile tenzije. Trideset i prvog jula, dan pre nego što je odluka trebalo da stupi na snagu, grupe Srba blokirale su puteve koji vode do graničnih prelaza između Kosova i Srbije. U tom periodu je nastala navala lažnih informacija.

Situacija je eskalirala usled dezinformacija, a koje su se uglavnom širile putem medija i određenih grupa na ruskim i srpskim društvenim mrežama. Uprkos upozorenjima kosovskih institucija da javnost treba da bude oprezna kada usvaja informacije iz sumnjivih izvora, ovi kanali su širili dezinformacije pomoću sadržaja objavljenog upravo na društvenim mrežama.

Narativ zasnovan na dezinformacijama — naizgled koordinisan sa srpskim državnim institucijama i medijima bliskih srpskoj vladi — praćen je salvom drugih izmišljenih vesti. Novinski tekstovi objavljeni u avgustu i septembru neutemeljeno su tvrdili da su institucije u Prištini koordinisale proterivanje lokalnih Srba iz njihovih opština na Kosovu. Ove tvrdnje su proistekle iz saopštenja Kancelarije za Kosovo i Metohiju, tela Vlade Srbije koje se bavi pitanjima od značaja za Kosovo.

Dezinformacije neće nestati

Još se ne zna da li će 2022. biti vrhunac ili samo začetak dezinformacija, ali ono što je pak jasno jeste da će događaji nastaviti da se odvijaju, na domaćem i međunarodnom planu, a što će dovesti do stvaranja neistinitog sadržaja u medijima.

Pitanje vizne liberalizacije često se nalazi u epicentru javnog diskursa, ali je i predmet spekulacija. Politički događaji i sastanci na visokom nivou u EU tokom juna i oktobra naveli su mnoge kosovske medije da izveštavaju o mogućnosti vizne liberalizacije. Sumnjivi portali, kreatori vesti i ostali distributeri vesti objavili su tekstove i objave u kojima se neutemeljeno tvrdi da postoji napredak u toj sferi. Neki drugi su iskoristili stare izjave evropskih zvaničnika i predstavnika institucija na Kosovu o viznoj liberalizaciji — u pokušaju da ih predstave kao novinu i novonastalu situaciju.

Rastuće cene životnih namirnica takođe su se našle na meti onih koji šire lažne informacije; oni su neistinito pisali da skaču cene hleba, ulja i mleka. Takođe su republikovali stare odluke kosovskih institucija o pomoći raznim socijalnim grupama, predstavljajući ih kao najnovije vesti.

Vesti o nestašicama u energetskom sektoru i rastućim cenama električne energije, ponajviše determinisanim tokom događaja u Ukrajini, i dalje će služiti kao inspiracija zlonamernicima.

Sve dosad rečeno ukazuje na to da će dezinformacije i lažne informacije opstati. Ovaj fenomen se stalno širi i sada obuhvata gotovo svaku sferu života od presudnog značaja za ljude. Dok se oni koji proveravaju verodostojnost informacija (eng. fact-checkers) svakodnevno bore sa ovim fenomenom, jedna stvar je sigurna — iskrivljene informacije neće nestati, pa tako moramo iznaći način da sa njima živimo.

Naslovnica: Majlinda Hoxha / K2.0.
Autor je ovaj tekst delimično sastavio pomoću GPT-3, veštačkog modela za kreiranje jezika u vlasništvu firme OpenAI.

Ovaj tekst je prvi u serijalu tekstova koje pišu urednici balkanskih platformi za proveravanje informacija. Fekt-čekeri sa Kosova, iz Albanije, Srbije, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije podrobno istražuju zajedničke trendove u sferi dezinformacija i lažnih informacija.

Regionalni program “Otpornost: Djelovanje civilnog društva u pravcu reafirmacije slobode medija i suzbijanja propagande mržnje na Zapadnom Balkanu i u Turskoj” provodi se uz finansijsku podršku Evropske unije, a realizatori su partnerske organizacije SEENPM, Albanski institut za medije, Mediacentar Sarajevo, Kosovo 2.0, Institut za medije Crne Gore, Makedonski institut za medije, Novosadska novinarska škola, Mirovni institut i Bianet.

Istraživanje za ovaj članak je rađeno uz finansijsku podršku Evropske unije. Sadržaj je isključiva odgovornost Kosova 2.0 te nužno ne odražava stavove Evropske unije.

Zašto je navedena ova klauzula?