Iako su izbori na Kosovu postali česta pojava, diskusije o istinski važnim temama za život birača prava su retkost.

Na skupovima političkih stranaka, u televizijskim debatama, u porukama partija i u onome što se o njima piše, dosta je govora o partijskim računicama i manevrima, istraživanjima javnog mnjenja, sloganima i pojedincima, a manje o praktičnim stvarima koje bi pospešile informisanost birača o onome što mogu da očekuju po završetku predizborne kampanje. U suštini, predizborne kampanje bi, same po sebi, trebalo da posluže u te svrhe — da birači znaju za šta glasaju.

U celoj toj gunguli i s namerom da dokuči kontekst, K2.0 je razgovarao sa stručnjacima iz raznih oblasti. Na bazi njihovih odgovora nastojali smo da izlistamo neka pitanja o kojima se ne diskutuje, ali će biti važna biračima kada se 14. februara zapute na birališta.

Kroz serijal “Izbori 2021: drugačija perspektiva”, koji je sastavljen iz osam članaka, gde se svaki bavi određenom oblašću, obrađujemo teme koje nisu dobile zasluženu pažnju, bavimo se aktuelnom situacijom i onime što treba da se uradi kako bi se nešto promenilo u korist građana. Trudimo se i da informišemo birače i stavimo njihovo blagostanje u prvi plan diskusije, a na način da predstavljamo dalekovidna rešenja.

Drugačija perspektiva o napretku države

Sporadični i suštinski nestabilni pokušaji uzastopnih vlada u sferi privrednog razvoja produbili su već postojeće brojne probleme Kosova na ovom planu, posebno u poslednje vreme. Pre skoro godinu dana, kada su se pojavili prvi slučajevi zaraženih kovidom 19, preduzete su restriktivne mere za sprečavanje širenja virusa, što je dosta koštalo ekonomiju.

U većini ekonomskih sektora, desetine hiljada radnika izgubile su radno mesto, dok su prihodi državnog budžeta smanjeni. Centralna banka je objavila da je Kosovo u 2020. imalo pad od 5,9 odsto u privrednoj aktivnosti.

U pokušaju da ublaži ogromne posledice po ekonomiju prouzrokovane kovidom 19, vlada je 2020. usvojila dva paketa pomoći: prvo, Hitni fiskalni paket krajem marta, sa oko 178 miliona evra, a zatim i Zakon o oporavku sa 200 miliona evra, koji je odobren u novembru, premda pomoć iz ovog paketa još nije u potpunosti raspoređena.

Čak i u ovoj kampanji, kao što se to često radi, kandidati svih partija koje se nadmeću bučno su govorili da će “pomoći privredi” i “ekonomskom razvoju”. Međutim, sem ovih izjava, šta njihovi programi nude za ekonomski rast Kosova?

Uprkos međustranačkim razlikama, njihovi politički programi na ovim izborima imaju istu polaznu tačku, a to je ekonomska kriza prouzrokovana pandemijom kovida 19.

AAK-ov plan za ekonomski razvoj počiva na dva stuba: “Paket za obnovu” i “Alijansa za razvoj”. Po njihovome mišljenju, ova dva stuba sumiraju mere i politike koje su odgovarajuće za rešenje akutnih problema sa kojima se država suočava i za utiranje puta restrukturisanju i razvoju, a ne obnovi. “Tako ćemo ostvariti potpun privredni oporavak”, stoji u programu.

AAK predviđa i mere za “pomoć biznisima” i “pomoć građanima” kroz opredeljivanje milijardi evra za dve kategorije, primenu fiskalnih i mera za dobijanje zajmova.

PDK obećava da će osnovati fond sa više od 500 miliona evra za pomoć biznisima, da će smanjiti porez na dobit preduzeća sa 10% na 8%, 7%, 5% i 0%, u zavisnosti od ulaganja i broja zaposlenih. Pored toga, iz PDK-a obećavaju da će biznisi i privatna lica imati koristi od zajmova tako što će se kapital u Kosovskom fondu za kreditne garancije povećati na 100% i kažu da će garantovati za izvođenje raznih investicionih projekata u iznosu od 100% za biznise.

S druge strane, LDK u pet tačaka sumira svoje obećanje o privrednom razvoju zemlje. Oni navode pomoć biznisima kroz bespovratna sredstva, podršku privrednim zonama, zaštitu novih investitora i ohrabrivanje biznisa da pređu u legalne tokove. Predviđa se i izuzeće biznisa od plaćanja poreza na sirovine, podrška IT sektoru i digitalizacija ekonomije i javne uprave. Pored drugih stranaka, i LDK planira da smanji transakcije u kešu, da obezbedi zaštitu potrošača prilikom korišćenja finansijskih usluga i da integriše Centralnu banku Kosova (CBK) u međunarodne mehanizme.

Samoopredeljenje (VV) obećava da će njihove politike poslužiti za ustupanje prostora ženama, mladima i dijaspori. “Ekonomija u kojoj ima više proizvodnje i više stručnjaka, radnika, više ugovora o radu i veće poštovanje radnih prava”, stoji u programu. Iz VV-a obećavaju i povećanje minimalne zarade, sa 135/170 na 250 evra mesečno, dodatke za novorođenčad, dvanaestomesečno porodiljsko odsustvo koje će država delimično isplaćivati, ukidanje obaveze plaćanja PDV-a na granici, zajamčena radna mesta za mlade uzrasta od 16 do 18 godina u trajanju od godinu dana. Ukidanje monopola i nelojalne konkurencije, kao i blagovremene isplate za svaki ugovor u javnom sektoru, sve su to obećanja VV-a.

Na temu ekonomskog razvoja u čijem su središtu građani i njihove potrebe, razgovarali smo sa dvoje ekonomista: univerzitetski predavač ekonomije Fljorin (Florin) Aliu i stručnjakinja za ekonomiju Dita Dobranja, čija se uža specijalnost odnosi na analizu tržišta rada.

Na naša pitanja o svemu što nam fali, o onome čemu težimo i kako bi nešto moglo da se promeni nabolje, stručnjaci odgovaraju ovako:

Šta nam fali?

Fljorin Aliu: Razvoj je spor, ali mukotrpan proces. Ekonomija mnogih država se danas nalazi u začetku, dok su razlozi za to raznovrsni. [Ekonomista] Majkl Spens (Michael Spence) se u svojoj knjizi “Sledeća konvergencija” (The Next Convergence) bavi problemima ekonomskog rasta u brojnim zemljama i opravdava činjenicu da neke države imaju manje stope razvoja od drugih. U jednom segmentu knjige obrađuje se slučaj kada je MMF [Međunarodni monetarni fond] zatražio od Južne Koreje da se usko specijalizuje za proizvodnju pirinča. Južna Koreja nije prihvatila to, jer su smatrali da, čak i da postanu prva država na svetu po proizvodnji pirinča, pirinač ipak ima malu tržišnu cenu i oni će ostati siromašni. Zato se Južna Koreja usredsredila na industrijalizaciju države i danas znamo kako oni stoje u pogledu prihoda. 

Prema tome, čak i da se osvrnemo na kosovski kontekst, mnoge industrije pružaju malu tržišnu vrednost zbog vrlo niskih cena njihove proizvodnje. Kao primer uzmite prehrambeni sektor, gde su plate vrlo niske i ima mnogo rada na crno. Mislim da moramo da sačinimo analize i studije da bismo našu radnu snagu premestili u sektore sa visokom vrednošću [i koji omogućavaju] dobit i veće prihode zaposlenima. Pošto se ekonomske migracije smatraju velikim problemom, moramo ozbiljno da shvatimo ekonomiju.

Dita Dobranja: [Nedostaje nam] sveobuhvatni pristup održivom razvoju. Sada je 2021. godina. Nalazimo se usred pandemije koja je, pored nanošenja ogromne štete zdravlju, prouzrokovala globalne ekonomske probleme. Više ne možemo da govorimo o razvoju u uskim okvirima, samo o razvoju biznisa ili o određenim sektorima. Jasno je da su poslovni sektori međusobno uvezani i ne bi trebalo da se fokusiramo samo na ovaj ili onaj aspekt. Razvoj privatnog sektora treba da bude podstaknut stvaranjem nove vrednosti i novih radnih mesta, ali pre svega, inovacijama, rešavanjem društvenih i ekonomskih problema pomoću inovativnih ideja.

Kada je u pitanju zapošljavanje, javni sektor mora da sačini i sprovede politike i zakone koji podržavaju ulaganje u veštine i kompetencije neophodne za 21. vek, ali i štite zaposlene, premda ne tako što će kažnjavati poslodavce, već kreiranjem uređenog sistema koji ne dozvoljava da korist ostvarena kod jedne strane bude na štetu drugoj. To podrazumeva reformu Zakona o radu u segmentu o roditeljskom odsustvu. Privatni sektor treba da pruži priliku za unapređenje veština i kompetencija zaposlenih i usluge karijernog vođenja, da bi talentovani ostali na Kosovu i dobili šansu da svoj talenat iskoriste za unapređenje državne ekonomije.

Kojim ciljevima treba da se vodimo?

Fljorin: Ekonomski razvoj se danas meri po stepenu prihoda ili, jednostavnije rečeno, po stepenu ekonomskog rasta (BDP). Svi ostali problemi su derivati ovog problema. Teško je reći kako da ubrzamo tempo ekonomskog rasta, jer takve studije ne postoje.

Uspeli smo da identifikujemo neke probleme, kao što su oni povezani sa finansijskim sistemom, a usled problema sa finansiranjem firmi i troškovima finansiranja. Ipak, razvoj se mora realizovati na osnovu integralnog plana za restrukturisanje ekonomije, uvek na osnovu studija.

Zašto spominjem studije? Jer su one jedini način da se identifikuju razvojni problemi. Imajući u vidu stepen diskusija u medijima, hteo bih da pomenem američkog dobitnika Nobelove nagrade, Daniela Kanemana (Daniel Kahneman). On smatra da postoje dva oblika razmišljanja, i on ih naziva brzo razmišljanje (prvi sistem) i sporo razmišljanje (drugi sistem). Kaneman klasifikuje prvi sistem kao automatsko razmišljanje i radnje koje proističu iz ljudskog sećanja, dok se sporo razmišljanje povezuje sa dubinskom analizom određenih pitanja i problema. Kaneman kaže da i životinje, pored ljudi, svoje preživljavanje zasnivaju na prvom sistemu. To me podseća na činjenicu da se diskusije o ekonomiji naše zemlje povezuju sa prvim sistemom, to jest, sa brzim razmišljanjem. Iz tog razloga nema napretka, jer se analize ne sprovode.

Dita: Došao je trenutak da se usredsredimo na ekonomiju koja međusobno povezuje sve aspekte, među kojima i životnu sredinu, sa održivim i inkluzivnim idejama i pristupima — a posebnu pažnju zaslužuju nedovoljno zastupljene grupe, kao što su etničke zajednice, žene i omladina, kao i izgradnja privrede koja ne služi produbljavanju nejednakosti, nego iskorenjuje siromaštvo i neravnopravnost. Težnje, kada je u pitanju održivost, treba usmeriti prema očuvanju životne sredine, zalaganju za zelenu ekonomiju i obnovljive izvore energije.

Kada su u pitanju obrazovanje i zapošljavanje, moramo da se usredsredimo na promociju veština i kompetencija koje će preobraziti postojeći privredni model. Pored toga, da bismo izbegli dugoročne probleme, trebalo bi da se radi na zatvaranju jaza nejednakosti na raznim nivoima. Moramo da damo prednost osnaživanju devojčica i žena u obrazovnom i ekonomskom smislu; pre svega, naša glavna težnja treba da bude usmerena ka rešavanju problema — kakvi god da su.

Inovativna rešenja ekonomskih, društvenih i ekoloških problema navode nas na kreiranje sveobuhvatnije ekonomske vizije koja pospešuje održivost društva i ekonomije. Treba pratiti primere država koje su dale prednost razvoju ljudskog potencijala i održivom razvoju. Ovi prioriteti su rezultirali značajnijim ekonomskim razvojem, a umesto pukog davanja prednosti [samoj] ekonomiji, i to bi trebalo da imamo kao naš model.

Kako da nešto promenimo?

Fljorin: Suštinski problem kosovske ekonomije jeste nezaposlenost, kao i emigracija usled nezaposlenosti i niskih prihoda. Zatim se postavlja pitanje: Kako da se smanji nezaposlenost i povećaju prihodi? Rešenje je lakše izgovoriti, nego sprovesti u delo, a stvar je u ekonomskom rastu — BDP-u. Da bi se oslobodilo stega, Kosovu je potrebna stopa rasta od osam do devet posto.

Prema tome, naredna vlada treba da se usredsredi na ekonomiju i to samo na bazi sveobuhvatnih studija sa domaćim i inostranim stručnjacima. Razlog zbog kog pominjem domaće i inostrane eksperte jeste taj što sam ubeđen da problemi nisu u dovoljnoj meri ustanovljeni. Naša ekonomija mora da bude konkurentna na svetskom tržištu. Mi svaki dan kupujemo kineske proizvode, pa smo tako u konkurenciji sa Kinom, a kamoli sa privredama u regionu.

Dita: Prosto rečeno, potrebno je da promenimo pristup i viziju.K

Naslovna ilustracija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.