Pobeda Miloša Zemana u drugom krugu predsedničkih izbora održanih u Češkoj preko vikenda prošla je uveliko nezapažena na Kosovu. Politička dešavanja iz Češke retko kada dominiraju naslovnicama u regionu, dok je Zeman stalno aktuelan; u nekom smislu, njegov reizbor — osvojio je 51 odsto glasova u drugom krugu protiv rivala Jirija Drahoša — održava status quo.

Međutim, upravo je ovaj status quo proizveo nelagodnost kod liberala u Evropi i nešto što bi Priština trebalo da posmatra sa zabrinutošću. Sedamdesettrogodišnji politički veteran i populista se protivi imigraciji, gaji proruske stavove i kritički je pozicioniran prema kosovskoj nezavisnosti.

Pod sloganom “Zaustavimo imigraciju i Drahoša — ova zemlja je naša”, Zemanova pobeda je samo jedna karika aktuelnog trenda u Centralnoj Evropi, gde su Poljska i Mađarska pokazale slične tendencije prema populizmu i politikama koje se bave samo unutrašnjim poslovima jedne zemlje.

Zemanov izbor po drugi put u praškoj tvrđavi predstavlja poseban udarac bilateralnim odnosima Kosova i Češke. Iako je Republika Češka parlamentarna demokratija i predsednik nije najmoćnija politička ličnost, njegova reafirmacija u drugom mandatu, ako ne pogorša diplomatske odnose sa Prištinom, onda će, u najboljem slučaju, da ograniči mogućnost za unapređenje tih odnosa.

Vladimir Đorđević, docent na katedri za međunarodne odnose Univerziteta Mendel u Brnu, smatra da će, na evropskom nivou, Zemanov uticaj biti ograničen imajući u vidu da je njegov plan nepopularan, ali će svakako predstavljati frustrirajući period za Prištinu. “Verujem da neće biti velike štete… ali takođe ne verujem da možemo očekivati velika poboljšanja u kosovsko-češkim odnosima”, izjavio je za K2.0.

Kako mnogi smatraju da je Putinov saveznik, Zeman je retko kada imao prijateljski stav prema državnosti Kosova u svom prošlom mandatu. Odbio je da postavi češkog ambasadora u Prištini — što je nastavak politike njegovog prethodnika Vaclava Klausa — pa je i preispitao pravo Kosova na nezavisnost, povremeno praveći poređenja sa Krimom.

Na sreću po Kosovo, predsednici i premijeri Republike Češke često su bili nesaglasni po pitanju Kosova; vlada ove države bila je konstruktivnija kada je reč o češko-kosovskim odnosima, gde je 2015. podržala kosovsku aplikaciju za pristupanje Unesku, kao i drugim pokušajima za članstvo na međunarodnom planu.

Međutim, ova neizvesna dinamika bi mogla da predstavlja opasnost. Antiestablišmentska stranka Akcija nezadovoljnih građana (ANO) je oktobra 2017. postala najveća partija na češkim parlamentarnim izborima, na čijem se čelu nalazi Andrej Babiš, multimilijarder i Zemanov prijatelj.

Babiš je ranije formirao vladu nakon izbora, ali je odstupio sa svog premijerskog položaja u januaru usled optužbi za korupciju i izglasavanja nepoverenja. Međutim, Zeman je obećao da će mu dati još jednu priliku da formira vladu i prevremene izbore ne bi trebalo odbaciti kao mogućnost. Ako Babiš ponovo bude izabran, češka pozicija prema Kosovu deluje sve neizvesnije, dok međunarodna podrška ni u kom slučaju nije zagarantovana.

“Neangažovan odnos”

Aktuelno stanje bilateralnih češko-kosovskih odnosa odražava se na situaciju u kojoj je bilo malo napretka od podrške Češke Republike Kosovu u dva odlučujuća trenutka u nedavnoj istoriji.

Tadašnji češki predsednik Vaclav Klaus je bio veliki podržavalac intervencije NATO kojom je okončan rat na Kosovu i postao je jedan od prvih državnika koji su posetili Kosovo, i to juna 1999, po završetku intervencije pešadije NATO. Nova kosovska država ga je kasnije nagradila prvom nagradom Dr Ibrahima Rugove za mir, demokratiju i humanizam, 2009. godine.

Kao tadašnji premijer, Zeman je sam podržavao intervenciju NATO na Kosovu. Međutim, to bi moglo da više bude povezano sa time što se Češka Republika pridružila NATO 12 dana pre početka bombardovanja od bilo kojih drugih pitanja povezanih sa situacijom na Kosovu.

Češka Republika je priznala suverenost Kosova 21. maja 2008. — samo nekoliko meseci posle Deklaracije o nezavisnosti Kosova od 17. februara — iako iz drugog pokušaja i uz podršku samo 11 od 18 članova kabineta vlade.

Pored ovih krupnih trenutaka, uprkos potencijalu ovih prvih koji su glasali “za” da utiču na bliskog suseda Slovačku, koja ne priznaje nezavisnost Kosova, odnosi između Prištine i Praga stagnirali su uveliko.

U sklopu izveštaja o angažovanju između država-članica EU i Kosova iz decembra 2017. godine, češki istraživač Tomaš Dopita, sugeriše da delimični razlog za ovo može da ima svoje istorijske korene. “Bitno je razumeti da Česi osećaju kulturološku bliskost sa slovenskim narodima na Balkanu i da postoji dugoročna specijalna veza sa srpskom nacijom koja može da se prati do panslovenskog pokreta 19. veka”, piše Dopita.

Međutim, Kosovo je pokazalo interesovanje da unapredi diplomatske odnose sa Pragom. Pozicija kosovskog ambasadora u Češkoj Republici prazna je već godinu dana, dok veb-sajt kosovske ambasade iz te zemlje ne nudi prevod događaja na češkom jeziku.

Čak i u praktičnom smislu, Kosovo i Češka Republika nisu uspeli da intenziviraju međusobne odnose, gde građani Kosova koji apliciraju za šengenske vize za Češku moraju da putuju u Skoplje.

Dopita kaže da su bilateralni odnosi, generalno gledano, “neangažovani” i sugeriše da bi posebno Priština trebalo da poveća svoje angažovanje.

“Ovo je od ključnog značaja jer možemo da očekujemo da bi u novom političkom sastavu posle oktobarskih opštih izbora 2017. i predsedničkih izbora 2018. odnosi sa Kosovom ponovo mogli da postanu predmet sporenja u javnosti i političkoj sferi”, napisao je on, pred izbor Zemana za predsednika. “Kosovski predstavnici bi trebalo javno da se zalažu za Kosovo ako to data situacija zahteva.”

Naslovna fotografija: Majlinda Hoxha / K2.0.