Međutim, nesumnjivo je da je žila kucavica ovoga filma oličena u Fahdelovom nećaku Hajdaru, jedanaestogodišnjaku punom humora i radoznalnosti. Užasavajuće je kada se u jednoj rečenici na ekranu pojavljuje kako će Hajdar preminuti malo posle invazije. Ne znamo kako, niti da li ćemo saznati, ali to saznanje stvara rupu u srcu koja ostaje takva do kraja filma. Sledećih pet sati gledamo kako Hajdar raste i napreduje, znajući da je sve to uzaludno.

Posebno u jednoj čudnoj sceni, Hajdar posećuje sklonište Al-Amirija, koje su SAD bombardovale 1991, ubijajući tako 408 civila. “Ujko, pogledaj znake na zidu. Fotografije ljudi koji su poginuli. Tela su rastrzana”, on kaže ispred kamere, vodeći nas kroz fotografije žrtava koje su bile njegovi vršnjaci. “Pogledaj ovo, majko. Ona oplakuje svoga sina.” Hoće li ovo biti i njegova sudbina? Čini se kao da on sam to zna. Ispostavlja se da je kinematografija u ovom slučaju i okrutni i humani medij. Možemo da se vratimo u 2002. i da ga gledamo kako opisuje svoju sudbinu, ali mi ne možemo nikako da tu intervenišemo. Ne možemo da ga upozorimo.

Fahdel je sam uređivao film; nakon što je batalio snimanje posle smrti svoga nećaka, on je deceniju kasnije povratio ove snimke. Zbog njegovog sveznalaštva sam počeo da žalim nad svakom scenom koju je obuhvatio filmom. Jer, šta je to predskazivao?

“Nadam se da nikada nećete gledati jedan takav film”, kaže Fahdel na sesiji sa pitanjima i odgovorima, “jer, ako gledate sličan film, to znači da se u nekoj drugoj zemlji vodi rat”. Čini se da se Fahdelova nadanja u ovo vreme neće ispuniti.

Na nudističkom kampu sam razgovarao sa sunarodnikom Britancem čije se mišljenje o Bliskom istoku izgleda zasnivalo na filmu “American Sniper”. Fahdel je, s druge strane, “Homeland” napravio za svoje sunarodnike. On je spomenuo da je dirnut gledaocima koji su u Njujorku prišli da ga zagrle. “Ovaj film je protivotrov za ‘American Sniper’… Rekli su kako nisu imali pravu sliku u glavi o Iračanima [pre gledanja ovog filma]”, objasnio je on.

Nisu svi izdržali da ovaj maratonski film do kraja pogledaju; mnogi nikada neće ni pokušati. Na početku pauze, 17 ljudi koji teško da mogu da budu publika ubrzanim korakom su napustili Dom kulture (Shtepia e Kultures) krećući se ka žarko osvetljenom Prizrenu; kada je film došao kraju, broj u publici je smanjen na deset, plus nekoliko zakasnelih gostiju. Ali za nas koji smo se sklonili od sunca da bismo popodne proveli u mračnoj, znojavoj sobi – pa mi smo nagrađeni filmskim iskustvom koje čovek dobije tek na svakih nekoliko godina.

Kosovo 2.0 je zvanični medijski partner DokuFesta — ovde svakoga dana čitajte najzanimljiviji sadržaj sa festivala.

Kosovo 2.0 je štampani i onlajn časopis koji vam donosi nesputane i neustrašive glasove.

Naša kolekcija štampanih časopisa će biti dostupna na našem štandu na Šadervanu, u Prizrenu, tokom celog trajanja DokuFesta, uključujući naš najnoviji broj o devedesetim godinama. Naše časopise možete kupiti na brojnim prodajnim mestima i onlajn preko BalkanSpring-a (trenutno se održava – uskoro će ponovo raditi).

'HOMELAND (IRAQ YEAR ZERO)' - MARATONSKO REMEK-DELO

Biće bogato nagrađeni oni koji su spremni da prođu kroz sinematsku izdržljivost.

Kosovo 2.0

'HOMELAND (IRAQ YEAR ZERO)' - MARATONSKO REMEK-DELO

Biće bogato nagrađeni oni koji su spremni da prođu kroz sinematsku izdržljivost.

Kosovo 2.0