Ukratko | Viza

EVROPSKA KOMISIJA DALA PREPORUKU ZA BEZVIZNO PUTOVANJE GRAĐANA KOSOVA

Piše - 04.05.2016

Vizna liberalizacija se približava velikim korakom posle pozitivne odluke.

Malo posle 13.00č danas (sreda, 4. maj), Kosovo je dobilo dugo očekivanu pozitivnu preporuku za viznu liberalizaciju od Evropske komisije. Postoji nada da će građani Kosova sa biometrijskim pasošima uskoro moći da bezvizno putuju do 90 dana u evropsku šengensku zonu radi poslovanja, turizma ili na putovanje kod porodice u inostranstvu.

Najavivši ovu odluku, komesar za migracije, unutrašnje poslove i državljanstvo, Dimitris Avramopulos, rekao je: „Znam koliko je vizna liberalizacija važna za narod Kosova i vrlo sam zadovoljan postignutim napretkom“.

Reagujući na preporuku Evropske komisije, izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo, Ulrike Lunaček, kazala je sledeće: „Dugo očekivano zeleno svetlo od Evropske komisije za viznu liberalizaciju sa Kosovom donosi radost građanima Kosova i svima nama koji smo mnogo godina podržavali bezvizno putovanje građana ove najmlađe evropske države. Reč je o vrlo dobrom trenutku za evro-integracioni proces. Ovaj korak, koji je trebalo odavno preduzeti, okončaće neprihvatljivu izolaciju građana Kosova, jer u slobodi kretanja uživaju svi građani svih zemalja regiona još od kraja 2010“.

Uprkos prevazilaženju ove značajne prepreke, bezvizno putovanje za građane Kosova nije još garantovano. Preporuka Evropske komisije sada mora biti usvojena od strane Evropskog parlamenta i Evropskog saveta pre nego što se ovaj predlog sprovede u delo, što je nešto za šta se Avramopulos nada da će se desiti „veoma uskoro“.

U preporuci se nalaze i uslovi. U saopštenju za medije koje je objavila Evropska komisija stojalo je da su uslovi za viznu liberalizaciju ispunjeni, „na osnovu shvatanja da će na dan usvajanja ovog predloga od strane Evropskog parlamenta i Evropskog saveta, Kosovo imati ratifikovan granični/prekogranični sporazum sa Crnom Gorom i da će pojačati borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije“.

Dug put koji je već jednom pređen

Otkako je Kosovo proglasilo nezavisnost 2008, obećanje o bezviznom putovanju preko granica evropske šengenske zone bilo je jedno od često ponavljanih obećanja građanima od strane političara u ovoj državi. Međutim, tek je u januaru 2012. formalni dijalog između Kosova i Evropske unije započet. Ovo je praćeno objavljivanjem putokaza, juna 2012, u kom stoji 95 zahteva koje je kosovska vlada i kosovske institucije trebalo da ispune kako bi građani Kosova mogli slobodno da se kreću Evropskom unijom. Ovaj putokaz je sadržao pitanja poput reintegracije i readmisije građana Kosova koji su na drugim mestima tražili azil, poput bavljenja bezbednošću, graničnim/prekograničnim i migracionim menadžmentom, borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, kao i osiguravanje fundamentalnih prava u vezi sa slobodom kretanja.

Komisija je otada usvojila tri izveštaja procene o tome kako je Kosovo ispunilo te zahteve; prvi je objavljen februara 2013, drugi jula 2014. a poslednji u decembru 2015. Izveštaj iz decembra prošle godine naglašava da je Kosovo ispunilo veći deo kriterijuma, ali je u izveštaju stojalo i da osam uslova još nije ispunjeno. Ukrajina i Gruzija su tada dobile pozitivnu preporuku od Evropske komisije, ali je Kosovu rečeno da mu je ostalo još posla koji treba da se obavi; najavljeno je da se očekuje da će Kosovo vrlo brzo ispuniti ostale kriterijume i da će komesar EU posetiti Kosovo početkom godine da bi napravio procenu.

Odluka je dočekana velikom frustracijom na društvenim medijima, dok su svi političari izjavili da su šokirani i vrlo nezadovoljni, a mnogi su sugerisali da je reč o „političkoj odluci“ EU više nego pitanju ispunjavanja tehničkih standarda. Premijer Isa Mustafa je tvrdio da su svi kriterijumi ispunjeni, iako se neki analitičari na Kosovu nisu složili s premijerom.

Agron Demi, direktor Instituta za napredne studije, kazao je Kosovu 2.0 da su tehnički kriterijumi za Kosovo preterani, a u poređenju sa onim što se očekuje od drugih zemalja u procesu. „Kosovo je ispunilo kriterijume koje imaju druge susedne zemlje; u svim drugim državama, zahtevani kriterijumi se tiču bezbednosti dokumenata, granične kontrole, unutrašnje bezbednosti i održivosti institucija“, rekao je on. „U slučaju Kosova, ovi kriterijumi previše zalaze u detalje, na primer – da li zaštitnik građana ima adekvatnu kancelariju ili ne.“

Po mišljenju Agrona Bajramija, glavnog urednika Kohe Ditore, činjenica da je baš sada izglasana preporuka za viznu liberalizaciju za građane Kosova svodi se na geopolitiku a ne na to da li je ova država zaista ispunila navedene zahteve. „Vizna liberalizacija za Kosovo se ne dešava jer je EU odlučila da nam nešto podari“, Bajrami je rekao za K2.0. „Već se dešava zato što je EU obavezna da potpiše sporazum sa Turskom o pitanju izbeglica kako bi izbeglice ostale u Turskoj, kao i da je EU obećala da će ukinuti vize za Tursku. Bilo bi apsurdno ukinuti vize za državu koja ima više od 70 miliona stanovnika, a koja nije ispunila kriterijume, dok se sa druge strane Kosovu i dalje ne otvaraju vrata.“

Put ispred nas

Kako je Evropska komisija sada preporučila viznu liberalizaciju za Kosovo, verovatni uticaj bezviznih putovanja biće pod budnim okom svih. Demi smatra da će, u pogledu ekonomije, biti malog efekta, zbog čega će građani biti razočarani. „Izazov posle vizne liberalizacije će se ogledati u upravljanju očekivanja ljudi, uzimajući u obzir da sada, i tokom poslednjih osam godina, poruke izbornih kampanja su se ticale vizne liberalizacije i da će ona rešiti ekonomske probleme.“

Bajrami veruje da će pozitivni ishod vizne liberalizacije, pored davanja građanima mogućnosti da putuju šengenskom zonom bez viza, biti napredovanje u procesu ukidanja ograničenja slobode kretanja kod kuće. „Sloboda kretanja unutar EU nije jedini problem s kojim se suočavamo“, rekao je on. „Potrebna nam je sloboda kretanja ljudi i dobara u regionu, gde imamo veće ekonomske interese za saradnju, na primer sa Bosnom i Hercegovinom.“

Efekti na svakodnevne živote ljudi od strane vizne liberalizacije je tema o kojoj je mnogo puta diskutovano. Bajrami misli da bi vizna liberalizacija mogla imati važan psihološki efekat. „Posle sveg nereda stvorenog u godinama izolacije, vizna liberalizacija će učiniti da ljudi slobodnije dišu i osećaju se ravnopravnije“, kazao je.

Demi se slaže da će građani Kosova stvoriti u sebi osećaj ravnopravnosti usled vizne liberalizacije, ali naglašava i teške uslove za građane Kosova koji će i dalje imati problema sa putovanjem. „Kada imate u vidu ekonomsku situaciju, gde 72 odsto građana Kosova ne može da uzme slobodan vikend, ni da putuje unutar ili van Kosova, mnogi će imati probleme s tim da slobodno putuju unutar šengenske zone“, rekao je.

Uprkos rezervi s kojom treba uzeti čitav ovaj komplikovani proces, čini se da bi skupocena glavobolja apliciranja za vize uskoro mogla biti okončana nakon što je ostvareno još jedno prekretničko postignuće za građane Kosova.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI

NAGORE

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.

THANKS FOR SUBSCRIBING

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.