Rodna neravnopravnost i stereotipi na Kosovu duboko su ukorenjeni u opštoj kulturi i privrednim odnosima — i tek je mali napredak napravljen u tom pravcu. U stvari, situacija je umnogome pogoršana i u mnogim aspektima ovakav pad je podstaknut politikama na snazi na svim nivoima.

Trend neuključivanja žena na rukovodeće pozicije i nedovoljna inkluzija na predstavničkim pozicijama doživeo je porast u proteklim godinama, dok je posvećenost zastupljenosti rodne ravnopravnosti u političkoj i javnoj sferi površna i minimalna. Muškarci su okupirali rukovodeće pozicije u institucijama i politici, a snažni politički uplivi nephodni su da bi se izmenila situacija.

Kada je reč o dobroj demokratskoj upravi, ravnopravan pristup za muškarce i žene na rukovodećim položajima predstavlja preduslov. Na taj način, uravnoteženo učešće oba pola u donošenju odluka u političkoj i društvenoj ravni jedan je od ključnih činilaca koji pospešuju rodnu ravnopravnost, tako unapređujući stanje ljudskih prava i dajući veća zaduženja kada su u pitanju žene.

Dokazano je da žene na rukovodećim pozicijama predstavljaju važan činilac pri kreiranju boljih politika koje neposredno utiču na živote žena i devojčica, te na celo društvo. Posvećenost većoj zastupljenosti ravnopravnosti polova u institucijama, prema tome, predstavlja direktni uticaj na ublažavanje nepravdi i poboljšanje socijalne kohezije.

U poređenju sa svojim susedima, Kosovo ima najnapredniji Zakon o rodnoj ravnopravnosti u regionu. Zakon štiti i promoviše ravnopravnost polova kao osnovnu vrednost demokratskog razvoja društva i pruža jednake šanse za učešće žena i muškaraca u političkom, privrednom, kulturnom i društvenom životu.

U teoriji, on obavezuje sve zakonodavne, izvršne i sudske instance, kao i druge javne institucije da obezbede jednaku zastupljenost polova od 50 posto za svaki pol, što se odnosi i na njihova upravljačka i rukovodeća tela. Pored toga, on predviđa sankcije za slučajeve gde se to ne primenjuje.

Ipak, kao što je slučaj sa mnogim zakonima na Kosovu, situacija u praksi je poprilično drugačija. Učešće žena u donošenju odluka i na rukovodećim pozicijama, u javnom i privatnom sektoru, i dalje predstavlja ozbiljan izazov, dok ukopana rodna neravnopravnost sprečava žene da daju doprinos i utiču na razvojne agende.

Procenjuje se da je rodno-zasnovana privredna neravnopravnost na Kosovu najviša u Evropi. Iako žene čine 52,1 odsto ukupnog broja građana Kosova sa univerzitetskom diplomom, u poređenju sa 47,9 posto muškaraca, zapošljenih žena od ukupnog broja ima samo 12,7 odsto u poređenju sa 46,6 odsto muškaraca. Čak i kada dobiju zaposlenje, one su retko kada angažovane na rukovodećim pozicijama. Istovremeno, zakonske sankcije se ne primenjuju.

Grafikon sačinila Balkanska grupa za istraživanje politika (Balkans Policy Research Group).

Posebno je politika ta koja se smatra domenom u kom dominiraju muškarci. Rodni stereotipi, pogrešno uverenje o tome da su muškarci bolji lideri i izostanak političke podrške jesu neki od uzroka koji sprečavaju ili aktivno ometaju postavljenje žena na rukovodeće položaje.

Isto tako, neplaćeni rad — u domaćinstvu i briga o porodici — te izostanak dnevnih centara za decu stavljaju žene i muškarce na vrlo neravnopravne položaje kada je reč o posvećivanju vremena političkom i javnom angažmanu. Tako žene ne uspevaju da se dovoljno angažuju u političkom umrežavanju i prikupljanju sredstava, što ograničava njihov pristup u pronalaženju sredstava za njihove političke kampanje.

Borba protiv neravnopravnosti i rodne diskriminacije trebalo bi da se odvija u različitim oblastima i ravnima, te može da započne kod ključnih političkih institucija, imajući u vidu da je društveni uticaj ovih institucija ogroman i odlučujući. Pogledajmo neke institucije od ključnog značaja i koliko su one odmakle u pravcu uključivanja žena.

Predsedništvo

Godine 2011, kao rezultat međustranačkog sporazuma za rešavanje političke krize između najmoćnijih muškaraca u politici, Skupština Kosova je postavila Atifete Jahjagu za prvu predsednicu ove države, zbog čega je Kosovo postalo prva zemlja u regionu koja je poverila najvišu državnu poziciju jednoj ženi. Međunarodni predstavnici su videli da njen pol, pored njene nezavisnosti, predstavlja pravo rešenje krize koju su njene muške kolege uzrokovale, usredsređujući se na moć po svaku cenu.

Tokom svog mandata, Jahjaga je brojna ženska pitanja stavila na dnevni red Predsedništva. Prvi put je zločin seksualnog nasilja u vreme rata postao deo političke i društvene rasprave. Ipak, njen naslednik, Hašim Tači (Hashim Thaçi), nije pokazao nikakvo pravo interesovanje za nastavak debate o zaštiti i osnaživanju žena, tako oslabljujući posvećenost promociji prava žena.

Razlika između dva predsednika jasno je predočena pri izboru političkih savetnika. Između 2013. i 2015. — poslednje dve godine Jahjaginog predsednikovanja — Predsedništvo je izvestilo o tome da je broj žena angažovanih na savetničkim pozicijama bio ravnopravan u odnosu na muškarce. Svih 11 političkih savetnika predsednika Tačija jesu muškarci.

Grafikon sačinila Balkanska grupa za istraživanje politika (Balkans Policy Research Group).

Kada se gleda na visoke rukovodeće pozicije u Predsedništvu, bez obzira na to ko je bio predsednik, ne postoji velika razlika u neravnopravnoj zastupljenosti. Iako su žene bile bolje predstavljene na konsultantskim pozicijama pod vođstvom predsednice Jahjage, od 2013. godine, u Kabinetu predsednika, nijedna žena nije postavljena na visokorangiranu rukovodeću poziciju. Tokom 2013. i 2016, od 32 pozicije, 18 su okupirali muškarci i 14 žene na visokim rukovodećim funkcijama i u upravi.

Mandat predsednice Jahjage ostvario je pozitivan uticaj na borbu protiv rodnih stereotipa koji tvrde da žene imaju manjak liderskih sposobnosti, ali je istovremeno otkrio ukorenjenu pristrasnost prema angažmanu žena u politici.

Predsednica Jahjaga često je bila meta seksističkih komentara i uvreda, pa je bila i predmet objektivizacije. Jedan ovakav primer bio je anoniman seksistički crtež na jednom zidu. Takvi napadi na bivšu predsednicu izazvali su snažnu reakciju ženskopravaških organizacija, ali nije bilo direktne reakcije lidera iz političkih partija ili institucija — praktično govoreći, tako su ovi seksistički napadi tiho legitimizovani.

Skupština Kosova

Od 2000. godine, minimalni stepen zastupljenosti žena u Skupštini Kosova obezbeđen je uz pomoć kvota, gde je rezervisano 30 odsto mesta za žene — u praksi, muškarcima je suštinski omogućeno da zauzmu ostalih 70 procenata.

Iako je efekat rodne kvote često osporavan, ima mnogo slučajeva u kojima žene, koje su inicijalno izabrane za poslanice uz pomoć ove kvote, bivaju reizabrane bez oslanjanja na ovu odredbu. Ovaj efekat je primećen na prošlim parlamentarnim izborima 2017, kada su žene osvojile 38 od 120 mesta u skupštini; 17 je osvojilo mandat zahvaljujući kvoti, dok je 21 žena dobila mesto na osnovu svojih zasluga, čak i tamo gde su muški kandidati trostruko brojčano nadmašivali žene.

Iako je zastupljenost žena u Predsedništvu skupštine takođe regulisana Proceduralnim pravilima skupštine, prostor za žene u predsednikovanju parlamentarnim grupama vrlo je ograničen. U aktuelnom sazivu, muškarci predvode sve skupštinske grupe.

Ovaj disparitet pokazuje kako političke partije nisu učinile ništa više od neophodnog po zakonu u vezi sa zastupljenošću oba pola. Na primer, prava je retkost pronaći slučaj u kom je neka stranka ili predizborna koalicija imala više od 30 odsto kandidatkinja na svojim izbornim listama, što je kvota koja je regulisana Zakonom o opštim izborima.

U proteklim godinama se vode rasprave o povećanju zastupljenosti polova u skladu sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, koji utvrđuje jednako učešće žena na svakom nivou donošenja odluka ili zastupanja u kosovskim institucijama.

Međutim, ovaj zakon nikada nije uzet u obzir kada su izborne liste sastavljane. Zakon o izborima, koji je suprotan Zakonu o rodnoj ravnopravnosti, oduvek je imao prednost. Ombudsman je načeo ovu temu i formalno zatražio od političkih partija da ponude jednake šanse ženama i muškarcima na izbornim listama u skladu sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti.

Predsedavajući skupštine upotrebljava diskriminaciju i seksističke izraze, kao što to čine i muški poslanici, a ovo nisu izolovani slučajevi. Smatra se da nekažnjivost ovakvog izražavanja utiče ne kreiranje okruženja u kom je rodna diskriminacija postala prihvatljivo ponašanje.

Istovremeno, izraženo učešće i nezavisno donošenje odluka poslanica u kreiranju zakona i politika koje utiču na rodna pitanja i dalje predstavljaju izazov. Mnoge poslanice ne pokazuju da imaju mišljenje odvojeno od patrijarhalne strukture svojih muških partijskih kolega, čak i kada donose važne odluke koje direktno pogađaju ženska prava i rodna pitanja.

Jedan primer u kom poslanice nisu glasale samostalno u odnosu na svoje muške kolege desio se 2013, prilikom rasprave o priznavanju statusa žrtavama seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu. Zakon je usvojen 2014, ali je pre toga naišao na otpor, posebno od strane poslanica Demokratske partije Kosova (PDK), koje nisu skrenule sa diskursa koji su postavile njihove muške partijske kolege.

Grupa poslanica Skupštine Kosova — oruđe za javno izražavanje stavova poslanica koje služi osnaživanju žena u politici i nadgledanju primene Zakona o rodnoj ravnopravnosti i drugih zakona povezanih sa promocijom ženske pozicije u društvu — pokazala je veće jedinstvo poslanica u odnosu na političke partije.

Ipak, poruke i akcije ove grupe ne uspevaju da katalizuju rodnu ravnopravnost. Grupa poslanica stalno je kritikovana zbog očigledne apatije iskazane u odnosu na uvredljivi i diskriminatorski pristup koji imaju neki poslanici. Kako bi se unapredila njihova uloga u skupštini i politici, poslanice moraju snažno da preduzmu inicijative koje prevazilaze partijske linije.

Vlada

Već je vrlo mali broj žena na visokim rukovodećim položajima (generalni sekretar, glavni izvršni i izvršni direktor) u vladi drastično umanjen u proteklim godinama. Godine 2015, žene su činile 5,6 odsto onih na visokim rukovodećim položajima, pa su 2016. činile 5,7 odsto, dok su 2012. one svedene na 9,8 procenata.

Ova brojka je povećana u odnosu na svoj najniži nivo iz 2015, gde je 2018. bilo 11,9 odsto žena na visokim rukovodećim pozicijama. Međutim, tokom sedam godina, povećanje od 2,1 procenta u odnosu na 2012. bilo je posledične prirode, imajući u vidu uspostavljanje dvaju dodatnih ministarstava u aktuelnom mandatu vlade, a čime je teoretski pruženo više prilika za inkluziju žena.

Grafikon sačinila Balkanska grupa za istraživanje politika (Balkans Policy Research Group).

Sa samo jednom ministarkom, kabinet premijera Ramuša (Ramush) Haradinaja nalazi se na najnižem nivou kada je u pitanju zastupljenost žena u izvršnoj vlasti. Nakon ostavke ministarke za životnu sredinu i prostorno planiranje Aljbene Rešitaj (Albena Reshitaj) — koja je kasnije postala savetnica premijera — ministarka za evropske integracije Durata Hodža (Dhurata Hoxha) sada je jedina ministarka od ukupno 21 ministra.

Formiranje vlade iz 2017, od strane široke koalicije koja je morala da zadovolji zahteve mnogih partnera, učinilo je da se visoke pozicije podele između moćnih političkih entiteta koji su formirali koaliciju. Posledično, zastupljenost polova nije imala svoje mesto u raspravama o podeli vlasti.

Veliki broj zamenika poslanika i političkih savetnika — pozicija koje su korišćene radi povećanja i zadovoljavanja interesa koalicionih partnera — redovna su tema diskusije u odnosu na Haradinajevu vladu, dok je ogroman rast broja zamenika ministara i savetnika ograničio svaki potencijalni porast broja žena na tim pozicijama.

Podaci objavljeni na veb-sajtovima 20 od 21 ministarstva pokazuju da je od 69 zamenika ministara (u realnosti su njihove brojke mnogo veće, jer se izveštava o broju od oko 80 zamenika), samo šest žena. Stanje je slično kada je reč o učešću žena u kabinetima ministarstava, u odeljenjima i savetodavnim telima.

Prema tome, možda ne iznenađuje da su žene izostavljene iz svih većih političkih procesa, uključujući izgradnju mira.

Tehnički dijalog sa Srbijom, kojim posreduje Evropska unija, duže vreme je predvodila Edita Tahiri. Međutim, njena uloga u središtu dijaloga nije imala isti efekat kao što je to bio slučaj sa Jahjagom kod rodnih pitanja. Strogi format dijaloga stalno je predmet kritika i to je dovelo do toga da proces dijaloga nudi tek male šanse za obuhvatanje rodne perspektive.

U aktuelnoj debati o konačnoj fazi dijaloga, koja ima za cilj da izgradi mir između dveju zemalja proisteklih iz rata, žene i njihovi stavovi sasvim su izostavljeni. Imajući u vidu preovlađujući značaj i međunarodne standarde za učešće žena u ovim procesima, posebno utvrđenih rezolucijama 1325 i 1820 Ujedinjenih nacija, dijalog između Kosova i Srbije i dalje ne obuhvata perspektivu žena i mladih.

Skupština Kosova nedavno je imenovala pregovarački tim za dijalog sa Srbijom, ali muškarci čine devet od ukupno devet dosad postavljenih članova.

Drugi aspekt u kom nedostaje primena zakona jeste onaj u vezi sa jednakom podelom javnih resursa za dečake i devojčice, žene i muškarce. Zakon o rodnoj ravnopravnosti zahteva inkluziju rodne perspektive u pogledu toga kako se javni resursi prikupljaju i troše — što je proces koji je poznat i pod nazivom rodno odgovornog budžetiranja. Međutim, vlada i dalje ne primenjuje pravilno ovaj zakonom propisan uslov, koji bi trebalo da se primenjuje na osnovu rodne analize i inkluzije.

U drugim oblastima, aktuelno zakonodavstvo samo po sebi predstavlja problem. Aktuelne zakonske odredbe o materinskom odsustvu, pod kojima su poslodavci obavezni da isplaćuju plate za period od šest meseci dok je majka odsutna sa posla, naglašene su kao uzrok diskriminacije nad ženama na radnome mestu, izazivajući visoke stope nezaposlenosti žena.

Očekuje se da će novi nacrt Zakona o radu biti uskoro usvojen u skupštini; Ministarstvo rada i socijalnih usluga i drugi politički akteri imaju mogućnost da ga finalizuju zajedno sa odredbama koje je civilno društvo predložilo, a kojima bi se preispitale tradicionalne rodne uloge u porodici, društvu i politici, pa će imati i priliku da utiču na to da se dosegne viši stepen zapošljavanja žena, kao i njihovog većeg učešća u političkom i javnom životu na Kosovu.

Opštine

Inkluzija žena u lokalnoj samoupravi još je problematičnija. Iako se rodna kvota odnosi i na skupštine opština i žene čine 30 odsto predstavnika u ovim lokalnim organima, trenutno ni jednu opštinu ne predvodi žena.

Na prošlim opštinskim izborima 2017, bilo je samo osam kandidatkinja od 204 kandidata za predsednike opština u 38 kosovskih opština, dok je 2013. bilo samo devet kandidatkinja. Samo dve žene, Mimoza Kusari-Lila iz Alternative (bivša članica AKR-a) i Valjdete (Valdete) Idrizi iz PDK-a uspele su da se probiju u drugi krug izbora.

Kusari-Lila je ranije bila gradonačelnica Opštine Đakovica, kada se kandidovala na izborima, dok se Idrizi pridružila PDK-u neko vreme pred izbore; ni jedna ni druga nije izabrana.

Zastupljenost žena na lokalnim izborima je minimalna, ne prelazi četiri posto. Kada se žene ne kandiduju, njima se često ne pruža prilika da se takmiče u regionima ili opštinama sa većim biračkim telom, te se, generalno gledano, kandiduju u onim opštinama ili regionima u kojima imaju manje šanse za pobedu; istovremeno, partijska uporišta su, uglavnom, rezervisana za muškarce.

Grafikon sačinila Balkanska grupa za istraživanje politika (Balkans Policy Research Group).

Na primer, na izborima 2017, PDK je predložio ženu da se kandiduje za Peć, dok je Alijansa za budućnost Kosova (AAK) isto to učinila u Drenici, ali ni Peć za PDK, ni Drenica za AAK nisu opštine u kojima ove stranke imaju snažno uporište.

Pored rukovodećih pozicija u opštinama, opštinska uprava predstavlja odraz ukorenjene rodne neravnopravnosti, jer se tamo vrlo mali broj rukovodećih položaja poverava ženama. U Prištini žene rukovode četirima od ukupno 12 opštinskih odeljenja. U šest drugih većih opština, prosečni broj odeljenja koja predvode žene jeste dva ili tri.

Grafikon sačinila Balkanska grupa za istraživanje politika (Balkans Policy Research Group).

Službenici za rodnu ravnopravnost u opštinama i ministarstvima deo su nacionalnih mehanizama za unapređenje rodne ravnopravnosti, zajedno sa Agencijom za rodnu ravnopravnost. Službenici se suočavaju sa brojnim izazovima u obavljanju svojih dužnosti, od manjka budžeta do izostanka političke volje vlasti da ih uključi u izradu rodno osetljivih zakona i politika. Činjenica da većina službenika za rodnu ravnopravnost na lokalnom i centralnom nivou jesu žene upućuje na tendenciju u institucijama da ženska pitanja prepuste ženama, očekujući od muškaraca da se ne angažuju u borbi za rodnu ravnopravnost.

Od suštinskog je značaja da opštine planiraju i sprovode politike i pružaju budžetsku podršku. Ako žele da smanje rodnu neravnopravnost, i one moraju da kreiraju politike u ruralnim oblastima, gde su nezaposlenost i diskriminacija daleko izraženiji.

Političke partije

Stranke imaju odlučujuću ulogu u povećanju učešća žena u politici, a posledično i u promovisanju demokratskih vrednosti. Učešće žena u politici, odlučivanju i njihovo postavljanje na rukovodeće pozicije ponajviše zavise od političkih partija i ogledaju se u poziciji žena u strankama.

Slaba zastupljenost žena u političkim partijama dokazuje se i činjenicom, uz izuzetak Mimoze Kusari-Lila, koja predsedava strankom Alternativa, da ne postoji nijedna politička partija na Kosovu u kojoj je žena liderka stranke.

Pored toga, nijedna stranka ne razmatra ozbiljno pitanje rodne neravnopravnosti u svojim programima. Sve partije koje su objavile svoj program posvetile su manji sažetak temi zastupljenosti polova, ali nisu predstavile bilo kakav detaljan predlog ili plan o tome kako da se reši ovaj problem. To nas podstiče da mislimo kako je ovaj problem daleko od toga da zadobije ravnomernu pažnju u poređenju sa drugim temama koje su obrađene u programima.

Na osnovu svojih ključnih dokumenata — statuta i programa — političke partije ne pridaju pažnju učešću žena. To se reflektuje u zastupljenosti žena u upravljačkim organima stranke. Većina stranaka ne primenjuje kvote za rodnu ravnopravnost u stranačkim telima u kojima se donose odluke, a koja se, uglavnom, sastoje od muškaraca.

Većina partija reguliše pitanje angažmana žena na specijalnim forumima za žene u okviru stranke. Nizak stepen zastupljenosti i neuključivanje žena u rad stranačkih organa u kojima se donose odluke, u kombinaciji sa nepostojanjem ozbiljnih programa za unapređenje rodne ravnopravnosti, u najmanju ruku odražavaju neuspeh ideje o povećanju učešća žena u politici. Stranke su daleko od ispunjavanja zakonskih obaveza koje proističu iz Zakona o rodnoj ravnopravnosti.

Statut Demokratske lige Kosova (LDK) — najveće parlamentarne stranke — ne primenjuje rodne kvote na upravljačka tela partije. Njen statut utvrđuje da je članica Foruma žena automatski i članica Generalnog saveta i Predsedništva. Muškarci vode svih 38 lokalnih ogranaka LDK-a, a samo četiri od 23 člana Predsedništva stranke jesu žene.

Slično tome, statut PDK-a, druge po veličini partije u skupštini, ne sadrži kvote o zastupljenosti žena i muškaraca. Od 50 članova predsedništva, samo su 13 žene. Stanje je isto u generalnom savetu, gde žene imaju 38 od 184 mesta.

Samoopredeljenje nema ženski forum kakav imaju druge partije, ali je angažman žena regulisan kroz sekretarijate aktivistkinja na svakom nivou u organizaciji. Partija se protivi forumima i tvrdi da bi muškarce i žene trebalo tretirati ravnopravno i u skladu sa doprinosom koji daju.

Na rukovodećim položajima, Samoopredeljenje ima jednu ženu kao zamenicu lidera i još jednu kao sekretara organizacije. Ipak, situacija je suprotna od te kada je reč o učešću žena na drugim rukovodećim pozicijama. Žene su na čelu četiri od 33 partijska ogranka, dok je samo sedam žena u članstvu predsedništva koje ima 23 člana.

Socijaldemokratska inicijativa (NISMA), poput mnogih drugih partija, ne reguliše pitanje ravnopravnog učešća polova uz pomoć rodnih kvota, već samo kroz specijalnu organizaciju žena (Inicijativa žena Kosova). Ipak, na njihovoj zvaničnoj veb-stranici nema informacija o stvarnoj zastupljenosti žena u upravljačkim organima ove stranke.

Isto ovo važi za Novu kosovsku alijansu (AKR), što je stranka koja ne primenjuje rodne kvote i koja se bavi pitanjima učešća žena na Ženskom forumu AKR-a.

Jedine stranke na Kosovu koje su uvrstile rodne kvote u svoje statute jesu AAK i Socijaldemokratska partija (PSD). Ova druga stranka, od svog osnivanja 1990, ima u svom statutu utvrđeno da sva upravljačka tela, uključujući Upravni odbor i Predsedništvo, moraju da imaju minimum zastupljenosti od 40 odsto za svaki pol.

Međutim, ova politička partija, koju sada predvodi gradonačelnik Prištine, Špend (Shpend) Ahmeti, skoro da je bila nefunkcionalna dok 12 poslanika koji su napustili Samoopredeljenje 2018. nisu preuzeli vođstvo u ovoj partiji i iznova je brendirali. Kako je ova stranka i dalje u procesu reformatiranja i kako nema političku platformu, pitanje rodne ravnopravnosti i dalje nije definisano.

Istovremeno, izmenjen i dopunjen 2018. godine, novi statut partije premijera Haradinaja, AAK, utvrđuje da 30 odsto onih koji su izabrani u partijska tela treba da budu žene. Međutim, u Predsedništvu AAK, koje ima 60 članova, samo 12 su žene — što je manje od 30 odsto. Pored toga, žene nisu na čelu nijednog lokalnog ogranka ove partije od ukupno 35.

Grafikon sačinila Balkanska grupa za istraživanje politika (Balkans Policy Research Group).

Forumi mladih u strankama, kao strukture koje olakšavaju učešće mladih, takođe ne uspevaju da kreiraju dobre osnove za potencijalne buduće liderke. Zastupljenost polova u omladinskim forumima dostiže negde između 30 i 40 odsto. Međutim, čak ni omladinski forumi nisu sasvim eliminisali diskriminatorske prakse.

U proteklih nekoliko godina raste broj zamerki kada je u pitanju obećanje o pospešivanju rodne ravnopravnosti. Na parlamentarnim izborima 2017. vođene su diskusije o rodnoj ravnopravnosti kao nikada pre toga. Međutim, većina političkih platformi i predizbornih programa političkih partija nema konkretne predloge politika za unapređenje pozicije žena ili za jačanje rodne ravnopravnosti.

Roditeljsko odsustvo i finansijska podrška majkama tokom porodiljskog odsustva bilo je pitanje o kom se najviše diskutovalo u svakom stranci kada je reč o rodnoj ravnopravnosti. Ipak, uz izuzetak Samoopredeljenja, nijedna stranka nije dala konkretne predloge za roditeljsko odsustvo kojima bi se smanjila diskriminacija na tržištu rada; pored toga, diskusije o roditeljskom odsustvu, koje su najviše vodili muškarci, samo su osnažile tradicionalne rodne uloge. Međutim, novi nacrt Zakona o radu pruža političkim partijama konkretne šanse za bavljenje ovim problemom u korist rodne ravnopravnosti.

Zbog prevremenih i neočekivanih izbora 2017, političke partije su morale da sačine liste kandidata u poslednji čas. Sem bivših poslanica ili žena koje su se ranije nalazile na nekom važnom političkom položaju, druge kandidatkinje nisu imale priliku da izgrade svoj javni profil.

Čak i u slučajevima u kojima političarke imaju konsolidovano biračko telo, one su se suočavale sa značajnim preprekama u svojim partijama, kojima dominiraju muškarci; Vjosa Osmani je među poslanicima u skupštini koji su dobili najviše glasova, dok je 2017. bila jedina žena među 10 poslanika koji su dobili najviše glasova, ali ju je stranački vrh LDK-a postavio na 81. mesto na listi kandidata koalicije za izbore.

Štaviše, analiza televizijskih prenosa je pokazala da su političke stranke omogućile daleko manje medijske izloženosti svojim kandidatkinjama. U većini televizijskih debata, predstavnici partija bili su muškarci.

Uprkos nekim važnim merama koje su preduzete, učešće žena u politici i javnom životu i dalje je nedovoljno, pa se tako konkretni koraci moraju napraviti da bi se promenili postojeći i rastući negativni trendovi.K

Ovaj članak je prilagođen iz analize koju je napisala Balkanska grupa za istraživanje politika i ovde je objavljen uz odgovarajuću dozvolu. Prvobitni izveštaj se može pročitati ovde.

Naslovna fotografija: Majljinda Hodža (Majlinda Hoxha) / K2.0.