Elvira Dušku (Dushku) među nekoliko je istaknutih žena u kosovskom sportu, ali i u svetu sporta širom regiona. Kao generalna sekretarka Košarkaškog saveza Kosova (KSK) — što je svrstava među tek tri generalne sekretarke sportskih federacija u zemlji — njena funkcija je od ključnog značaja za upravljanje savezom i obavljanje svakodnevnih zadataka.

Dušku je počela da igra za KK Priština sredinom devedesetih godina, pre nego što je kod njih volontirala u svojstvu koordinatorke. Radila je kao sportska novinarka za novine Kosova Sot, ali nikad nije zapostavila košarku.

Godine 2015, počela je da radi u KSK-u, gde je bila zadužena za odnose sa javnošću, nakon čega je 2017. postavljena za generalnu sekretarku, prvobitno kao vršiteljka dužnosti, a kasnije i za stalno. Zbog njene funkcije kao generalne sekretarke, Međunarodna košarkaška federacija (FIBA) omogućila joj je da u Sjedinjenim Državama i Evropi pohađa obuku u oblasti sportskog menadžmenta.

Kada su u pitanju popularnost i finansijska snaga, košarka je na Kosovu na drugom mestu, odmah iza fudbala. Registrovano je više od 2.000 košarkaških klubova, dok ova država, još od jugoslovenskog perioda, ima muške i ženske lige. Uprkos tome, ženskoj košarci i dalje izostaje značajnija podrška obožavalaca i sponzora; sem toga, košarkašice nisu plaćene onoliko koliko zarađuju košarkaši.

Svakako da je to problem svuda u svetu, ne samo na Kosovu. Kada su u pitanju SAD, košarkašice u Ženskoj nacionalnoj košarkaškoj asocijaciji (WNBA) — jednoj od najboljih košarkaških liga za žene na svetu — u toj meri manje zarađuju od svojih kolega u Nacionalnoj košarkaškoj asocijaciji (NBA) da njihova cela zarada dostiže iznos jednogodišnje plate košarkaške zvezde Stefena Karija (Stephen Curry) koji igra za klub Golden stejt voriors (Golden State Warriors), i to sa kusurom.

Kao što sama Dušku primećuje, ovakvi uslovi ne ohrabruju žene da igraju košarku.

Očekuje se da će kosovska košarka doživeti velike promene, jer će se najbolje rangirane košarkašice prvi put udružiti sa Ligom Albanije u predstojećoj sezoni 2020-21. Dušku ističe da zamisao o zajedničkoj kosovsko-albanskoj ligi nije novost, jer je to prvi put predloženo još 1999. Međutim, nejasno je šta će se iz toga novo izroditi i kako će uticati na razvoj košarkaških ambicija Albanije i Kosova.

Kao i svaki drugi sport, košarka mora da se nadmeće sa ograničenjima nastalim usled pandemije kovida 19.

Nakon što je sezona 2019-20. skraćena na proleće, ekipe nisu mogle da nastave zajedničke treninge sve dok ažurirana pravila, objavljena krajem septembra, nisu dozvolila vežbe u otvorenom i zatvorenom prostoru za najviše 50 osoba. Kako je sport dobio na važnosti prilikom superkupa održanog sredinom oktobra, Dušku i Košarkaški savez su morali da razmotre kako će zaštititi gledaoce i igrače.

Elvira Dušku igra košarku otkako je počela da je trenira sredinom devedesetih godina. Fotografiju ustupio Košarkaški savez Kosova.

K2.0 je sa generalnom sekretarkom Dušku razgovaralo o oporavku sporta od kovida 19, izazovima s kojima se žene u sportu suočavaju, o sportskom menadžmentu, kao i o tome kako ohrabriti žene i manjinske zajednice da se bave košarkom.

K2.0: U poređenju s muškarcima, kako je ženama koje se bave sportom na Kosovu, lako ili teško? Kako ste se vi izborili sa preprekama kada ste počeli da trenirate?

Elvira Dušku: Nije lako, jer su plate košarkašica male; mislim, ne samo na Kosovu, nego širom sveta. Što se tiče muškaraca, oni se nalaze na visokom nivou, dok su žene na niskom nivou. Ipak, istovremeno mogu da kažem da je povlastica baviti se sportom, biti košarkašica, učestvovati u sportskom radu.

Ne mogu da kažem da je [igranje košarke] bilo lako, ali ne mogu ni da kažem da je bilo teško, jer obožavam košarku i volim da treniram košarku i sport. Uživam u tome sve vreme. Nikada nisam pomislila: Zašto je muškarcima ovako? A zašto je meni ovako? Mislim da to nikad nisam na taj način poredila. 

Ipak, mogla bih reći da su košarkaški uslovi za žene i ženski sport na Kosovu trenutno teški, jer nema dovoljno podrške ženskom sportu. Dakle, treba nam veća podrška u sportovima; od lokalnih samouprava i vlade, ali i od donatora i sponzora.

Da li je lako pronaći sponzore za žensku košarku?

Teško je. Teško je ženskim košarkaškim klubovima. Sponzorima je lako da daju novac muškim klubovima, jer tu ima publiciteta i obožavalaca; ali za žensku košarku? Nema mnogo obožavalaca, a sponzor za taj [novac] očekuje publicitet.

Međutim, mislim da su stvari u poslednje dve godine počele da se menjaju. Čim  zaigraju dve najjače ekipe iz ženske lige — dolaze iz Prizrena i Prištine, a kada se takmiče u Sportskoj hali u Prizrenu, sala za vežbanje je puna. Kada su prošle godine igrale, bilo je 1.500 gledalaca koji su posmatrali finale [prvenstva].

Mi, u svojstvu predstavnika saveza, dosta podstičemo sponzore da razmišljaju u ovom pravcu i mislim da nam ide vrlo, vrlo dobro.

Ipak, nikad nema dovoljno samouprava koje podržavaju ženske košarkaške klubove, pa zato i dalje insistiramo kod lokalnih samouprava i sponzora iz vlade da podrže žensku košarku i ženske klubove u njihovim opštinama.

Ove godine planirate da udružite lige sa Kosova i iz Albanije. Da li se to odnosi i na muške i ženske lige? Pored toga, smatrate li da će se tako ojačati olimpijski timovi i ekipe za međunarodna takmičenja u kojima učestvuju Kosovo i Albanija?

Sa muškarcima ćemo početi u novembru.

Zatim, zamisao je bila da sarađujemo sa Košarkaškim savezom Albanije, da organizujemo turnir sa ženskim klubovima, sa najboljim ženskim klubovima u Albaniji [ali to je i dalje na čekanju zbog pandemije].

Videćemo šta će biti sa kovidom. Ako ne bude ove godine, onda ćemo svakako početi početkom naredne godine i nastavićemo da pružamo podršku našim ekipama sa Kosova, ali i timovima iz Albanije.

Kada su u pitanju Olimpijske igre, Kosovo će uvek samostalno nastupati, kao i Albanija, naravno. Dakle, ova zajednička liga — više je neka vrsta interakcije radi dobijanja sponzora. To je visilo u vazduhu od 1999, a sada to sprovodimo u delo.

Imamo ideju da pospešimo bavljenje košarkom u obema zemljama, jer na Kosovu košarka privlači veći publicitet, a tamo fudbal ima veću popularnost, pa želimo da im pomognemo, ali i da sarađujemo da bismo realizovali projekat zajedničkih liga za ženske i muške ekipe.

Da li mislite da će zajedničke lige podstaći igrače da se bolje takmiče?

Da. U muškoj ligi uvek ima više utakmica, jer oni igraju i u inostranstvu. Što se turnira tiče, hteli smo da naši klubovi odigraju više utakmica. Čim igraju više, postaju bolji. Mi hoćemo da naši košarkaši i naše košarkašice nauče da igraju još bolje.

Dakle, za njih je ovo takmičenje, jer će oni [ženske ekipe] imati još nedelju dana, još jedan turnir na kom će se takmičiti i gde moraju da se pokažu — moraju [bolje] da se pripreme, da bolje igraju i bolje treniraju.

Dakle [i muške i ženske ekipe] moraju da napreduju, jer neće se takmičiti samo sa ekipama sa Kosova, već i sa ekipama iz Albanije; a igraće i više utakmica.

Kako će košarka izgledati na jesen i zimi, imajući u vidu da pandemija kovida 19 još nije prošla? Da li ćete imati gledaoce?

[Do kraja septembra nismo mogli] da treniramo zbog situacije i Vlada nije još [bila] objavila nova pravila. Međutim, u oktobru smo pripremili sve, samo da se počne.

Početak sezone će se odigrati bez gledalaca, ali smo spremili priručnik o tome kako se takmičiti [imajući u vidu okolnosti proistekle iz pandemije kovida 19] — kako da se klubovi spreme za treninge, kako da se spreme za utakmice. Nadamo se da će se situacija u januaru poboljšati i da će se gledaoci vratiti u sale za vežbanje, jer nam je vrlo teško bez gledalaca. Ipak, ovo je situacija u kojoj svi žive, pa ćemo nekako morati da izguramo dalje.

Svi košarkaši i [sportisti] moraju da treniraju, moraju da se takmiče, a to je dobro i za zdravlje ljudi. Ipak, moramo da vodimo računa o košarkašima i košarkašicama.

Preduzećemo sve mere [predviđene] priručnikom koji smo spremili, započećemo [sezonu] bez publike, pa ćemo onda videti kakva je situacija.

[KSK je 28. oktobra najavio da će odgoditi početak sezone za mlade igrače usled sve većeg broja zaraženih kovidom 19 na Kosovu.]

Šta je sa igračima iz inostranstva koji se obično ovde takmiče, od kojih su mnogi odavde otišli još na početku pandemije? Da li oni mogu da se vrate i nastave sezonu?

Klubovi su potpisali ugovore sa košarkašima iz inostranstva [koji su se, naposletku, vratili]. 

Pored popularnosti koju košarka sada već tradicionalno uživa, fudbalu se posvećuje sve veća pažnja. Da li mislite da se odvija svojevrsno takmičenje sa fudbalom? Na čemu radi Košarkaški savez da bi privukao ljude da se bave ovim sportom, posebno žene i manjinske zajednice?

Fudbal ima najveći sportski savez na Kosovu, koji je u stalnom porastu. I svakako da su oni [ostali sportovi] konkurenti. Mi, kao savez, imamo strategiju za povećanje broja košarkašica, ali i broja košarkaša generalno. Imamo raznorodne programe i kampanje na temu ženske košarke i kako da ohrabrimo veći broj devojčica da treniraju.

Sa Međunarodnom košarkaškom federacijom (FIBA) i vladom sprovodimo zajedničke programe da bismo privoleli devojčice da se bave košarkom. Mislim da, u tom smislu, dosta napredujemo, jer smo 2017. imali samo 10 ekipa u ženskim ligama, a sada imamo njih 24.

Dakle, brojke rastu i mi smo time zadovoljni, ali to nije dovoljno. Želimo mnogo da radimo da bismo napredovali. Predsednik i Upravni odbor [KSK-a] podržavaju me mnogo po pitanju košarke za žene.

KSK je u proteklim godinama sproveo razne kampanje da bi privoleo ljude da se uključe u sport. Fotografiju ustupio Košarkaški savez Kosova.

Sada radimo na strategiji saveza za 2021-25, gde žensku košarku imamo kao odvojeni cilj — kako da ojačamo žensku košarku, ne samo u brojkama, već i nivo uspešnosti i rada.

Nije stvar samo u tome da devojčice treba da igraju košarku, već i da žene iz sveta košarke treba da učestvuju u radu klupske uprave, da postanu sutkinje i trenerice. Imamo pet strateških ciljeva i jedan od njih odnosi se upravo na žene u košarci.

Dakle, mislim da ćemo, pomoću tog cilja, pospešiti zastupljenost košarke među ženama, ali ćemo i povećati broj gledalaca na utakmicama na kojima žene igraju košarku; unapredićemo košarku u generalnom smislu, jer sveopšta popularnost košarke raste onda kada raste i publicitet ženske košarke.

Šta je sa manjinskim zajednicama — imate li strategiju za učešće manjina?

Da, imamo. Sarađujemo sa Ambasadom SAD i Stejt departmentom, pa uz njihovu pomoć organizujemo razne kampove i turnire u Gračanici, Mitrovici i Vitomirici — u mestima gde žive manjinske zajednice. Zaista uživamo u takvim projektima.

Stupili smo u kontakt s ljudima iz tih područja, a koji [su naučili] kako se organizuju turniri, da bismo privukli [mlađe] učesnike.

Elvira Dušku se nada da će biti uzor devojčicama, da će im pokazati kako i one mogu da dostignu sportske vrhove, samo ako to žele. Fotografiju ustupio Košarkaški savez Kosova.

Spomenuli ste da se važan deo vaše strategije za žene odnosi na njihovo stupanje na bitne položaje u svetu košarke. Da li se tu misli na pozicije u upravi? Na primer, u savezu.

Da, to je najbitnije — da imamo više upravnica, u klubovima i u savezu.

Jer, kada vidite jedan takav primer — kada me vide kako, u svojstvu generalne sekretarke, radim u savezu — one imaju čemu da se nadaju, mogu da sanjaju da će jednog dana postati generalne sekretarke, menadžerke, službenice ili da će biti zadužene za odnose sa javnošću, ili pak nešto drugo.

Uvek posećujem gradove u kojima sprovodimo projekte namenjene ženama. Uvek kažem ovo: Morate da sanjate, jer kada sanjate, onda sanjate velike snove. Ja sam imala san. Sanjala sam da ću jednog dana postati dobra upravnica. I, eto, uspela sam. Dakle, dala sam im nadu i san da jednog dana mogu da postanu generalne sekretarke, menadžerke ili šta god žele.

Bodrim ih da nastave da se bave košarkom, da nastave da treniraju sport, jer sport može da im pomogne da ostvare svoje snove.

To uvek napominjem, jer sam košarku počela da igram 1996. Sada je 2020. godina. Nikada nisam prestala da igram košarku.K

Naslovnicu ustupio Košarkaški savez Kosova.

Članak je uređen radi optimalne dužine i jasnoće. Razgovor je vođen na engleskom.