Hašim Tači (Hashim Thaçi) se izjasnio da nije kriv ni po jednoj tački optužnice na svom prvom pojavljivanju pred Specijalizovanim većem Kosova (SVK) u Hagu, gde je suočen sa optužbama za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
Tači je na sudu izjavio da je optužnica koja mu se stavlja na teret “sasvim neutemeljena”, dok njegov advokat Dejvid Huper (David Hooper QC) dodaje da Tači odbacuje optužbe, pa čak i “dovodi u pitanje celokupni narativ optužnice”.
Tokom pretpretresnog postupka, koji je trajao nešto duže od sat vremena, sudski službenik je pročitao 10 tačaka koje se stavljaju na teret Tačiju. Među njima je šest tačaka za zločine protiv čovečnosti i četiri za ratne zločine.
Optužnica — koju su u redigovanom obliku SVK objavila u petak (6. novembra) — navodi detalje o raznim zločinima koje su Tači i trojica drugih predvodnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) navodno počinili između 1998. i 1999. Zajedno sa Jakupom Krasnićijem (Jakup Krasniqi), Kadrijem Veseljijem (Kadri Veseli) i Redžepom Selimijem (Rexhep Selimi), Tači je optužen za razne oblike krivične odgovornosti za navodne zločine, među kojima i za “udruženi zločinački poduhvat”.
Krasnići se, u ponedeljak, takođe na prvom pojavljivanju pred sudom izjasnio da je nevin. Očekuje se da će Veselji i Selimi u utorak (10. novembra) i sredu (11. novembra) da se prvi put pojave pred sudom.
Tači, koji oduvek sa žestinom brani svoju nevinost, podneo je ostavku na mesto predsednika Kosova u četvrtak (5. novembra), a nakon što je istražni sudija potvrdio optužnicu protiv njega. Istog dana su ga uhapsili službenici Specijalizovanog tužilaštva Kosova i prebacili ga u SVK-ov pritvorski objekat u Hagu.
Prilikom izjašnjavanja u ponedeljak, Tačijev advokat je tvrdio da “odbrana nije obaveštena na odgovarajući način” o postupku i da su tako advokati ometeni u okupljanju tima odbrane. Huper je istakao da su članovi tima za odbranu raštrkani po svetu i da putna ograničenja usled pandemije kovida 19 i vizne restrikcije za građane Kosova predstavljaju dodatnu prepreku.
Huper je pročitao i svedočenja o Tačiju koja su izneli pojedinci, kao što su američki novoizabrani predsednik Džo Bajden (Joe Biden) i bivši visokopozicionirani američki senator Bob Dol (Dole), koji su Tačija nazvali “čovekom od integriteta i časti”, “glasom razuma” i “kosovskim Džordžom Vašingtonom”.
Specijalni tužilac je saopštio da te osobe neće ostati verne svojim rečima kada pročitaju navodne zločine iz optužnice.
Optužnica
Zločini koji se stavljaju na teret Tačiju, Veseljiju, Selimiju i Krasnićiju sadržani su u optužnici na 66 stranica; javno dostupna verzija uveliko je redigovana da bi se uklonili detalji koji bi poslužili identifikovanju svedoka.
Navodi se da su sve četiri vođe OVK, prema međunarodnom pravu, tobože “pojedinačno krivično odgovorne” za teška krivična dela tokom “oružanog sukoba” na Kosovu, a koja su predstavljena u 10 tačaka.
Piše da suzločini počinjeni na raznim lokacijama na Kosovu i u delovima severne Albanije između “barem” marta 1998. i septembra 1999. u okviru “rasprostranjenih sistematskih napada na civilno stanovništvo Protivnika”.
Tu se ubrajaju “osobe koje jesu ili za koje se smatra da: (a) sarađuju ili da su povezane sa snagama ili državnim institucijama [Savezne Republike Jugoslavije] ili (b) ne podržavaju ciljeve ili sredstva OVK i kasnije uspostavljene [Privremene vlade Kosova], uključujući osobe povezane sa [Demokratskim savezom Kosova] i osobe srpske, romske nacionalnosti i drugih nacionalnosti”.
Šest tačaka za zločine protiv čovečnosti obuhvataju: proterivanje na političkoj i/ili etničkoj osnovi, stavljanje u zatvor, ostala nehumana dela, mučenje, ubistvo i prisilni nestanak osoba.
Četiti tačke za ratne zločine obuhvataju: nezakonito ili proizvoljno hapšenje i zadržavanje, okrutni tretman, mučenje i ubistvo.
Pored navodnog učešća u udruženom zločinačkom poduhvatu i pomaganju i podržavanju pri izvršenju navodnih zločina, u optužnici se navodi da su ova četiri pojedinca kao nadređeni odgovorni za zločine koje su počinili njihovi potčinjeni.
U optužnici se navodi da su oni “znali ili imali razloga da znaju da su zločini za koje se terete u ovoj optužnici njihovi potčinjeni trebalo da počine ili da su ih već počinili, te nisu preduzeli neophodne i smislene mere da spreče te zločine ili da kazne njihove počinioce”.
Pošto je istražni sudija sada potvrdio optužnicu, SVK pozivaju one koji su preživeli zločine i koji žele da učestvuju u postupku da istupe i angažuju se u programu za žrtve. Preživeli mogu da se prijave za učešće preko “branioca žrtava”, ukoliko mogu da dokažu da su lično pretrpeli štetu, kao što je povreda njihovog fizičkog, psihičkog ili materijalnog stanja, a kao neposredna posledica navodnih zločina sadržanih u potvrđenoj optužnici.
Šta su to Specijalizovana veća Kosova?
Sa sedištem u holandskom gradu Hagu, Specijalizovana veća rade po kosovskim zakonima, premda ih finansira EU i u njegovom radu učestvuje inostrano osoblje. Oni su povezani sa svim nivoima kosovskog sudskog sistema, ali imaju mandat da istraže određene zločine počinjene tokom rata na Kosovu u periodu od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000.
Njihova nadležnost se odnosi na zločine protiv čovečnosti i ratne zločine prema slovu međunarodnog prava, kao i zločine koji se, po kosovskom zakonu, odnose na “izveštaj Dika Martija” — reč je o navodnim zločinima koje su tokom i odmah nakon završetka rata na Kosovu počinili članovi OVK.
Specijalizovana veća su već godinama stalni predmet diskusije i kontroverzi na Kosovu, dok se njihova senka dugo nadvija nad kosovskom političkom scenom.
Ovaj pravosudni mehanizam je formiran usled snažnog pritiska međunarodne zajednice, zahtevajući izmene Ustava Kosova i usvajanje novih zakona. Poslanici su usvojili zakonske izmene u avgustu 2015, nekoliko meseci nakon što su ih prvobitno odbacili, a trebalo je da prođu još dve godine da bi se Specijalizovana veća formirala i da budu puštena u rad.
K
Naslovnica: Snimak ekrana sa postupka u Specijalizovanim većima Kosova (SVK).
