Kako se 15. izdanje DokuFesta konačno privelo kraju protekle noći, vreme je da napravimo osvrt na ono dobro i loše prethodnih devet dana. Ovogodišnji festival je bio opterećen preprekama; Ministarstvo kulture je obećalo 30.000 evra za finansiranje festivala, a dodatnih 15.000 je trebalo da dođe od Opštine Prizren. Ni jedno ni drugo se nije desilo. Štaviše, DokuFest je bio na udaru najjače kiše u poslednjih nekoliko godina, što je dovelo do toga da prikazivanja mnogih filmova i mnogi događaji budu izmešteni u zatvorene prostorije.

Uprkos komplikacijama, XV izdanje DokuFesta je još jedan u nizu rastućih uspeha. Preko 10.000 karata je prodato, a žurke su se tokom cele nedelje izlivale na ulice do svitanja. “Uprkos svemu, kako kažemo”, smeje se Nita Deda koja je ove godine bila direktorka festivala, “nikakva kiša i nijedno ministarstvo ne mogu ovo da zaustave. To nas na kraju čini jačima, to je divno.”

Nita Deda, direktorka DokuFesta.

Pevanje Omara Sulejmana je pretvorilo DokuNights u pravo sirijsko venčanje, čime je započet nastup najboljih bendova koji su dosad nastupali na ovom festivalu. Me T’njofshem je pokazao kako zvuči kosovski pank, argentinski sastav Fanfaria del Capitan koji kombinuje vrstu muzike “ska” sa latinoameričkom muzikom, dok je Dragstor preneo noćni život iz Beograda u Prizren na jednu noć. Jasmine Hamdan se protekle večeri vratila u Kino Lumbardi, gde je pre godinu dana nastupala sa Džimom Jarmušom sa pesmom “Only Lovers Left Alive”.

Sanset stejdž, najmlađi deo DokuFestovog mozaika, privukao je stotine da se popenju do prizrenske tvrđave, gde su se slikali sa zalaskom sunca u Prizrenu uz zvuke muzike uživo među antičkim zidinama – glavna atrakcija je bila Jonianet-a, Albanka koja svira polifoniju. I bilo da sija sunce ili pada kiša, ljudi su mogli da vide svoje nove ili stare prijatelje u gradskim centrima – Kod Kineza, Oćean, Ćaršija.

Jonianet bilu su u centru pažnje na Sanset stejdžu u toj nedelji.

Jedna od najvećih žrtava obilne kiše bio je Doku:Tech, čiji su se razgovori predviđeni za subotu pomerili do sledećeg poslepodneva. Na stranu promene rasporeda, Doku:Tech je bio pretrpan divnim i provokativnim diskusijama, ličnim pričama i radionicama koje su nadahnule učesnike sve do sledećeg izdanja festivala.

Pored svih veselih scena, bila je i jedna ozbiljna poruka. Ovogodišnja tema je bila korupcija i, u svetlu nedavnog curenja prisluškivanih razgovora, ova tema je delovala vrlo značajno. “Ono što korupcija radi jeste da vam krade šanse”, objašnjava Deda. “Ova zemlja je najmlađa u Evropi, sa mnogo potencijala i kreativnosti koji samo što nisu eksplodirali, ali i ukradenih šansi. I, nažalost, to je postala neka vrsta kulture. Neki mladi ljudi su to prihvatili takvim kako je.”

“Umesto da se samo udaljimo od problema, mi možemo nešto tim povodom zaista da učinimo. Ne možemo biti samo cinični i udaljiti se rekavši ‘kako je to užasno’. Svi smo odgovorni da se izborimo sa time. I film ima tu moć, diskusije imaju tu moć, da nateraju ljude da razgovaraju o različitim stvarima.”

A diskusija je zaista bilo napretek. Svakoga dana se ogroman broj ljudi okupljao u zgradi Prizrenske lige i u turskom kupatilu da bi pasionirano debatovali o najboljim načinima za borbu protiv nepravde, za vođenje kampanje za održivu energiju i za izazivanje svakodnevne pobune. U interaktivnom Muzeju korupcije, predani volonteri – sa iskrivljenim osmehom – preveli su posetioce u svet u kom korupcija više ne postoji.

Jedan od 120 volontera DokuFesta.

Kada već govorimo o tome, DokuFest ne bi bio DokuFest bez svojih 120 volontera koji su bili njegovo lice i naličje ispred hiljada posetilaca iz celog sveta. “Radim osam sati dnevno, ali je stvarno lepo, učim dosta toga i uživam”, kaže Narin Zekovski, po treći put volonterka u DokuShopu. “Dosta ljudi ovde dolazi i onda sve upoznajete i svi poznaju vas, vrlo je zabavno. Ovde se samo smejemo.”

“Naš tim je sastavljen od pravih heroja”, kaže Deda. “Postoji taj mit o tome da su ljudi na Kosovu lenji. To uopšte nije tačno. Misli se tako o njima jer im nije data šansa. Oni dolaze na DokuFest i govore, ‘da li možemo da radimo još šest sati?’. I to je nešto divno zaista.” Ona se ponosi šansama koje DokuFest pruža. Radeći na DokuFestu, Deda je videla mnoge (bivše) volontere koji su se uspeli do toga da su postali ključni članovi tima. “Posebno je divno da to uspete na jednom ovakvome mestu”, kaže ona.

Kada vidite šta se sve dešava, možda i zaboravite na filmove. “Mislim da je ovo jedan od najboljih programa koji smo dosad imali”, smeši se Veton Nurkolari, umetnički direktor DokuFesta. “Tražili smo filmove koji se bave pojmovima moći i laži. Onda smo uspeli da nađemo neke zaista izvanredne filmove. Ovde moram da pomenem severnokorejske filmove [‘Under the Sun’ i ‘The Lovers and the Despot’] na primer, ili ‘Houston We Have a Problem’, ili pak niz drugih filmova koji se bave korupcijom, poput filma ‘Shadow World’.”

Veton Nurkolari, umetnički direktor DokuFesta.

U kafićima i barovima Prizrena se, u međuvremenu, uglavnom razgovara o prikazivanjima filmova, uključujući filmove “Starless Dreams”, “Homeland (Iraq Year Zero)” i “Depth Two”, a koje su nakon prikazivanja pratile pronicljive sesije pitanja i odgovora, kao i entuzijastične rasprave do kasno u noć. Ako želite da vidite celi spisak dobitnika takmičenja, kliknite ovde.

Sijaset režisera je takođe bio prisutan. Oni su govorili o tajnama svog zanata sa publikom. Među njima je štrčala Kirsten Džonson koja je dokazala da je moguće napraviti teške filmove a da pritom ne žrtvujete svoju etiku. Britanski režiser eksperimentalnih filmova, Sajmon Elis, čija je retrospektiva prikazana u četvrtak, izazvao je smeh kada je na glavu stavio periku za vreme diskusija o fudbalu i Ratovima zvezda i zato što nije nominovan za Oskara.

Dedi je ovaj festival pokazao da je narod Kosova snažan, saosećajan i da ljudi uvek gledaju da pomognu jedni drugima. “Ružne vesti koje potiču odavde nas ne predstavljaju uopšte. DokuFest nas predstavlja u pravom svetlu. Ovde ne donosite samo svet, već i sebe projektujete u svet – toga šta je ova zemlja zapravo.” Dakle, da li je DokuFest čin svakodnevne pobune? “Svakako.”K

Fotografije: Atdhe Mulla & Fikret Ahmeti / Kosovo 2.0.