Iako su izbori na Kosovu postali česta pojava, diskusije o istinski važnim temama za život birača prava su retkost.

Na skupovima političkih stranaka, u televizijskim debatama, u porukama partija i u onome što se o njima piše, dosta je govora o partijskim računicama i manevrima, istraživanjima javnog mnjenja, sloganima i pojedincima, a manje o praktičnim stvarima koje bi pospešile informisanost birača o onome što mogu da očekuju po završetku predizborne kampanje. U suštini, predizborne kampanje bi, same po sebi, trebalo da posluže u te svrhe — da birači znaju za šta glasaju.

U celoj toj gunguli i s namerom da dokuči kontekst, K2.0 je razgovarao sa stručnjacima iz raznih oblasti. Na bazi njihovih odgovora nastojali smo da izlistamo neka pitanja o kojima se ne diskutuje, ali će biti važna biračima kada se 14. februara zapute na birališta.

Kroz serijal “Izbori 2021: drugačija perspektiva”, koji je sastavljen iz osam članaka, gde se svaki bavi određenom oblašću, obrađujemo teme koje nisu dobile zasluženu pažnju, bavimo se aktuelnom situacijom i onime što treba da se uradi kako bi se nešto promenilo u korist građana. Trudimo se i da informišemo birače i stavimo njihovo blagostanje u prvi plan diskusije, a na način da predstavljamo dalekovidna rešenja.

Drugačija perspektiva o telesnom blagostanju

Počećemo od oblasti koja makar trenutno zaslužuje veću pažnju: zdravlje.

Pošto uzastopne vladajuće strukture nisu stavljale zdravlje kosovskih građana na prvo mesto, mnoge pukotine u zdravstvenom sistemu u protekle dve decenije su se širile.

Posle višegodišnje salve obećanja i razočaranja, tek je pandemija kovida 19 uspela da reflektor javnosti usmeri na zdravstvo.

Međutim, i dalje nema planova za “izlečenje” zdravstva.

Ne samo Samoopredeljenje, nego se i LDK i PDK na ovim izborima fokusiraju na nepostojanje zdravstvenog osiguranja i zdravstvenog informacionog sistema kao dva primarna problema koja moraju da se reše. Sve stranke tretiraju ovaj problem kao prioritet, ali niko od njih nije predstavio konkretne planove za implementaciju, dok se rokovi koje navode razlikuju toliko da jedni obećavaju da će se realizacija dogoditi u prvoj godini vlade, dok drugi tvrde da će se desiti do kraja mandata. Ono što im je zajedničko jeste to da su ovi reformski planovi reciklirani sa prošlih izbora, pa čak i sa onih pre tih izbora, jer dosad nisu sprovedeni u delo.

Kada je reč o zaštiti zdravlja građana od kovida 19, nema dovoljno mesta za manevrisanje, imajući u vidu perifernu poziciju Kosovu kada je u pitanju vakcinacija građana u svetu.

LDK, predvodnik aktuelne vladajuće koalicije, planira vakcinaciju oko 75% stanovništva — a “znatan broj” do juna — i to vakcinama koje treba da stignu u februaru. Iz Samoopredeljenja kažu da im je cilj vakcinacija do 60% populacije do kraja godine, dok iz PDK-a poručuju da su pomerili rok do kraja leta i da im je cilj vakcinisanje 70% stanovništva. AAK je prevazišao ove tri partije po obećanjima, jer planira da sve građane vakciniše u roku od tri meseca.

Kada su u pitanju kovid 19 i ostale teme, razgovarali smo sa troje stručnjaka iz oblasti zdravlja i socijalne zaštite: Hana Džemajlji (Xhemajli), istraživačica globalnih zdravstvenih politika; Bujar Vitija, glavni i odgovorni urednik portala Zdravstveni glasnik (Gazetës Shneta), koji se bavi zdravljem; i Artan Mustafa, istraživač i predavač u sferi socijalnih politika. Na naša pitanja o svemu što nam fali, o onome čemu težimo i kako bi nešto moglo da se promeni nabolje, stručnjaci odgovaraju ovako:

Šta nam fali?

Hana Džemajlji, istraživačica zdravstvenih politika:

Pošto se naš sistem ubraja u one koji reaguju tek onda kada se kriza dogodi i ne ulažemo dovoljno vremena i truda u uvođenje odgovarajućih preventivnih mera, to može da ima pogubne posledice po zdravlje stanovništva — i to ne samo u borbi protiv pandemije.

Ono što nam, pod hitno, treba jeste vlada koja razume da se problemi zdravstvene zaštite ne odnose samo na zdravlje. Oni se tiču svakog aspekta života i blagostanja naroda, kao što smo videli kod posledica proisteklih iz kovida 19.

Bujar Vitija, glavni i odgovorni urednik Zdravstvenog glasnika (Gazetës Shneta):

Kosovo je među retkim državama koje nemaju zdravstveni informacioni sistem. Iz tog razloga, ono ne poseduje tačne podatke o bolestima na Kosovu, broju obolelih i stopama smrtnosti. Ne možemo da gradimo strateški zdravstveni sistem ako nemamo terenske podatke o bolestima koje ugrožavaju naše građane, o tome u koje oblasti treba ulagati i koja su rešenja najbolja.

U tom smislu, zdravstveno osiguranje nam je neophodno. Za Kosovo bi najbolji model zdravstvenog osiguranja bio Bizmarkov [fond], gde zaposleni i poslodavac uplaćuju procenat od plate u fond. Ima i drugih radnji koje treba preduzeti pre uvođenja osiguranja, kao što su cenovnici, protokoli lečenja, elektronski recepti, i tako dalje. 

Međutim, svi ovi nedostaci produbili su već loše upravljanje pandemijom na Kosovu. Već pet godina na Kosovu ne postoje prilike za specijalizaciju, pa tako zaostajemo za ostalima u vidu čitave jedne generacije doktora. Pandemija je otkrila da imamo mali broj anesteziologa i drugog medicinskog osoblja. [Otkriveno je i da] imamo mali broj respiratora. Tačnije, Kosovo ima najmanji broj ovih aparata po glavi stanovnika u regionu i Evropi. Bolnice nemaju centralnu mrežu za kiseonik, pa se pacijenti leče iz kanistera. Ne postoji odgovarajući prostor za lečenje zaraznih bolesti, itd.

Artan Mustafa, istraživač i predavač u oblasti socijalnih politika:

Među najvećim nedostacima u celokupnom sektoru socijalne zaštite i dalje se nalazi nepostojanje funkcionalnog i efikasnog državnog zdravstvenog osiguranja. Država danas opredeljuje sredstva za zdravstvenu zaštitu i lekove na osnovu esencijalne državne liste. Ipak, usled nepostojanja zvaničnog osiguranja, Kosovo nas na jedan implicitan način podseća na modele “državnog osiguranja” koji postoje u zemljama poput Rusije, a ne u državama regiona ili EU. Ovaj model obiluje nejasnoćama kada je reč o pristupu uslugama i lekovima, neravnopravnošću koju su kreirale razne birokratske i interesne grupe, kao i, generalno gledano, lošijom zdravstvenom zaštitom najugroženijih socijalnih kategorija. 

Podaci i istraživanja jasno sugerišu da na Kosovu postoje izrazito veliki dispariteti u trošenju na zdravstvene usluge među stanovnicima, a kada su u pitanju troškovi nege i lekova. Samo onaj uži i bogatiji segment društva poseduje zdravstveno osiguranje na privatnom tržištu i zaštićeniji je u slučaju da se pojave zdravstveni troškovi. Javno osiguranje bi proizvelo vrlo povoljan efekat na povećanje kvaliteta života i zdravlja na Kosovu — koji su već dugo žrtva u korist budžetske discipline.

Druga očigledna falinka jeste izostanak detaljnih informacija i podataka koje bi bolnice i Narodni institut za javno zdravlje Kosova (NIJZK) trebalo redovno da ažuriraju. Na primer, NIJZK nema javno dostupnu bazu podataka sa anketama koje sprovodi (o trošku javnog džepa), a koja bi omogućila javnosti i istraživačima da analiziraju i dobiju mnogo bolji uvid u stanje zdravstvenih prilika u zemlji. Ovi nedostaci uglavnom potiču od toga što niko nije od visokih državnih zvaničnika zahtevao polaganje računa.

Kojim ciljevima treba da se vodimo?

Bujar: Moramo da težimo uspostavljanju zdravstvenog sistema u čijem je centru interesovanja pacijent. Danas imamo birokratizovan zdravstveni sistem, ne postoji odgovornost ili polaganje računa, uprava je loša, dok su korupcija i zloupotreba široko rasprostranjeni.

Nažalost, kosovski pacijenti su danas, u suštini, zanemareni u javnom sistemu zdravstva; privatne bolnice im deru kožu sa leđa, a oni se sami ne nadaju oporavku. Zdravstveni sistem koji nije napravljen za pacijenta, već samo kao sredstvo za bogaćenje određenih osoba, nikada ne može da se popravi.

Artan: Kada je u pitanju unutrašnja politika, mislim da Kosovo u narednih 10 godina mora više da se bavi uspostavljanjem uravnoteženijeg društvenog ugovora.  

Bitan segment ovog društvenog ugovora treba da bude proširenje zdravstvenog osiguranja na decu predškolskog uzrasta. Može se početi od produžetka aktuelnih pripremnih časova za petogodišnjake i šestogodišnjake od dva i po sata na 5-6 sati dnevno, a zatim da se nastavi učešćem mlađih uzrasnih grupa. Veliki broj škola može u svoje aktivnosti da uključi i decu predškolskog uzrasta.

Ako postoji neki termin koji bi opisao kosovsku istoriju u proteklih 100 godina, onda bi to bila reč “neravnopravnost”. Aktuelni pristup brizi o detetu podrazumeva da država minimalno  interveniše i očekuje da tržište bude ono koje će prvenstveno pružiti negu. Na taj način, Kosovo pospešuje konsolidaciju neravnopravnosti za još mnoge predstojeće decenije. Nasuprot tome, ambiciozniji planovi za zdravstvenu negu dece doprineli bi ličnom razvoju deteta, budućem tržištu rada, stvaranju prostora za rad žena i ublažavanju velike neravnopravnosti kojoj su izložene mnoge ugrožene kategorije stanovništva, i tako dalje.

Hana: Kažem da je politička volja bitna uglavnom zato što je od prevashodne važnosti da Kosovo postane član Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Mislim da su Ciljevi održivog razvoja (COR) među najvažnijim težnjama u tom smislu, jer sadrže širok spektar “zadataka” koji služe unapređenju zdravlja i blagostanja.

U cilj “Dobro zdravlje i blagostanje” spada 13 potciljeva kojima bi države širom sveta trebalo da se posvete pre pandemije i posle nje, dok se izmene prave u skladu sa aktuelnim stanjem u pogledu kovida 19. Ciljevi se odnose na smanjenje smrtnosti majki svuda u svetu, na okončanje sprečivih smrtnih ishoda kod novorođenčadi i dece mlađe od pet godina, kao i na umanjenje broja prevremenih smrtnih slučajeva kao posledice nezaraznih bolesti; a to bi se ostvarilo pomoću prevencije, lečenja i promovisanja mentalnog zdravlja i blagostanja.

Kako da nešto promenimo?

Bujar: Bez obzira na to ko će je formirati, nova vlada bi svakako trebalo da prioritetizuje pandemiju, dobavljanje vakcina, lekova i drugih materijala koji su neophodni medicinskom osoblju.

Međutim, u normalnijoj situaciji, modernizacija i digitalizacija državnih bolnica je neophodna da bi se medicinskom osoblju olakšao rad. Tako bi se povećao stepen odgovornosti i polaganja računa, ali bi se poboljšalo i pružanje usluga pacijentima.

Primarna zdravstvena zaštita treba da ima bolji sistem praćenja pacijenata u zdravstvenim institucijama čiji je fokus zdravlje porodice; to bi bilo moguće ako bi se sprovodile redovne posete. Kosovo je dosad najviše ulagalo u borbu protiv zdravstvenih problema, a nikada nije investiralo u njihovu prevenciju.

Naš zdravstveni sistem više radi na stvaranju novih pacijenata, nego što ljude sprečava da postanu pacijenti. Prema tome, da bismo pružali bolje zdravstvene usluge i imali zdravije društvo, moramo da imamo precizniju strategiju kojoj je pacijent uvek na pameti.

Artan: Empirijske studije pokazuju da su velike promene javnih politika u parlamentarnim demokratijama praćene promenama u balansu između vlasti i koalicija. Ostaje da se vidi da li se može formirati koalicija koja će artikulisati reforme javnih politika i progurati ih u državnom parlamentu. Međutim, istoimene studije pokazuju da postoji veća verovatnoća da države i društva, u stvari, održe kontinuitet. Većina političkih partija na Kosovu zalaže se za status kvo u sferi javnih politika; i dalje je neznatan broj istraživanja u oblasti društvenih nauka, većina medija se opredelila za model zabave nauštrb informisanja javnosti, dok već duže vreme ne postoje nikakvi značajni društveni pokreti. Sve su to preduslovi koji sugerišu da je veća verovatnoća da ćemo pre biti svedoci kontinuiteta, nego suštinskih promena.

Hana: Da bi se desile promene u sistemu zasnovanom na korupciji i nepostojanju investicija, neophodna je promena vlastodržaca. Trebaju nam pravi ljudi na pravim pozicijama vlasti da bi promene bile moguće. Postajanje članom bilo koje velike organizacije zahteva posedovanje znanja i veština, kao i zamaha koji dosad nije postojao, pa smo tako, možda, sasvim propustili priliku da iskusimo realne promene. Novi izbori, koji će se održati za nekoliko dana, obećavaju da će se promene desiti, a promene su ono što nam je potrebno. Nadajmo se da su to promene u pravom smeru.K

Naslovna ilustracija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.