Iako su izbori na Kosovu postali česta pojava, diskusije o istinski važnim temama za život birača prava su retkost.

Na skupovima političkih stranaka, u televizijskim debatama, u porukama partija i u onome što se o njima piše, dosta je govora o partijskim računicama i manevrima, istraživanjima javnog mnjenja, sloganima i pojedincima, a manje se priča o praktičnim stvarima koje bi pospešile informisanost birača o onome što mogu da očekuju po završetku predizborne kampanje. U suštini, predizborne kampanje bi, same po sebi, trebalo da posluže u te svrhe — da birači znaju za šta glasaju.

U celoj toj gunguli i s namerom da dokuči kontekst, K2.0 je razgovarao sa stručnjacima iz raznih oblasti. Na bazi njihovih odgovora nastojali smo da izlistamo neka pitanja o kojima se ne diskutuje, ali će biti važna biračima kada se 14. februara zapute na birališta.

Kroz serijal “Izbori 2021: drugačija perspektiva”, koji je sastavljen iz osam članaka, gde se svaki bavi određenom oblašću, obrađujemo teme koje nisu dobile zasluženu pažnju, bavimo se aktuelnom situacijom i onime što treba da se uradi kako bi se nešto promenilo u korist građana. Trudimo se i da informišemo birače i stavimo njihovo blagostanje u prvi plan diskusije, a na način da predstavljamo dalekovidna rešenja.

Drugačiji pogled na naš krhak ekosistem

Godina je 2021. i pandemija je samo jedna od kriznih situacija sa kojima se planeta suočava. Druga kriza, koja se kuva godinama, jeste klimatska vanredna situacija koju smo stvorili dok smo zlostavljali našu planetu.

U prošlih nekoliko decenija, ljudska populacija je proizvela više gasova staklene bašte nego u celokupnoj istoriji čovečanstva, pa je tako naš svet zgazio papučicu za gas jureći u pravcu povećanja temperature. Ako ne uspemo da smanjimo emisiju ugljen-dioksida, postoji velika verovatnoća da će Zemlja do 2100. biti osuđena na propast.

Ima li dobrih vesti? Kako piše Dejvid Volas-Vels (David Wallace-Wells) u svojoj knjizi, “Nenastanjiva Zemlja” (The Uninhabitable Earth), prošla je cela jedna generacija da bismo stigli do mesta odakle skoro da nema povratka, a trebaće da prođe još jedna generacija da spasimo planetu. A gde je Kosovo u svemu tome?

Pa, kao prvo, Kosovo već dugo nije predmet diskusija o klimatskim promenama, kao da ovaj deo sveta nije pogođen posledicama krize. Problemi su sveprožimajući, jer ovde odavno ne postoji minimalni nivo ekoloških politika i delovanja koji bi poslužili kao solidan početak. Prirodni resursi se tretiraju kao ekonomski, a ne kao ekosistem s kojim moramo da budemo u suživotu danas i ubuduće.

U proteklih nekoliko godina, građani u raznim delovima naše države pokrenuli su ekološke teme, posebno probleme kao što su otpad, zagađenje vazduha i reke ugrožene izgradnjom hidroelektrana. Zaprepašćujuće je to da vlada ne reaguje i nije proaktivna u ovoj oblasti, ali se sada čini da više ne može da pobegne od ovog razgovora. Dakle, šta o svemu tome poručuju političke partije i koji su im planovi ako dođu na vlast?

Prvo da obradimo najaktuelniju temu: sagu o hidroelektranama. Građani u raznim oblastima naše zemlje usprotivili su se izgradnji na brojnim rekama, kao što je Bistrica u Dečanima i Lepenac u blizini Šar-planine.

AAK-ov rad u toj sferi, dok je ova stranka bila na čelu Ministarstva za životnu sredinu, sažet je u njihovom programu: Oni su omogućili izdavanje svih neophodnih dozvola operateru Kelkosu, koji sada ima dve licence na 40 godina i jednu licencu na 15 godina za potrebe eksploatisanja Bistrice, uprkos brojnim novonastalim problemima zbog kojih su građani tužili ministarstvo, a u skupštini je sprovedena istraga koja još nije završena.

Sada obećavaju da će utvrditi pravni osnov za revidiranje ovih licenci. Dobro.

Iz LDK-a poručuju da će razmotriti postojeće licence za rad hidroenergetskih operatera, dok je Hajrula Čeku (Hajrulla Çeku) iz Samoopredeljenja (VV) u televizijskoj debati obećao da će razmotriti sve licence i dozvole — kao što je naglašeno u njihovom zvaničnom programu — i uvesti privremeni moratorijum na izdavanje licenci za rad hidroelektrana. Bivša vlada, na čijem je čelu bilo Samoopredeljenje, zaustavila je izgradnju hidroelektrana u svom kratkom mandatu 2020. i kažu da će to isto ponovo učiniti. 

Međutim, životna sredina je krupna tema, često povezana sa partijskim programima, to jest sa njihovim planovima o proizvodnji energije i eksploataciji resursa. Kada je reč o ekološkoj taksi — to jest, podsticaju privatnim firmama da proizvode razne oblike navodno zelene energije, sa velikim prostorom za zloupotrebu — stranke su, u globalu, saglasne sa time da ih postepeno treba uklanjati, iako neki po ovom pitanju prave veću buku od ostalih.

Sve velike partije se slažu oko toga da rudarski kompleks Trepča treba podvrgnuti totalnom remontu, pa se tako izriču brojna obećanja o tome da će voda za piće postati dostupna širom zemlje, kao i da će se reke očistiti od smeća. Ako se nastavi kretanje u ovom smeru, možda bismo mogli da preobratimo našu životnu sredinu. Ostaje da se vidi šta će preduzeti da ukinu kulturu ekonomske eksploatacije životne sredine, od koje veću korist imaju investitori, nego građani.

Iako bi, možda, trebalo da obratimo pažnju na detalje u javno dostupnim partijskim programima (na primer, AAK, PDK, LDK i VV), predstavićemo širu perspektivu u razgovoru sa troje stručnjaka iz branše: ekološki aktivista Granit Gaši (Gashi), stručnjak za ekološke politike Besfort Kosova i istraživačica na postdoktorskim studijama Bljeta (Bleta) Arifi koja trenutno ispituje kako energetska tranzicija može da se upotrebi na korist ravnopravnosti u društvima širom sveta. Na naša pitanja o svemu što nam fali, o onome čemu težimo i kako bi nešto moglo da se promeni nabolje, stručnjaci odgovaraju ovako:

Šta nam fali?

Bljeta Arifi, ekološka istraživačica:

Javna rasprava i kreiranje politika u sferi zaštite životne sredine i održivosti na Kosovu ne dotiču u dovoljnoj meri socijalnu pravdu i ravnopravnost.

Relevantan primer se ogleda u zagađenju vazduha: Glavni krivac za zagađenost vazduha na Kosovu jeste sagorevanje fosilnih goriva (i drva za ogrev) u energetskom, grejnom i prevoznom sektoru. Rešenje za problem velikih emisija čestica i azotnog oksida poprilično je očigledno: Zelena tranzicija u svim ovim podsektorima.

Međutim, aktuelne debate i socio-ekološki sukobi kada su u pitanju investicije u obnovljive izvore energije na Kosovu pokazali su da je ova tranzicija nesrećno započeta: na neravnopravan način se omogućuje pristup zemljištu, resursima i bogatstvu. U oblasti solarne energije na Kosovu dominira tek nekolicina imućnih investitora. Isti je slučaj sa hidroenergetskim sektorom, koji je naneo neizmernu štetu rečnim ekosistemima i zajednicama koje od njih zavise.

U borbi za zelenu tranziciju, prelaskom sa energetskog sistema na bazi fosilnih goriva, moramo da se postaramo za to da planiranje i kreiranje politika ne bude vođeno samo ciljevima za smanjenje emisija, zagađenja i arčenja resursa, već i ciljevima socijalne pravde i ravnopravnosti.

Granit Gaši, ekološki aktivista:

Sistem upravljanja ne funkcioniše normalno, a da bi zaštitio životnu sredinu. Nema dovoljno volje i profesionalizma, što zatim rezultira skandalima, sabotažom i korupcijom. Pored toga, nema dovoljno instrumenata za praćenje i pravih podataka, kao ni investicija, na kraju krajeva.

Besfort Kosova, stručnjak za ekološke politike:

Čovek se prijatno iznenadi kada čuje da su političari iz raznih partija počeli da razmišljaju o ekologiji u našoj zemlji i da se prema njoj pozitivno postavljaju. Najviše iznenađuje to što su, na prethodnim izborima, ove partije zagovarale izgradnju novih proizvodnih kapaciteta zasnovanih na starom mentalitetu koji je prevaziđen u razvijenijim zemljama.

Iako Kosovo nije član UN-a, pa se tako odredbe Pariškog sporazuma ne odnose na njega, naša država je preduzela mere u skladu sa Ugovorom o energetskoj zajednici. Ubuduće će ove obaveze nedvosmisleno da podrazumevaju plaćanje poreza na fosilna goriva, što će stvoriti novu ekološku realnost u državi.

Životna sredina je multidimenzionalni problem i zahteva velika finansijska sredstva koja Kosovo nema. Nekolicina sredstava upregnuta je za političke potrebe, tamo gde su rezultati najvidljiviji i gde se najviše glasova može osvojiti.

Prema tome, na primer, Kosovo ima finansijska sredstva da plati auto-puteve vredne 700 miliona, ali ne može da opredeli 70 miliona evra za električne filtere. Zato stanovnici Prištine imaju kraći životni vek od onih u drugim gradovima, a usled [između ostalog] vazdušnog pepela koji ispuštaju elektrane na ugalj.

Kojim ciljevima treba da se vodimo?

Bljeta: Moramo da razmišljamo o pravednoj i ravnopravnoj tranziciji u pravcu održivosti, ne samo u energetskom sistemu, već i u urbanističkom planiranju i mobilnom planiranju, poljoprivredi, vodosnabdevanju, i tako dalje.

U kontekstu željenog prelaska na obnovljive izvore energije, treba postaviti pitanja o distribuciji, to jest, ko će imati koristi od vetroparkova i solarnih parkova? Ko je zapostavljen ili ko je pretrpeo štetu? 

Jedan cilj bi mogao da bude kreiranje sistema podsticaja i finansijskih shema koje omogućuju ruralnim zajednicama da osnuju energetske zadruge i instaliraju sopstvene solarne parkove na svom zemljištu, a umesto da njihovu zemlju koriste drugi ili da je prodaju bogatim investitorima iz urbanih centara. Sveukupno gledano, potrebe ugroženih zajednica moraju se uzeti u obzir prilikom planiranja projekata za obnovljive izvore energije. Tu je neophodno [iskreno učešće] zajednica da bi se napravili važni planovi i donele odgovarajuće odluke.

Potrebno je da gradovi budu manje usredsređeni na automobile i da raspodele javni prostor na pravedniji način. Treba da težimo prohodnijim gradovima koji su usmereni na bicikliste, sa održivim i pristupačnim sistemom javnog prevoza, kao i sa obilnim i nekomercijalizovanim zelenim javnim površinama.

Granit: Bizarno je kako političari oklevaju da zaustave uništavanje životne sredine na Kosovu. Njihovi potezi [u tom smeru] ne bi samo bili ispravni, već i jako popularni. Mi, kao civilni sektor, treba ovu ideju da zacementiramo u glavama političara.

Besfort: Naše težnje treba usmeriti na kreiranje obrazovanja i politika koji su na korist životne sredine; kao prvo, [treba da se postaramo za to da se] poveća budžet za ekologiju, jer je on izuzetno mali. [Moramo i da] insistiramo na politikama čij je cilj harmoničan suživot društva i životne sredine, povećanje broja inspektora, buđenje svesti kod naroda.

To se može postići politikama u čijoj su srži ekološki principi. Kreiranje ekoloških politika podrazumeva veći budžet za životnu sredinu, veće ekološke projekte, razvijeniju ekološku svest, manje zagađenja i bolje zdravlje, veće blagostanje naroda.

Kako da nešto promenimo?

Granit: Nevladine organizacije trenutno — [pored] izveštavanja i dokumentovanja — rešavaju probleme u sudnici. 

Mi smo, kao ekološki aktivisti, razgovarali sa političarima u brojnim političkim debatama i sa državnim službenicima u nadležnim ministarstvima, a izašli smo i na ulice da iskažemo našu neposlušnost. Od političara dobijamo već poznate poruke: “Naterajte nas.” Iz ministarstava su nam bezbroj puta “nezvanično” poručili sledeće: “Nećemo da ometamo naš ekonomski razvoj”, što znači da [ministarstva ne] sprovode zakon [jer bi to] otežalo poslovanje svim investitorima. 

Da bismo taj mentalitet razbili, moramo vladu što češće da šaljemo na sud. Moramo da se ujedinimo kao civilni sektor; moramo legalnim putem da istrajemo dok naša vlada ne potroši toliko novca da to postane prioritet i predmet hitnih izmena politika.

Bljeta: Na strukturnom nivou moramo da promenimo način razmišljanja i komunikacije o ekološkim problemima i njihovim rešenjima. Možemo početi od toga da pružimo podršku inicijativama iz naroda (eng. grassroots) i da se sa njima angažujemo na prioritetizovanju ekološke pravde, prava na nekomercijalizovani i zdravi javni prostor, prohodnosti u gradu, čistog vazduha i čiste vode. Takva vrsta mobilizacije pomoći će u kreiranju ideja i prikupljanju podrške građana za uvođenje ravnopravnijih ekoloških politika.

U kontekstu energetskih politika, moramo da insistiramo kod političara da napuste zastareli model ekstrahovanja kao osnove razvojnog diskursa na Kosovu. Naredna vlada mora da aktuelizuje tranziciju Kosovske energetske korporacije (KEK); da ona sa centralizovanog modela proizvodnje na bazi uglja pređe na obnovljive izvore energije.

Štaviše, moramo da počnemo revidiranje sveukupnih politika koje utvrđuju razvoj obnovljivih izvora energije sa društvenog aspekta. Prostorno planiranje za potrebe obnovljivih izvora energije jedna je od eventualnih intervencija koje bi mogle da oblikuju društvene i ekološke rezultate projekata u sferi obnovljivih izvora energije.

Na primer, ruralne i strukturno nedovoljno razvijene opštine u Nemačkoj odlučile su se za izgradnju vetroparkova na javnom zemljištu. Iznajmljujući opštinsko zemljište nosiocima projekata, opština dobija godišnju naknadu za svaku vetroturbinu koja se nalazi na njenoj površini. To je važan izvor prihoda koje opštine zatim ulažu u javne poslove od kojih korist ima cela zajednica, a umesto samo jednog pojedinca ili zemljoposednika.

Ovakvi modeli možda ne mogu da se prenesu na kosovske prilike, ali pokazuju kako se prostorno planiranje može koristiti za ublažavanje posledica nekih nepravdi distributivnog i prostornog karaktera koje mogu nastati u kontekstu izgradnje infrastrukture za potrebe obnovljivih izvora energije.

Besfort: Kosovo ne mora da izumi ništa novo, već samo da prati najbolje primere koje su druge države primenile u ovoj fazi socio-ekonomskog razvoja u kom se zemlja nalazi. Prema tome, promena mentaliteta i strateške vizije prema budućnosti od presudnog je značaja.

Javne politike moraju da budu strateški usmerene. Tako se osigurava da država poštuje tehnološke i ekonomske aspekte razvoja koji su pravilo u razvijenim zemljama.

Prvo je neophodno da javne politike, politički diskurs i budžetski aspekti odaju utisak da je ekologija prioritet buduće vlade. To se može ostvariti pomoću jasne orijentacije i posvećenosti iskazane u partijskim politikama koje moraju biti uvrštene u njihove političke programe. Velike promene moraju da počnu od statuta stranaka, gde ekologija mora da se stavi na prvo mesto, kako u javnim nastupima i delima, tako i prilikom opredeljivanja sredstava iz budžeta. Bez finansijskih sredstava, to su samo puste želje.K

Naslovna ilustracija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.