Generalna skupština Uneska je odbila zahtev Kosova da postane najnoviji član prošlog ponedeljka (9. novembar). Dok je bila potrebna dvotrećinska većina, Kosovo je bilo samo tri glasa daleko od ulaska u ono što je poznato kao intelektualna agencija Ujedinjenih nacija, dobivši 92 glasa, dok je 50 država bilo protiv zahteva Kosova (29 suzdržanih).

Ministarstvo spoljnih poslova Kosova je vodilo kampanju #kosovoinUNESCO, a kako bi se Kosovo pridružilo entitetu koji obuhvata međunarodne resurse i trud mnogih država u cilju zaštite i promovisanja svetskih čuda, nauke, kulture i obrazovanja. Tokom desetomesečne diplomatske kampanje, Kosovo se suočilo sa vrlo jakim kontralobiranjem svog suseda, Srbije, uprkos razgovorima o normalizaciji i sporazumima potpisanim u prethodnih nekoliko godina između dveju zemalja koje su nekada bile u ratu.

Nakon neuspeha Kosova da pristupi Unesku prošle nedelje, 54 organizacija i devet pojedinaca iz civilnog društva je potpisalo otvoreno pismo sa četiri zahteva: da vlada postavi jasne buduće uslove Srbiji koje ona treba da ispuni kako bi se dijalog nastavio; da Evropska unija treba da obezbedi ravnopravan tretman Kosova na njegovom evropskom putu; da institucije koje su zakazale u procesu pridruživanja Unesku treba da snose odgovornost; te da bi međunarodni standardi u pogledu kulturnog nasleđa i dalje trebalo da se sprovode uprkos odbijanju Uneska da primi Kosovo u svoje članstvo.

Kosovo 2.0 se ovde bavi četirima zahtevima, jedan po jedan:

1. Treba izneti uslove za nastavak dijaloga sa Srbijom
Srpska kampanja lobiranja za to da Kosovo ne bude primljeno u Unesko je bila izuzetno agresivna. U jednom trenutku, ministar spoljnih poslova te zemlje, Ivica Dačić, otišao je toliko daleko da je rekao da je prijava Kosova da se učlani u Unesko „isto kao kad bi neko predložio da Islamska država postane članica Uneska. U čemu je razlika?“ Ovo je samo jedan primer, premda srpski zvaničnici nikada nisu skrivali svoje namere za blokiranje prijave koje je Kosovo poslalo za učlanjenje u Unesko.

Kosovo i Srbija učestvuju u formalnom dijalogu, pod posredstvom EU u Briselu, od marta 2011. U svetlu kampanje blokiranja koju Srbija sprovodi, otvoreno pismo članova kosovskog civilnog društva zahteva od vlade Kosova da postavi uslove koje Srbija mora da ispuni kako bi se dijalog nastavio. „Bilo kakav nastavak dijaloga sa Srbijom u trenutnom stanju stvari jeste neprihvatljiv za nas“, stoji u deklaraciji.

Upitan da prokomentariše aktuelnu situaciju, novinar Adriatik Keljmendi, koji je potpisao deklaraciju, rekao je Kosovu 2.0 da ponašanje Srbije na glasanju u Unesku pokazuje da Srbija nije voljna da normalizuje odnose sa Kosovom. „Ona i dalje pokušava da podrije državnost Kosova i spreči kosovsko društvo da ima normalan život“, rekao je on. Ovaj novinar smatra da bi vlada trebalo da uzme u obzir „odlaganje sprovođenja sporazuma sa Srbijom, dok se ne vidi da postoji reciprocitet u sprovođenju ovih sporazuma“.

Početni sporazum o principima postignut je u aprilu 2013, dok su u avgustu ove godine Srbija i Kosovo postigli sporazum o finalizaciji sporazuma o četiri ključna pitanja: energetika, telekomunikacije, sloboda kretanja na mostu preko reke Ibar u Mitrovici (koji deli većinski srpski severni deo grada od većinski albanskog južnog dela), i osnivanjeZajednice opština sa srpskom većinom. Zajednica bi imala sopstvenu skupštinu, predsednika i zastavu, i bilo bi joj dozvoljeno da dobija finansijska sredstva iz Beograda.

Upravo je sporazum o uspostavljanju Zajednice taj koji predstavlja najveći uzrok aktuelnog zastoja rada Skupštine Kosova, a što traje duže od mesec dana. Od septembra 22, opozicija, na čelu sa Samoopredeljenjem, koristila je niz neobičnih taktika za blokiranje bilo kakve diskusije o ovom sporazumu. Predsednica Atifete Jahjaga poslala je ovo pitanje Ustavnom sudu da bi presudio o ustavnosti ovog sporazuma. Ustavni sud je u utorak suspendovao sprovođenje sporazuma do 12. januara 2016, kada će ovaj sud doneti potpunu presudu.

Keljmendi kaže da je dijalog postao igra svaljivanja krivice. „Ovo je jedno pitanje koje oduzima mnogo energije i napora, i sprečava zemlju da se usredsredi na vrlo važne teme, kao što je ekonomski razvoj“, rekao je.

Agon Malići, politikolog, ide dalje i daje smernice o tome kakvu bi strategiju kosovska vlada trebalo da prati. „Kosovo bi trebalo da iskoristi svu svoju snagu“, rekao je on Kosovu 2.0. „Čak iako to znači privremeno suspendovanje napora da se postignu novi sporazumi, ili možda, a što je realističnije, da se prekine sprovođenje prethodnih sporazuma.“

Po njegovome mišljenju, ovo je trenutak u kom bi kosovska vlada trebalo da razgovara sa zapadnim zemljama i „predstavi Srbiju kao nekooperativnu i destruktivnu zemlju i kao zaštitnicu ruskih interesa u regionu“. Rusija je podržala kampanju lobiranja protiv članstva Kosova u Unesku, dok je ta ista zemlja jedan od dva člana Saveta bezbednosti UN koji su blokirali članstvo Kosova tako što su koristili pravo na veto. „Kosovski strateški cilj bi trebalo bi da bude okončanje ovakve situacije, gde Srbija ima i podršku i razumevanje Zapada, kao i rusku zaštitu“, kazao je Malići.

2. Evropska unija bi trebalo da obezbedi uslove za ravnopravni dijalog
Drugi zahtev naveden u otvorenom pismu civilnog društva odnosi se na države-članice EU i Evropsku uniju, kao posrednika pregovora o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije.

U pismu stoji da bi insistiranje na tome da Kosovo bude za pregovaračkim stolom pod sadašnjim okolnostima, „čak i kad je Srbija sasvim nekooperativna“, bio „nepravedan čin“ i nešto što bi bilo „neprihvatljivo“.

Dan nakon glasanja u Unesku u Parizu, Evropska komisija je objavila najnoviji Izveštaj o napretku Kosova. Željno iščekivani dokument – jer utiče na pristup Evropske unije u oblasti strategije proširenja. U izveštaju se Kosovo pohvaljuje zbog napretka u potpisivanju ključnih sporazuma: jedan sa Srbijom da bi se pomoglo u normalizaciji odnosa i drugi u vezi sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.

Kao deo sporazuma iz 2013. o principima normalizacije odnosa između dveju republika, Kosovo i Srbija su se dogovorili da neće „blokirati, ni ohrabrivati druge da blokiraju napredak druge strane na putu ka EU“.

Po mišljenju politikologa Malićija, ova tačka bi trebalo da bude ojačana u sporazumu potpisanom između dveju zemalja i u pogledu sporazuma sa Evropskom unijom. „Neki dodatni uslovi su kasnije uvedeni u proces pregovaranja na relaciji EU-Srbija, a u vezi sa Poglavljem 35 [koje obuhvata dijalog s Kosovom] koje sprečava Srbiju da napreduje u pregovaranju oko drugih poglavlja ako ne uspe da sprovede sporazume postignute u briselskim pregovorima“, kaže Malići. „EU bi trebalo uslovljavanje da proširi na pristup međunarodnim organizacijama kao dodatnog jasnog uslova.“

Malići smatra da „budućnost pristupanja Srbije Evropskoj uniji zavisi od država-članica EU, tako da države EU imaju značajnu moć nad srpskom politikom i srpskim ophođenjem“. On veruje da su implikacije kampanje Srbije protiv Kosova veće od samog negiranja članstva Kosova u Unesku. „Važno je istaći da agresivno lobiranje Srbije u Unesku nije samo predstavljalo šamar Kosovu, već i šamar Zapadu“, rekao je on. „To neće ostati neprimećeno. Posebno kada imamo u vidu činjenicu da je Srbija zatražila rusku zaštitu u vreme podele između EU i Rusije. Srbija će za to platiti ovako ili onako.“

3. Neko iz institucija treba da snosi odgovornost za ovaj neuspeh
Mnogi glasovi, i to ne samo oni koji potpisuju deklaraciju civilnog društva, zatražili su od vlade da preuzme odgovornost za diplomatski neuspeh. Opozicioni lider, Visar Imeri,i uticajni pisci poput Halila Matošija, uperili su prstom u jednu osobu: Hašima Tačija. Zamenik premijera i ministar spoljnih poslova je praktično nestao iz javnog života otkako je njegova diplomatska strategija zakazala za tri glasa u Parizu.

U članku za platformu Balkanska pravda u tranziciji, objavljenom u četvrtak (12. novembra), zamenik ministra spoljnih poslova, Petrit Selimi – koji je bio na prvim linijama diplomatije u pogledu lobiranja za Kosovo – krivicu svaljuje na Srbiju koja je uložila veliki trud da spreči članstvo Kosova u Unesku.

On nam daje uvid i u „pozitivnu“ kampanju #kosovoinUNESCO, koju je uporedio sa srpskom kampanjom u kojoj su se često pominjali nemiri iz 2004. na Kosovu, a u kojima je mnogo pravoslavnih crkava oštećeno, zapaljeno ili uništeno, dok je rezultat ovih nemira – odlazak više od 4.000ljudi iz manjinskih grupa sa Kosova.

Selimi objašnjava da je, umesto da iznosi „slike džamija koje je srpska vojska spalila 1999.“ ili da govori o „krađi spomenika koju je sprovela srpska država“, diplomatski tim predstavio pozitivnu kampanju koja se usredsredila na „potrebu mladih na Kosovu da imaju ravnopravan pristup programima svetske organizacije za obrazovanje, kulturu i nauku“. Nekoliko knjiga je objavljeno, veb-sajt je uspostavljen, dok je od korisnika društvenih mreža traženo da svoje profile preplave slikama koje su podržavale kampanju #kosovoinUNESCO.

Nakon priče o nekoliko aspekata kampanje, Selimi je kazao da Ministarstvo spoljnih poslova ima ograničeni kapacitet. „Sa osobljem i budžetom osam puta manjim od budžeta Srbije – i manje od polovine osoblja Unmika na Kosovu – bilo je jasno da Kosovo ima svoja ograničenja u oblasti višestrane diplomatije, gde su trgovina glasovima i uslugama, ličnim vezama i svetskim poravnanjima podjednako važni kao i snaga bilateralnih odnosa.“

Zamenik ministra je objasnio da se kosovski diplomatski tim sastao sa više od 150 pojedinačnih delegacija između januara i maja 2015, pre nego što je podneo zahtev za članstvo na leto. On je nastavio rekavši da Kosovo nije htelo da traži glas „Bašara el Asada iz Sirije ili Kim Džong Una iz Severne Koreje, što su ljudi s kojima je Srbija aktivno pregovarala u poslednjih nekoliko sedmica kampanje“.

Minimum sedam država koje priznaju nezavisno Kosovo su odlučile da budu suzdržane tokom glasanja prošle nedelje; Egipat, Gvineja Bisao, Japan, Nigerija, Poljska, Centralnoafrička Republika i Južna Koreja su odlučili da ne podrže zahtev Kosova.

Izvestilac za Kosovo i potpredsednica Evropskog parlamenta, Ulrike Lunaček, kazala je da su tri glasa manje pokazala da strategija Kosova za učlanjenje u Unesko nije dobro pripremljena. „Kosovo ima 24 ambasada u inostranstvu, ali njih šest nema ambasadore“, rekla je na konferenciji za medije u Prištini prošle nedelje. „Oni rade sa [privremenim radnicima]… Kosovo mora da bude sigurno da mu neće zafaliti tri glasa.“

Aktivistkinja Hajrula Čeku, direktorka nevladine organizacije koja se bavi nasleđem, EC Ma Ndryshe, koja je bila jedna od potpisnica deklaracije civilnog društva, naglasila je da bi trebalo da neko snosi političku odgovornost za neuspešnost. „Tači je hteo da za sebe prigrabi sve zasluge i sada prenosi odgovornost za neuspeh na sve, samo ne na sebe“, rekao je on za Kosovo 2.0. „Tači bi trebalo da napusti položaj, što bi trebalo da bude posledica najvećeg diplomatskog neuspeha Kosova.“

Do dana današnjeg nije bilo ostavki, i čini se da ih neće ni biti.

4. Kosovo bi trebalo da ispuni svoje međunarodne obaveze u vezi sa kulturnim nasleđem, uprkos tome što nije član Uneska
Veći deo diskusije na Kosovu, i pre i posle glasanja u Unesku, usmeren je ka politici lobiranja Srbije i šta ona smatra svojim nasleđem – od crkava do manastira, uključujući neke koji su već pod zaštitom Uneska. Međutim, ovime se previđa činjenica da se za mesto u Unesku borilo uprkos sistemu koji je i dalje slab kada je reč o zaštiti kulturnog nasleđa.

U otvorenom pismu kosovska vlada se poziva da kulturno nasleđe proglasi politikom od nacionalnog interesa. Potpisnici pozivaju institucije da jednoglasno usvoje konvencije Uneska; da dobrima kulturne baštine pruže stalnu zaštitu; da izrade planove za upravljanje kulturnom baštinom; da uspostave interni dijalog za mesta na kojima se nalazi pravoslavna baština; da se pozabave nezakonitom gradnjom unutar područja zaštićene kulturne baštine; i da se usvoje novi zakon i nacionalna strategija o kulturnoj baštini.

Kosovska kulturna baština je obogaćena mnogim različitim vrstama materijalnih i nematerijalnih komponenata. Ona obuhvata filigrane koje su izradile kujundžije, mnoge kule, džamije i crkve, arheološka nalazišta poput antičkog rimskoga grada Ulpijane, i mesta poput prizrenske tvrđave. Tvrđava Novo Brdo trenutno prolazi kroz restauraciju koju sprovodi sam Unesko.

Postoji i nekoliko mesta koje je Unesko proglasio zaštićenom kulturnom baštinom na Kosovu, a što je zatražila Srbija 2006, i ta kulturna blaga se nalaze na Uneskovom Spisku svetske baštine u opasnosti. Ta blaga obuhvataju: Manastir Dečani, Manastir Gračanica, Pećka Patrijaršija i Crkva Bogorodice Ljeviške. Sva ova mesta su zaštićena pod oznakom „Srednjovekovni spomenici na Kosovu“ i pod upravom su Srpske pravoslavne crkve.

Iako postoji više od 1.500 mesta koja su pod privremenom zaštitom na Kosovu, i dalje deluje kao da je nasleđe ove zemlje zanemareno. Samo su u avgustu srušeni jedna stambena kuća i susedni pansion u Istorijskom centru Prizrena, što je pokrenulo pitanje toga da li kosovske vlasti čine dovoljno da zaštite nacionalnu baštinu. Organizacija EC Ma Ndryshe jeizvestila o ovom rušenju, što ova organizacija smatra ilegalnim radom, tvrdeći da su usled svoje lokacije ove strukture bile zaštićene Zakonom o Istorijskom centru Prizrena.

Ova organizacija je takođe iznela informaciju da su ova mesta bila na Spisku kulturne baštine pod privremenom zaštitom. Ova organizacija je informisala Kosovo 2.0 da je, posle mnogo pritisaka, javni tužilac pokrenuo istragu, dok je direktor opštinskog inspektorata podneo krivičnu prijavu protiv investitora koji je kupio i demolirao ovo imanje.

Ipak, Vjolca Aliju, šefica Odeljenja za kulturnu baštinu u Ministarstvu kulture, kaže da su se, u poređenju sa posleratnim periodom, stvari sada poboljšale. Na jednoj debati o kulturnoj politici održanoj pre dve nedelje, pre nego što je održano glasanje, Aliju je rekla da „ako Kosovo postane član Uneska, mnoge bi stvari morale da se promene u pogledu kulturne baštine, i nije dovoljno to što Ministarstvo kulture vidi kulturnu baštinu kao svoj prioritet – mnogi drugi činioci moraju da budu uključeni“. Aliju je kazala Kosovu 2.0 da je, do sada, prioritet ogledan u usvajanju zakona i razvijanju institucija.

Međutim, postoji ključna institucija za zaštitu kulturne baštine koja je godinama zanemarivana: Savet za kulturnu baštinu Kosova. Ovo telo je nezavisna agencija osnovana po Ustavu i Zakonu o kulturnoj baštini. Njen mandat se sastoji u nadgledanju i koordinisanju implementacije pravnog sistema i podršci zaštite, očuvanju i upravljanju kulturnom baštinom. Savet ima ulogu odobravanja toga da određeno nasleđe postane deo Spiska nacionalne kulturne baštine pod trajnom zaštitom na Kosovu, ali do 7. septembra, Upravni odbor nije bio funkcionalan duže od tri godine.

Đejljane Hodža, direktorka Saveta, kazala je Kosovu 2.0 da je napisala „kilometre pisama“ Skupštini Kosova – organu zaduženom za nominovanje sedmoro članova Saveta – kako bi zatražila da se ovo pitanje reši mnogo ranije. Skupština je opravdala odlaganje na osnovu pravne dvosmislenosti, dok je, u međuvremenu, kosovska kulturna baština ostala na listi za čekanje.

Pre glasanja u Unesku, Hodža je kazala Kosovu 2.0 da Savet za kulturnu baštinu Kosova još nije primio ispravnu dokumentaciju za nominacije potencijalnih mesta kulturne baštine pod trajnom zaštitom, što je obaveza Ministarstva kulture.

Kao posledica stagnacije i odlaganja ovog procesa, duže od tri godine nije bilo novih prioriteta dodatih na Spisak nacionalne kulturne baštine pod trajnom zaštitom. Prema tome, više od 1.500 mesta, spomenika i druge imovine koja se smatra kulturnom baštinom u Ministarstvu kulture, ostali su zanemareni i u zaboravu na spisku privremene zaštite. Kao posledica toga, oni iščekuju planove za upravljanje i očuvanje koji bi obezbedili njihovu adekvatnu dokumentaciju, korišćenje i trajno očuvanje.

Salji Šoši, šef Kulturne baštine bez granica, što je vrlo aktivna neprofitna organizacija u oblasti restauracije i promocije nasleđa, daje jednostavan primer ove situacije. „Ako odete u Ulpijanu, najpoznatije kulturno blago na Kosovu, tamo nikoga nećete videti“, izjavio je za Kosovo 2.0. „Nema vodiča, nema prijema za posetioce, nema objekata za posetioce.“

Intervjuisan pre glasanja u Unesku, Šoši je sugerisao da bi članstvo u Unesku bilo šansa da se vrši pritisak na institucije koje treba da napišu potrebne planove za upravljanje kulturnom baštinom. On nije impresioniran načinom na koji centralne vlasti upravljaju kulturnom baštinom. „Oni nemaju dugoročne strategije i politike“, rekao je on. „Više je reč o jednom ad hok pristupu.“

U tom smislu, Nacionalna strategija za kulturnu baštinu 2015-2025. je sada napisana, i publikovana je na veb-sajtu Ministarstva kulture, gde se može javno o njoj raspravljati. Međutim, to su zasad samo lepe reči kojima se izražavaju dobre namere; i dalje nema akcionog plana o tome kako će se ideje u ovom nacrtu sprovesti u praksi.

U deklaraciji koju su potpisale organizacije civilnog društva stoji da bi Skupština Kosova trebalo jednoglasno da usvoji Uneskove standarde. Čeku, iz organizacije EC Ma Ndryshe, rekao je Kosovu 2.0 (u intervjuu datom mesec dana pre glasanja u Unesku) da je odobravanje povelja Uneska najčešća preporuka u dokumentima o politikama koji pristižu iz civilnog društva. „Naše institucije su ignorisale preporuke civilnog društva“, rekao je.

Kosovo mora da se pomiri sa činjenicom da nije uspelo da pristupi Unesku. Sada je na vladi ove države da odluči koliko će zaista biti posvećena vrednostima koje je obznanjivala u prethodnih 10 meseci; sa Uneskom ili bez njega.K