U detalje | Zdravlje

Dug put ka legalizaciji

Piše - 09.12.2019

Koliko je daleko legalizacija medicinskog kanabisa za oboljele na Balkanu.

Marko ima 37 godina. Boluje od multiple skleroze (MS), autoimune bolesti koja pogađa centralni nervni sistem. Savremena medicina još uvek ne poznaje tačan uzrok ove bolesti, niti ima način da je u potpunosti izleči. 

Marko se razboleo pre sedam godina, a pre četiri je počeo da koristi kanabidiolovo ulje. 

“Počeo sam samostalno da istražujem načine da sebi olakšam hronično stanje, kada sam shvatio da sledovanje lekova koje dobijam nije u skladu sa onim što mi je prepisano”,  prepričava Marko u razgovoru za K2.0 muke sa lečenjem u državnoj ustanovi u Srbiji. 

Lek koji mu je prepisan u tom trenutku nije bilo moguće nabaviti u Srbiji. Marku je ponuđena zamena, a nuspojave leka — groznica, umor, bolovi u mišićima — su ga ubrzo obeshrabrile. Odlučio je da potraži alternativno rešenje. 

Marko je bio među malobrojnim “srećnicima” koji su uopšte uspeli da dođu do terapije. Naime, iz udruženja “MS platforma Srbije” koje okuplja obolele, njihove porodice i medicinske radnike/ce, navode da samo 12 odsto obolelih u Srbiji prima terapiju. Ostali su na listi čekanja i to može da traje 10 do 15 godina. Neki nikada ne dobiju lek.

“Kada sam odlučio da promenim terapiju, sa lekarom je bilo natezanja”, priseća se  Marko. “Ispadalo je da oni mene hoće da leče, a ja odbijam.” 

Marko navodi da se njegov lekar u početku protivio odluci svog pacijenta da ne koristi lekove iz grupe interferona (imunomodulator koji se koristi u lečenju različitih oboljenja, dok su u Srbiji trenutno dostupni samo interferoni prve i druge generacije). 

“Kada je video kakvo je poboljšanje kod mene izazvao CBD, lekar me je podržao”, kaže Marko. “Za moju bolest čak ni ne pomaže THC, psihoaktivna supstanca koju sadrži biljka kanabisa”, objašnjava dodajući kako on koristi ulje, koje sadrži CBD (kanabidiol)

“To mi mnogo pomaže sa grčevima koje imam, otklanja umor i uopšteno govoreći mi je lakše”, objašnjava Marko te dodaje kako je prvobitno ulja nabavljao preko prijatelja iz inostranstva, što ga je koštalo oko 250-300 evra mesečno.

Kao i mnogi oboljeli od multiple skleroze u regiji, Marko je prinuđen sam praviti ulje koje mu uveliko olakšava da se nosi sa bolešću. Fotografija: K2.0.

“Moj jedini prihod je invalidska penzija, malo više od 100 evra mesečno”, kaže Marko koji stanuje sa roditeljima te navodi da u početku nije mogao sebi da priušti potrebne količine kanabidiolovog ulja svakog meseca. 

“Onda sam postepeno dalje istraživao i naučio sam da ga pravim. Sada me to mesečno izađe oko 100 evra. Ali, trebalo je dosetiti se i postići stanje finansijske održivosti”, kaže Marko.

Za lečenje, ne za rekreativnu upotrebu

Prema podacima udruženja i bolničkim registrima, u Srbiji ima oko 9000 obolelih od MS-a. U Bosni i Hercegovini je registrovano oko 3000, a u Severnoj Makedoniji, zaključno sa majem ove godine, 995 slučajeva. Hrvatska nema nacionalni registar obolelih, te ni preciznih podataka o tome koliko ljudi ima ovu autoimunu bolest. 

Ni u jednoj od ovih zemalja lekovi na bazi biljke kanabisa nisu legalno dostupni. Međutim, aktivisti/kinje koji se zalažu za legalizaciju u svim zemljama regiona sve su glasniji.

Upotreba kanabisa u medicinske svrhe trenutno je legalna u 21 zemlji u svetu, uključujući od nedavno i Severnu Makedoniju.

Ono što Marku trenutno olakšava nabavku biljke od koje pravi svoje kanabidiolovo ulje jeste činjenica da se CBD može se dobiti i iz industrijske konoplje, koja se legalno uzgaja kako u regionu, tako i u mnogim zemljama u svetu.

U januaru ove godine, direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) je u otvorenom pismu generalnom sekretaru UN-a izneo preporuku da se kanabis skloni sa liste opojnih droga, gde se nalazi od 1961. godine prema Konvenciji o opojnim drogama koja svrstava kanabis i njemu srodne suptance u grupu štetnih “sa ograničenim spektrom medicinskih benefita“ (“harmful substances with limited medical benefits”)

Iz SZO smatraju da ovakva klasifikacija  “ozbiljno ograničava pristup biljci i istraživanja njenih mogućih terapijskih upotreba”.

O predlogu SZO razgovaralo se na zasedanju u martu ove godine, koji je razmotrila Komisija za opojne droge UN i donela odluku da odloži stavljanje ovog predloga na glasanje pred Generalnom skupštinom. Zaključak Komisije je da je za glasanje prerano: zemljama članicama potrebno je više vremena da razmotre predlog pre nego što se stavi na glasanje. 

Upotreba kanabisa u medicinske svrhe trenutno je legalna u 21 zemlji u svetu, uključujući odnedavno i Severnu Makedoniju, kao i u 33 američke države. U pojedinim zemljama EU, kao što su Francuska i Estonija, koje nisu legalizovale upotrebu kanabisa u medicinske svrhe, dostupni su pojedini lekovi na bazi ove biljke koje je moguće kupiti uz specijalan lekarski recept.

U Severnoj Makedoniji, konoplja već stiže i na rafove najobičnijih prodavnica. Naime, u pojedinim makedonskim marketima nedavno se pojavila “Relax+Cannabis” voda, kompanije za proizvodnju bezalkoholnih pića Gorska voda

Voda košta nešto manje od jednog evra. Kako piše TV “Nova”, na ambalaži stoji da proizvod sadrži “multifrut ekstrakt od semena konoplje”, ali bez objašnjenja da li voda sadži CDB i THC i u kojoj količini. “Gorska voda” nije odgovorila na pitanja K2.0 o sastavu “multifrukt ekstrakta konoplje”, kao ni da li je ova voda registrovana kao dodatak ishrani ili kao obična voda.

Direktor kompanije “Koding – Gorska voda DOOEL” je Goran Todorov, predsednik lokalnog odbora Socijaldemokratskog saveza Makedonije u gradu Kavadarci (predsednik partije je Zoran Zaev). 

Firma je prošle godine dobila 296.000 evra iz Fonda za inovacije za “uvođenje nove ambalaže, dizajna i etikete za vodu sa aloe verom i acerolom, dok su opozicioni mediji su u više navrata prošle godine pisali o dodeli sredstava iz Fonda za inovacije partijskim funkcionerima. 

Kanabis-supersila na Balkanu

Severna Makedonija prva je zemlja u regionu koja je legalizovala upotrebu medicinskog kanabisa još 2016. godine. Prema važećim dopunama Zakona o kontroli opojnih droga i psihoaktivnih supstanci, potrebno je da proizvođači prethodno dobiju dozvolu Ministarstva zdravlja.

Ovog leta, pažnju javnosti zaokupila je poseta Majka Straumijetisa (Mike Straumietis), multimilionera koji je bogatstvo stekao trgujući kanabisom. On je vlasnik kompanije Advanced Nutrients, jedan od najvećih proizvođača suplemenata od kanabisa u svetu. Poznat je pod nadimkom “američki don”. 

Straumietis je na svom Instagram profilu objavio fotografiju sa premijerom Severne Makedonije Zoranom Zaevim, komentarišući da “Severna Makedonija ima veliki potencijal da postane kanabis-supersila”. 

Vlada Severne Makedonije nije prethodno najavila ovu posetu objasnivši naknadno da nisu dužni da obaveste javnost o svim sastancima koji se održavaju na dnevnom nivou.

Korak je načinjen i u Hrvatskoj, gde nije legalan ni uzgoj industrijske konoplje (za razliku od naprimer Srbije, koja je trenutno na putu deliberalizacije uzgoja biljke za industrijske potrebe), ali su u maju na snagu stupile dopune Zakona o suzbijanju zlouporabe droga. Ovim dopunama je omogućeno da hrvatske fabrike lekova u budućnosti uzgajaju konoplju uz dozvolu Ministarstva zdravlja, te da proizvode lekove na bazi kanabisa uz odobrenje Hrvatske agencije za lijekove i medicinske proizvode (HALMED). 

Kako su za Kosovo 2.0 objasnili iz HALMED-a, Agencija bi proizvodne dozvole trebalo da izdaje na osnovu Pravilnika Ministarstva zdravlja koji još uvek nije usvojen. 

U Hrvatskoj, potvrđeno je iz HALMED-a, još uvek nije izdata nijedna dozvola za proizvodnju konoplje u medicinske svrhe.

U Srbiji, gde je uzgoj industrijske konoplje već godinama legalan, odnos prema konoplji razvija se u dijametralno suprotnom smeru. Naime, u julu ove godine, Komisija za psihoaktivne kontrolisane supstance, koja postoji od prošle godine, na osnovu analize profesora Hemijskog fakulteta Milovana Ivanovića — koji tvrdi da je CBD psihoaktivna supstanca — donela je zaključak koji bi potencijalno mogao da ugrozi proizvodnju industrijske konoplje. 

Hemijska supstanca CBD se ne može proizvoditi, kupovati, prodavati, uvoziti/izvoziti na teritoriji Srbije”,  zaključak je Komisije, te se dodaje da ne bi trebalo dozvoliti “gajenje, uvoz ili izvoz konoplje (Cannabis sativa) koje za cilj ima proizvodnju CBD-a u zemlji ili inostranstvu“. 

Odlučna borba za legalizaciju u Bosni i Hercegovini

Nasuprot ovom zaključku je stav SZO da CBD nije psihoaktivna supstanca, kao i da se proizvodi koji sadrže manje od 0,2 odsto THC-a (psihoaktivna komponenta konoplje) ne potpadaju pod psihoaktivne supstance.

“Mi smo za legalizaciju jer ne treba kanabidiolovo ulje da se kuva u šerpama”, kažu za K2.0 iz Humanitarnog udruženja “Konoplja” (HUK), koje pretežno okuplja uzgajivače industrijske konoplje koji se zalažu za liberalizaciju.

"Mi se zalažemo isključivo za legalizaciju u medicinske svrhe, dakle, da može da se konzumira uz lekarski recept."

Omer Isović, predsednik udruženja "Zmajevo srce".

Iz HUK-a kažu se njihovo udruženje zalaže isključivo za legalizaciju medicinskog kanabisa, a ne za potpunu liberalizaciju kao što je to slučaj u zemljama poput Holandije, Češke i Urugvaja. 

“Ovaj zaključak Komisije ugroziće čak i industrijsku proizvodnju”, kažu iz HUK-a, koje zastupa stav da je konoplja i “građevinski materijal, i tekstil i lek”.

Sličnog su mišljenja i aktivisti/kinje okupljeni oko udruženja “Zmajevo srce” iz Tuzle. 

“Mi se zalažemo isključivo za legalizaciju u medicinske svrhe, dakle, da može da se konzumira uz ljekarski recept. Apsolutno ne tražimo da se legalizuje pušenje po kafićima”, objašnjava za K2.0 Omer Isović, predsednik udruženja.

Na inicijativu “Zmajevog srca”, u julu ove godine, grupa udruženja obolelih iz raznih delova Bosne i Hercegovine uputila je otvoreno pismo Vladi Federacije i Savjetu ministara BiH kojim traže da se razmotri legalizacija kanabisa u medicinske svrhe. 

Kad smo zadnji u fudbalu ili košarci, zar trebamo biti zadnji i u liječenju ljudi?”, navodi se u pismu.

Početkom septembra, poslanik SDP-a u Zastupničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Saša Magazinović najavio je pokretanje inicijative o legalizaciji kanabisa u medicinske svrhe. U Sarajevu je 24. oktobra održan skup “Bolje ilegalno živ, nego legalno mrtav”, a Magazinović se nekoliko dana kasnije sastao sa ministrom zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alenom Šeranićem. 

“Dogovorili smo da se angažujemo u pravcu iznalaženja najbržeg, pravno neupitnog modela, svjesni činjenice da najteže oboljele građane ne interesuje kako će se doći do legalizacije ovih medikamenata”, napisao je Magazinović na Fejsbuku nakon sastanka i ocenio da je “prošlo već previše vremena, u kojem je zdravlje ljudima nepovratno propadalo ili su morali postati kriminalci da bi popravili svoje zdravstveno stanje”. 

“Magazinović je nas kontaktirao nakon otvorenog pisma. On se zalaže za našu stvar kao pojedinac koji ima pravo da nešto kaže na federalnom nivou”, objašnjava Isović i dodaje da je Udruženje razgovaralo sa predstavnicima više političkih partija koje nije želeo da imenuje, a koji su za sada dali obećanje da će inicijativu podržati.

“Plan je da krenemo sa nižih nivoa vlasti i da stignemo do odluke na državnom nivou”, pojašnjava Isović proceduru. “Ja sam ubijeđen da to može biti vrlo brzo, unutar šest mjeseci, jer već postoji nacrt dopuna Zakona o sprečavanju i suzbijanju zloupotrebe opojnih droga.”

Nedim iz BiH, koji pati od psorijatičog artritisa kaže da mu za mesečnu zalihu kanabiolovog ulja koju nabavlja na crnom tržištu treba između 400 i 600 evra.

Nacrt Zakona je ove godine izradila multiresorna Komisija za suzbijanje opojnih droga. Komisija nije odgovorila na pitanje K2.0 o tome zašto ovaj nacrt još uvek nije upućen na razmatranje Savjetu ministara (nakon čega bi o Zakonu trebalo da glasa Parlamentarna skupština BiH) i da li su u planu dodatne izmene. 

“Ja sam zaista ogorčen činjenicom da veliki broj ljudi u našoj zemlji ne može da se leči, a mi čak nemamo tačne podatke o tome koliko je to ljudi”, kaže Isović. “Mi znamo o tim primjerima, znamo za ljude kojima je kanabis pomogao da se liječe. Zašto da se ljudima ne da lijek?”, pita se on.

Dok Markova bočica kanabidiolovog ulja, koju koristi da ublaži simptome MS-a u Srbiji izađe oko 250 evra mesečno, Nedim iz BiH, koji ima psorijatični artritis kaže da mu za mesečnu zalihu koju nabavlja na crnom tržištu treba između 400 i 600 evra. 

Osim toga, on navodi da se kvalitet proizvoda na crnom tržištu dosta razlikuje, a pouzdanog nabavljača nema. 

“Ja ne želim da moram da kršim zakon, a pritom da me varaju”, kaže za K2.0 Nedim, koji se nada skoroj legalizaciji medicinskog kanabisa. “Ja sam neko ko je triput ranjavan za ovu državu, a sad mi neki ministar ne dozvoljava da se lečim”, govori naglašavajući da je bio vojnik tokom rata u BiH.

SZO u svojim studijama ne odriče štetne efekte kanabisa, koje između ostalog podrazumevaju usporavanje kognitivnih i motornih funkcija kod zdravih osoba. 

Međutim, kada su u pitanju bolesti poput astme, glaukoma, multiple skleroze, kao i drugih hroničnih bolesti, zaključak na koji se oslanja SZO jeste da su u terapiji kanabisom uočeni pozitivni pomaci, kao i da su u tom smeru potrebna dodatna istraživanja na svetskom nivou.

S obzirom na to da na države članice UN-a ne postoji pritisak jedinog krovnog tela koje bi na svetskom nivou moglo da izda ovakvu preporuku, medicinski kanabis u većini zemalja ostaje van zakona, dok se kazne zatvora za posedovanje proizvoda od konoplje koji se mogu nabaviti na crnom tržištu u zemljama regiona kreću u rasponu od 3 do 5 godina. K

Naslovna fotografija: K2.0.