Od 2002, građani Kosova imaju priliku da se prijave u Ministarstvu zdravlja radi dobijanja javnog novca za trošenje na zdravstveno osiguranje u privatnim bolnicama, bilo na Kosovu ili u inostranstvu. Ovaj površnо nazvani Program za medicinski tretman van okvira javnog zdravstva uveden je zbog nedostatka kapaciteta da se rade složene operacije u kosovskom posleratnom sistemu javnog zdravstva koji je oštećen i slabo finansiran.
Međutim, u nekoliko proteklih godina, ovaj program se koristi više nego ikada pre. Njegov alociran budžet od države se utrostručio od 2012, dok njegova popularnost i njegovi troškovi pružaju zabrinjavajuću sliku aktuelnog stanja kosovskog javnog zdravstva.
Ipak, Ministarstvo zdravlja stoji pri svom programu. “Ovaj fond predstavlja rezultat pritiska javnosti i građana Kosova”, Faik Hoti, šef odnosa sa javnošću u ministarstvu, izjavio je za K2.0. “Ako je slučaj leukemije ili druge bolesti rezultirao smrću, vlada i Ministarstvo zdravlja bi bili optuženi da su pustili ljude da umru zbog nedostatka finansijske pomoći.”
Vlada Kosova sve više finansira privatni sektor zdravstva za potrebe svojih građana preko šeme koja je na meti kritičara. Fotografija: Fikret Ahmeti / K2.0
Hoti smatra da je vlada odgovorila na te probleme tako što je proširila budžet ovog programa. “Ljudi se često samo bave materijalističkim implikacijama, govoreći da je potrošeno 4, 5 ili 6 miliona evra, ali se zdravlje građana ne može izmeriti u milionima”, izjavio je on.
Hoti je, između ostalog, stao u odbranu povećanog budžeta govoreći o mestima na kojima je novac potrošen. “Ogromna većina novca se i dalje zadržava u kosovskom privatnom sektoru i ne odlazi u inostranstvo kao što se to ranije dešavalo”, objasnio je on, iako je priznao da ima nekih bolesti za koje građani Kosova lek mogu da pronađu samo u inostranstvu. K2.0 je nekoliko puta tražilo tačne brojke za to koliko je građana Kosova iskoristilo ovaj fond da bi se lečili u inostranstvu, ali Ministarstvo zdravlja nije ustupilo bilo kakve podatke.
Kritičari tvrde da ovaj priliv novca u privatne bolnice ometa razvoj javnog zdravstva na Kosovu. Saranda Ramaj je novinarka iz lista Koha ditore koja je podrobno pokrila temu zdravstvene zaštite na Kosovu i žestoka je protivnica ovog programa. Ona smatra da je ovaj program dao prednost privatnim bolnicama i zanemario razvoj javnog sektora. “Nijedna vlada od kraja rata nije uspela da prioritetizuje razvoj sistema javnog zdravstva”, rekla je ona za K2.0. “Upravo je zato, kako su godine prolazile, privatni sektor imao koristi od velike količine javnog novca.”
Takvo mišljenje deli i Bljerim Silja, šef Saveza sindikata za zdravstvo na Kosovu. “Obećanje je bilo da će se ovaj program voditi dok se javni sektor ne osnaži”, Silja je kazao Kosovu 2.0. “To znači da je trebalo da bude ulaganja u javni sektor. Ipak, desilo se nešto suprotno tome — javni sektor je degradiran i sav novac je otišao u privatni sektor.”
Ramaj je kritikovala način na koji ovaj program funkcioniše, posebno odluku Ministarstva zdravlja da dozvoli građanima da sami biraju bolnice u kojima bi da se leče. “Ministarstvo zdravlja ne bi trebalo da donošenje takve odluke prepusti pacijentima”, tvrdi ona. “Ljudi biraju najprestižnije bolnice u regionu i u zapadnoj Evropi, čime se umanjuju šanse da veći broj ljudi dobije tretman u okviru istog budžeta.” Godine 2015, 829 onih koji su aplicirali za finansijsku podršku nisu dobili pozitivan odgovor od ministarstva.
Manjak sredstava? Prioritet vlade?
U vladinom programu za 2015-2018, stvaranje “savremenog zdravstvenog sistema” bilo je među pet prioriteta kosovske vlade, premda se program za finansiranje tretmana van okvira sistema javnog zdravstva ne pominje u zdravstvenim politikama.
Štaviše, kosovskе vlade još od rata 1999. opisuje zdravstvo kao svoj “prioritet”. Ipak, ovakva retorika se ne odražava u načinu na koji se javni novac troši.
Budžet alociran za zdravstvo za 2016. je 170 miliona evra, 11 odsto od celog budžeta Kosova koji je 1,6 milijardi evra. 120 miliona evra je određeno za sekundarno i tercijarno zdravstvo, regionalne bolnice i najveću bolnicu na Kosovu, Univerzitetski klinički centar Kosova (QKUK) koji se nalazi u Prištini. Pedeset miliona ide u opštine da bi se pružila osnovna, primarna zdravstvena zaštita.
Prioritetizacija budžeta za zdravstvo je pod znakom pitanja, posebno u poređenju sa finansijama datim za velike infrastrukturne projekte. Procenjuje se da je 800 miliona evra javnog novca potrošeno na izgradnju takozvanog patriotskog auto-puta koji povezuje Kosovo i Albaniju; iako detalji ovog ugovora nikada nisu objavljeni za javnost. Na još jednom infrastrukturnom projektu se takođe radi, gde je planirana izgradnja auto-puta koji povezuje Kosovo sa Makedonijom. Projekat će se, opet, finansirati od javnih sredstava i pretpostavlja se da će koštati do 600 miliona evra.
Dok je Kosovo sve bolje povezano sa svojim susedima, njegove državne bolnice su pod sve većim pritiskom. Jedina državna bolnica u Prištini je QKUK, na kojoj je, Hoti otkriva, samo prošle godine registrovano više od milion poseta. Ministarstvo zdravlja govori o onkološkom odeljenju ove bolnice kao o primeru da sistem javnog zdravstva dobija ulaganja i izgrađuje kapacitete, a ne da škripi pod velikim teretom.
Ovo odeljenje je doživelo “revoluciju”, prema rečima ljudi iz ovog ministarstva. “Imali smo ogromnih problema sa osobljem, jer je radio samo jedan onkolog”, Hoti je izjavio za K2.0. “Sada imamo novo osoblje od 12 ili 13 onkologa.” Hoti je i otkrio da ove godine nije bilo zahteva poslatih ministarstvu za kupovinu lekova za tretiranje raka, jer je zaliha ovih lekova sada stabilna.
Ramaj priznaje da je rukovodstvo onkološkog odeljenja uradilo dobar posao, ali je izrazila čuđenje zbog tvrdnje da niko nije zahtevao finansijsku pomoć za kupovinu lekova za tretman raka. “Od oktobra 2015. do danas, pacijenti koji boluju od raka nisu besplatno dobijali ‘Glivec’ [lek za ubijanje kancerogenih ćelija], dok jedna kutija košta oko 2.000 evra”, objasnila je ona.
Silja, koji radi na ginekološkom odeljenju na QKUK-u, opisao je poteškoće s kojim se suočava njegovo odeljenje zbog manjka ulaganja: “Na klinici na kojoj radim ima oko 60 ginekologa i samo tri aparata za ultrazvuk. Svake noći ovde prespava približno između 250 i 300 pacijenata, a dnevno imamo još 300 poseta”, Silja je objasnio, dok mu se glas puni negodovanjem. “Kako se može raditi sa samo tri aparata za ultrazvuk? Kako možemo da pružimo usluge?”
Gubitak poverenja u zdravstvo
Priliv zahteva za finansijsku pomoć ne ukazuje, po mišljenju Ramaja, samo na povećanu potrebu za medicinskim tretmanom izvan okvira institucija za javno zdravlje. “Građani Kosova su izgubili poverenje u svoj sistem javnog zdravlja i potrebno je mnogo rada zdravstvenih radnika da se to poverenje povrati”, izjavila je ona. Prema Svetskoj banci, građani Kosova su potrošili više od 80 miliona evra na bolnice na Balkanu i širom Evrope u proteklim godinama.
Ramaj smatra da će kontroverze poput afere “Stent”, u kojima doktori u državnim bolnicama upućuju pacijente na privatne bolnice da bi tamo bili podvrgnuti operaciji, navodno zbog sopstvene finansijske koristi, samo dodatno pogoršati ovaj problem. Kao deo sudskog postupka za aferu “Stent”, više od 60 ljudi je optuženo, uključujući bivšeg ministra zdravlja Ferida Aganija. Sudski postupak je i dalje u toku.
Hoti deli zabrinutost zbog gubitka poverenja u javni zdravstveni sistem Kosova, naglašavajući “hiperbolizaciju afera” u štampi kao jednu od najvećih pitanja. On smatra da se pokrivenost rada zdravstva na Kosovu usredsređuje na ono negativno, a uspesi se zanemaruju.
“Da bi se porodili, ili zbog bolesti koje se lako mogu tretirati na Kosovu, građani Kosova odlaze u Skoplje”, Hoti se žali, ne skrivajući svoje nezadovoljstvo. “Prošle godine je bilo oko 27.000 porođaja na Univerzitetskom kliničkom centru Kosova i ne razumem zašto naše sestre i majke odlaze u susedne države da se porode.”
Kakva je budućnost kosovskog zdravstva?
Prema Hotijevim rečima, ministarstvo će nastaviti da subvencioniše program za medicinski tretman van okvira usluga javnog zdravstva, alocirajući slični budžet za ovu godinu — oko 6 miliona evra. On misli da se ovaj program neće zatvoriti u datim okolnostima.
Međutim, jedan od presudnih činilaca koji bi mogao imati uticaja na probleme zdravstva na Kosovu jeste novokreirani sistem zdravstvenog osiguranja. Kako bi trebalo da počne s radom naredne godine, on je napravljen da bi stabilizovao finansijsko stanje Ministarstva zdravlja i poboljšao usluge javnog zdravstva. “Čim u rad krene sistem javnog osiguranja, broj zahteva za tretmane van okvira javnog sektora će se smanjiti”, Hoti je sugerisao.
Silja tvrdi da, iako je sistem zdravstvenog osiguranja potreban, on predviđa samo malo unapređenje u sveopštoj situaciji jer ovom zdravstvenom sistemu manjka kapaciteta da bi se izboriо sa povećanim zahtevima, dok će pacijenti i dalje insistirati na pronalaženju tretmana u privatnom sektoru.
Građani Kosova sve više iskorišćavaju javna sredstva da bi dobili medicinski tretman na privatnim klinikama. Fotografija: Fikret Ahmeti / K2.0.
“Bojim se da će Kosovo postati sui generis, da će zatvoriti javni sektor i pružati samo privatne usluge”, kaže Silja, misleći na to da se ova država već kreće u tom smeru.
Dok je predviđeno da će sistem zdravstvenog osiguranja početi s radom sledeće godine, dugoročna budućnost programa za tretman van usluga javnog zdravstva i dalje je neizvesna. Ne postoji šematski plan vlade o tome kako će ili kada ovaj program prestati da funkcioniše.
Po mišljenju Ramaj, program se mora promeniti, ali ne i zatvoriti: “Postoje određeni uslovi, kao što je zahtev za transplantaciju [koja nije zakonski regulisana na Kosovu] koja će se morati raditi u inostranstvu. Međutim, program mora biti redizajniran”, ona insistira.
Kratkoročno govoreći, čini se da će građani Kosova nastaviti da primaju finansijsku pomoć od Ministarstva zdravstva za tretman van sistema javnog zdravstva. Okončanje ovog programa zavisi od očajnički neophodnih pobošljanja kosovskog sektora javnog zdravstva; u suprotnom, kosovski građani će i dalje biti primorani da kucaju na vrata privatnih i stranih bolnica.K