Kada se isprepletu rodna ravnopravnost i zelena energija
Žene predvode prelaz Kosova na obnovljivu energiju.
Sada više nego ikad, naša planeta se suočava sa neposrednom pretnjom klimatskih promena. Iako često razgovaramo o tranziciji sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije, zanemarujemo hitnu potrebu za globalnom transformacijom radne snage: put ka zelenijoj ekonomiji u kojoj se žene i muškarci širom sveta osnažuju kako bi stekli potrebne veštine i znanje. Takvi napori ne samo da omogućuju sticanje novih veština, već i obezbeđuju pravičnost i inkluzivnost.
Kosovo nije izuzetak. Žene i njihov neprocenjivi doprinos često su zanemareni i zasenjeni u ovoj industriji u kojoj dominiraju muškarci. Ali priče žena zaslužuju da se čuju, pozdrave te podele i ispričaju na sav glas.
Rodna dinamika u sektoru obnovljivih izvora energije
Na globalnom nivou, žene čine samo 32% globalne radne snage u sektoru obnovljivih izvora energije. Postoji i jaz u rukovodstvu, sa nekoliko žena na visokim pozicijama. Istraživanje Kosovske agencije za statistiku (KAS) 2021. godine o radnoj snazi na Kosovu pokazalo je da su samo 9,7% od skoro 9.000 radnika i radnica u sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacijom bile žene.
Istraživanja pokazuju da postoji direktna veza između klimatskih promena i rodne ravnopravnosti. Postizanje rodnog pariteta u obnovljivim izvorima energije može imati pozitivne ekonomske i ekološke uticaje, što ga čini vrednom strategijom za borbu protiv klimatskih promena.
Bez obzira na to, sektor obnovljive energije na Kosovu još uvek je u povoju i njime dominiraju muškarci. Trenutno, žene poseduju 0,1% preduzeća u kosovskoj industriji snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacijom. Od oko 30 kompanija registrovanih u Agenciji za registraciju preduzeća, samo jedno preduzeće u solarnoj industriji je u vlasništvu žene. Ovo naglašava potrebu za koordinisanim naporima za podršku uključivanju žena i njihovom liderstvu u ovom važnom sektoru koji je u razvoju. Štaviše, prema podacima koje je objavio KAS, bruto i neto plate u svakom sektoru određuju koliko će taj sektora biti atraktivan za radnike/ce.
U 2021. godini prosečna plata u sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacijom iznosila je 949 eura bruto, odnosno 836 eura neto. Plate u ovom sektoru su veće nego u bilo kojem drugom, čak veće nego u informatičkom i komunikacijskom sektoru, za koji mnogi smatraju da je sektor s najplaćenijim poslovima. Razlog za to mogu biti faktori kao što su potražnja za kvalifikovanom radnom snagom, nivo specijalizacije koji je potreban u energetskom sektoru ili specifični tržišni uslovi u svakoj od industrija.
Mogućnosti i prepreke
Angažman žena na tehničkim poslovima u sektoru obnovljivih izvora energije ometaju rodne predrasude i pristrasnosti. Mogućnosti su dodatno ograničene nedostatkom pristupa obrazovanju i obuci, kao i obavezama brige. Žene su i dalje obeshrabrene da ostvare karijeru u STEM-u – oblastima nauke, tehnologije, inženjerstva i matematike – zahvaljujući rodnim stereotipima i predrasudama. Ograničen pristup obrazovanju i obuci u oblasti obnovljivih izvora energije dodatno otežava izglede žena za karijeru. Rodno inkluzivne politike su retke u ovoj industriji, u kojoj, kao što je već spomenuto, dominiraju muškarci, što otežava ženama da upravljaju i poslovnim i porodičnim obavezama.
Ipak, određene inicijative imaju povoljan učinak. Programi kreditne garancije kao što je GROW i inicijative poput Women in Energy obezbedili su tehničko obrazovanje i finansijsku podršku ženama, osnaživši ih u institucionalnom smislu. Ipak, kako bi se uklonile strukturne prepreke i unapredila rodna raznolikost u sektoru obnovljivih izvora energije, potrebni su uporni napori javnog i privatnog sektora, kao i međunarodnih organizacija.
Tri žene u tranziciji zelene energije na Kosovu
Artane Rizvanolli, ministarka ekonomije, Vlada Kosova
Pod njenim rukovodstvom, ministarstvo je izradilo ambicioznu energetsku strategiju, koja ima za cilj smanjenje emisije stakleničkih plinova za 32% i povećanje udela obnovljive energije na 35% u potrošnji električne energije do 2031. godine.
Žena zadužena za energetski sektor, Artane Rizvanolli, jedan je od razloga zašto se na Kosovu promoviše i vodi bolja politika oko obnovljive energije i energetske efikasnosti. Ranije je Rizvanolli radila kao istraživačica i savetnica za ekonomske i političke analize za lokalne i međunarodne organizacije i držala predavanja o zapošljavanju, razvoju privatnog sektora i javnim finansijama na univerzitetu. Godine 2021. prihvatila je novi profesionalni izazov kada je imenovana za ministarku ekonomije, pokrivajući i sektore energetike i rudarstva.
Ministarstvo je pod njenim rukovodstvom izradilo ambicioznu energetsku strategiju, koja ima za cilj smanjenje emisije stakleničkih plinova za 32% i povećanje udela obnovljive energije na 35% u potrošnji električne energije do 2031. godine. U toku je realizacija nekoliko projekata kako bi se postigli ti ciljevi, kao što je izgradnja solarne elektrane od 100 MW za državnu elektroprivrednu kompaniju, Energetsku korporaciju Kosova (KEK), dodavanje najmanje 50 MW toplotne energije u sistem daljinskog grejanja Prištine i niz aukcija za energiju vetra i sunca.
Rizvanolli je takođe postavila prioritete svog ministarstva za 2024. godinu. Oni uključuju fotonaponsku (PV) solarnu elektranu od 100 MW i vetropark od 150 MW za proizvodnju električne energije putem aukcije kako bi se osigurala konkurencija i konkurentne cene. Uključuju i implementaciju Kompaktnog programa sa MCC-om, u kojem će biti izgrađeni kapaciteti baterije 170 MW, što će omogućiti integraciju novoizgrađenih kapaciteta obnovljive energije u mrežu. Ove akcije će doprineti ispunjavanju ciljeva energetske strategije i rezultirati modernijom i čistijom energetskom industrijom na Kosovu.
Prema Energetskoj strategiji (2022-2031), u 2021. godini 9% zaposlenih u energetskom sektoru činile su žene. Strategija ima za cilj povećanje ovog broja na 11% do 2024. i najmanje 25% do 2031. godine. Ovo je prva rodno odgovorna energetska strategija, jer nastoji da smanji rodne nejednakosti u energetskom sektoru. Iako ima još dosta posla da se uradi na povećanju procenta žena u institucijama i javnim preduzećima, posebno na rukovodećim pozicijama, 40% imenovanih članova/ica javnih preduzeća od 2021. godine su žene. Ova brojka je bila oko 10% u 2017. godini. Osim toga, dve od pet članova/ica odbora Regulatornog ureda za energetiku — jedne od ključnih institucija celokupnog energetskog sektora u našoj zemlji — su žene.
Edona Demaj, osnivačica i izvršna direktorica ECO KOS-a
Pre 2018. godine nije bilo licenciranih kompanija za sakupljanje otpadnog jestivog ulja (UCO) na Kosovu te je taj otpad neselektivno odlagan u kanalizaciju, livade, jezera, reke i šire, nanoseći veliku i nepopravljivu štetu prirodi.
Nekada poznata novinarka Glasa Amerike i stručnjakinja za odnose s javnošću za razvojne agencije, Demaj je 2018. godine promenila karijeru. “Napustila sam posao u međunarodnoj organizaciji da bih se posvetila inovativnom projektu u oblasti cirkularne zelene ekonomije, direktno doprinoseći zaštiti životne sredine u kojoj živimo”, izjavila je ona. Osnovala je Eco Kos, trenutno jedinu licenciranu kompaniju na Kosovu za sakupljanje otpadnog jestivog ulja, skraćeno poznatog kao UCO.
UCO čini četvrtinu svih zagađivača tla i vode. Pre 2018. godine nije bilo licenciranih kompanija za sakupljanje UCO-a na Kosovu te je taj otpad neselektivno odlagan u kanalizaciju, livade, jezera, reke i šire, nanoseći veliku i nepopravljivu štetu prirodi. Prilikom osnivanja Eco Kos-a, Demaj je pomogla da se popuni ta praznina.
Prosečan restoran brze hrane proizvede skoro 5.800 kg UCO-a godišnje. Samo u 2023. godini Demajina kompanija prikupila je otprilike 661.773 kg UCO-a — što 114 prosečnih restorana proizvede godišnje — i izvezla 604.360 kg. Štetni nusproizvod UCO služi kao sirovina za proizvodnju obnovljive energije, posebno biodizela. Preko 2.000 ljudi, uključujući kompanije i pojedince koji su sa njom sarađivali, ostvarili su finansijsku korist, jer Eco Kos otkupljuje otpad UCO-a od hotela, restorana i drugih proizvođača.
Postavila je hvale vredan primer pretvaranja otpada, koji je nekada bio tretiran linearno — po sistemu uzmi, koristi i baci — u deo kružnog procesa zelene ekonomije — uzmi, koristi, recikliraj i pretvori u produktivne sirovine.
Počela je kao jedina žena u kompaniji, a sada njena kompanija ima devet zaposlenih, od kojih su četiri žene. Posvećena je povećanju broja žena koje rade na reciklaži. Dobrovoljno pruža mentorstvo studentima i studentkinjama koje žele da ostvare karijeru u zelenoj energiji.
Gentiana Alija, osnivačica i izvršna direktorica Alfa Solar Energy-ja
Njena posvećenost rodnoj ravnopravnosti očituje se u njenom inženjerskom osoblju koje je u potpunosti sastavljeno od žena, postavljajući snažan primer inkluzivnosti i zastupljenosti u oblastima STEM-a.
Gentiana Alija je studirala inženjerstvo na Fakultetu za elektrotehniku i računarstvo Univerziteta “Hasan Priština” u Prištini, gde je brzo shvatila da postoji nesrazmerno mali broj inženjerki u odnosu na inženjere. Suočila se sa sličnom situacijom kada je počela stažirati za privatnu energetsku kompaniju, u industriji koju pretežno vode muškarci; inženjeri, od kojih su većina muškarci, i instalateri obnovljivih izvora energije, vetra i sunca, od kojih su svi muškarci.
Ovo je jedan od glavnih razloga zašto je Alija 2021. godine odlučila da osnuje sopstvenu kompaniju i tako postala prva žena u solarnoj oblasti. U 2021. godini bilo je desetak registrovanih kompanija, dok je 2023. godine na Kosovu bilo registrovano preko 25 kompanija za obnovljive izvore energije. Međutim, samo jednu od ovih kompanija vodi žena.
Za tri godine Alijin tim je dostigao broj od osam ljudi. Njena kompanija dizajnira i implementira solarne fotonaponske (PV) sisteme koji proizvode električnu energiju za domaćinstva i preduzeća na Kosovu i van njega. Predvodeći dizajn i instalaciju solarnih elektrana širom Evrope, ne samo da je olakšala prelazak na čistiju energiju, već je i pokazala potencijal za održive prakse u industriji. Prema Alijinim rečima, sa preko 1 MW instalirane solarne energije, smanjila je emisiju CO2 za 306.000 kg i minimizovala emisiju prašine iz termoelektrana na ugalj za 500 kg, što je ekvivalent sadnji 13 stabala godišnje.
Trenutno radi sa četiri međunarodne kompanije. Njena posvećenost rodnoj ravnopravnosti očituje se u njenom inženjerskom osoblju, koje se u potpunosti sastoji od žena, postavljajući snažan primer inkluzivnosti i zastupljenosti u oblastima STEM-a. Napori njene kompanije doneli su opipljivu korist preduzećima i domaćinstvima, olakšavajući teret troškova energije i doprinoseći izdržljivosti zajednica pogođenih energetskom krizom. Ona dobrovoljno pruža obuku za studente i studentkinje univerziteta o solarnom planiranju i izvršenju te daje priliku za stažiranje mladim ženama koje su zainteresovane da svoju karijeru razviju u energetskom sektoru.
Šta je sledeće?
Koje lekcije možemo naučiti iz iskustava ovih pionirki? Da li je jedna grupa žena dovoljna da unese promene u energetsku industriju?
Glavni dokument politike u energetskom sektoru postavio je cilj od 25% povećanja učešća žena u sektoru do 2031. godine. Polazna tačka treba da bude prikupljanje podataka. Prikupljanje informacija pre implementacije politika smatra se ključnom osnovom za efikasno donošenje odluka. Tačan procenat žena koje rade u energetskom i povezanim sektorima nije poznat.
Rodno raščlanjeni podaci pružiće kreatorima politike značajan uvid u trenutno stanje energetske industrije i omogućiti im da bolje razumeju izazove, potrebe i prioritete ovog sektora. Ovo im takođe omogućava da naprave realna i tačna predviđanja uspeha intervencije. Efikasnu rodnu statistiku i prikupljanje podataka treba koristiti za podršku rodnom učešću na svim nivoima politike
Osim toga, stvaranje obrazovnih mogućnosti je od suštinskog značaja za razbijanje rodnih stereotipa. Podsticanje STEM programa i programa vezanih za energiju, omogućavanje finansijske podrške i uspostavljanje mentorskih programa su ključne mere za pružanje više mogućnosti ženama. Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije nam već služi kao dobar primer.
Ministarstvo ima program koji ne samo da ohrabruje žene da studiraju i rade u oblasti STEM-a, već i pomaže u raspršivanju rodnih predrasuda koje mogu obeshrabriti žene da ostvare karijeru u energetskoj industriji. Razvijanje rodno inkluzivnih propisa na radnom mestu je od suštinskog značaja za stvaranje ambijenta u kojem žene napreduju. Za to je potrebno osigurati opsežnu politiku roditeljskog odsustva, implementaciju fleksibilnog radnog vremena i garantovanje pravične plate.
Ovakvi postupci pokazuju da se industrija obnovljive energije kreće u smeru u kom se uvažava i podstiče karijerno napredovanje ženske radne snage. Na Kosovu je osnaživanje žena u industriji obnovljive energije ključno za postizanje rodne ravnopravnosti, borbu protiv klimatskih promena i osiguravanje održive energetske budućnosti. Moramo ih osnažiti kako bi se čuli njihovi glasovi i stvorila budućnost u kojoj se rodna ravnopravnost i održiva energija prepliću, podstičući napredak nadolazećih generacija.
Naslovna slika: Majlinda Hoxha / K2.0.
-
-
O autoru/ki Erëblina Kaçiu - Napomena Stavovi autora/ice članka ne odražavaju nužno stavove Kosova 2.0.
- Ovaj članak je napisan na engleskom.