U televizijskoj debati u februaru 2024. godine, Ferid Agani, bivši ministar zdravlja Kosova, izjavio je da “žena bez partnera nije mentalno stabilna.” Agani je ovo rekao na temu o neudatim ženama koje su dobile dete putem vantelesne oplodnje sa nepoznatim donatorom, kako trenutno predlaže Nacrt zakona o reproduktivnom zdravlju i medicinski potpomognutoj oplodnji. Iako Agani, kao bivši ministar, nema političku moć, njegove reči odražavaju širu toksičnu debatu.
Pomenuti nacrt zakona, koji proističe iz Administrativnog uputstva br. 06/2023 o medicinski potpomognutoj oplodnji, nije bio odobren od strane Skupštine Kosova tokom nekoliko krugova glasanja, uglavnom zbog protivljenja članova skupštine u vladajućoj stranci Samoopredeljenje (VV). Ako bude usvojen, omogućiće parovima koji ne mogu da priušte asistiranu oplodnju u privatnim bolnicama da prime vantelesnu oplodnju (IVF) u javnim zdravstvenim ustanovama. Mogućnost da neudate žene dobiju IVF u javnim zdravstvenim ustanovama bio bi važan korak ka daljem osiguranju reproduktivnih prava žena i telesne autonomije za žene. Do sada je IVF bila dostupna samo u privatnim bolnicama, i to po visokoj ceni.
Mogućnost da neudate žene dobiju IVF bio bi važan korak ka daljem osiguranju ženskih reproduktivnih prava i telesne autonomije za žene.
Obimna debata o vantelesnoj oplodnji u skupštini i na televiziji usredsređena je na navodnu štetu koju ona donosi našem društvu. Glavni izvor nezadovoljstva je član 15. Nacrta zakona, koji omogućava neudatim ženama starijim od 18 godina pristup vantelesnoj oplodnji, što ženama pruža mogućnost da nezavisno osnuju i izgrade porodicu.
Neki socijalno konzervativni poslanici izrazili su zabrinutost da bi novi nacrt zakona omogućio neudatim ženama da postanu majke putem medicinski podržane koncepcije. Oni tvrde da to krši instituciju braka i porodice, ali ovaj argument je pogrešan jer se oslanja na konzervativnu i zastarelu ideju o tome šta je porodica.
Očigledna mizoginija komentara poput onog Aganijevog odgovara rasprostranjenom i tradicionalnom heteronormativnom razmišljanju i načinu života. Ako žena ne ispunjava sliku žrtvovane majke, nije u službi svog supruga i njegove porodice i ne pomaže u daljem širenju krvne linije, percipirana je kao žena koja je neprirodna i koju su ostale žene isključile iz društva.
Neudate i osamljene
Takva mizoginija – nazivati neudatu ženu ludom – već dugo se čuje i protiv nje se bori. Taj kontekst je inspirisao filmsku režiserku Irinu Dunn da skuje čuvenu izreku “Žena bez muškarca je kao riba bez bicikla”. Ovaj slogan je kasnije postao popularan i među feminističkim aktivistkinjama/ima, uključujući i spisateljicu Gloriju Steinem.
Neudate žene su istorijski bile stigmatizovane od strane patrijarhalnih porodica, smatrane teretom ili jadnim bićima koja nisu iskoristila život u punoj meri. Takvi narativi smanjuju vrednost žena na njihov bračni status i koriste tradicionalne konstrukcije ženstvenosti. Koriste preterani jezik i stereotipe kako bi preneli netačne i zavaravajuće tvrdnje s ciljem polarizacije javnog mnjenja. To je rodno zasnovana dezinformacija, oblik nasilja zasnovanog na rodu i nasilje posebno usmereno protiv žena, koja koristi seksističke i mizoginističke narative kako bi održala patrijarhalni heteronormativni poredak.
Neudate žene su istorijski bile stigmatizovane od strane patrijarhalnih porodica, smatrane teretom ili jadnim bićima koja nisu iskoristila život u punoj meri.
Jedan takav narativ, širenje straha u vezi sa pravom žena na samohrano majčinstvo putem vantelesne oplodnje, dosledno je ojačavan od strane različitih poslanika. Među njima su Visar Korenica, Eman Rrahmani i Labinotë Murtezi-Demi iz Vetëvendosje (VV), Albena Reshitaj iz Saveza za budućnost Kosova (AAK) i Duda Balje, predsednica Parlamentarne komisije za ljudska prava. Takvi glasovi guraju senzacionalističke narative o uništavanju tradicionalne institucije braka i porodice, trudnoći bez oca, detetu bez oca, ženi bez partnera koja je luda, vantelesnoj oplodnji putem nepoznatog donatora koja uzrokuje incest ili kompromituje naš nacionalni identitet.
Strah od kraja očinstva
Još jedan ključni narativ rodno zasnovane dezinformacije koji se pojačava u javnom diskursu na Kosovu jeste da samohrano majčinstvo putem vantelesne oplodnje čini očeve irelevantnim. Društvene i verske grupe insistiraju na tome da su detetu potrebni i otac i majka. Drugi insistiraju da je samo nuklearna porodica prirodni model porodice koji treba slediti.
Ali, nuklearna porodica već je svela ulogu oca na pukog izdržavaoca porodice, a majke na odgajateljicu. Tolerisala je, pa čak i omogućila, da nasilna muškost procveta. Patrijarhalna porodična jedinica proizvela je društvo u kojem je muško nasilje postalo norma, nasilje nad ženama tradicija, a nasilje nad decom disciplina.
A ko je odgovoran za održavanje reda i tradicije unutar nuklearne porodice? Žene, pogotovo majke. Ili preciznije, poslušne žene, koje moraju izvršavati svoje uloge sa velikim osmehom na licu i priznati svetu da je biti majka najveća čast i dostignuće njihovog života.
Majke su preopterećene neplaćenim kućnim poslovima, često su žrtve porodičnog nasilja, uglavnom su nezaposlene i finansijski zavisne, ekonomski zlostavljane, čak i silovane od strane sopstvenih muževa. Ali takvi životi, bez obzira na brutalne teškoće, smatraju se prihvatljivim jer se bračni status udate žene smatra validacijom njenog ljudskog bića. Retko smo čuli od poslanika da takva kršenja tela i života žena nisu štetna za instituciju braka ili tradicionalnu porodicu.
Bez obzira da li pružaju finansijsku podršku ili ne, očevi na Kosovu uglavnom izgledaju zadovoljno svojim biološkim doprinosom. Roditeljska odgovornost obično nije podjednako raspodeljena među bračnim parovima. Osobe koje pomažu majkama u brizi za decu obično su druge žene: njihove majke, svekrve, sestre, tetke i tako dalje. Još uvek ne zahtevamo kolektivno kvalitativni doprinos muškaraca u porodičnom životu, u jednakom partnerstvu i humanije uloge u bračnom životu, kao i u vaspitanju dece.
Bez obzira da li pružaju finansijsku podršku ili ne, očevi na Kosovu uglavnom izgledaju zadovoljno svojim biološkim doprinosom.
Stoga, polarizacija u javnom diskursu na Kosovu u vezi sa reproduktivnim pravima i pratećim zdravstvenim politikama odnosi se na autonomiju koju patrijarhalna društva i institucije toliko preziru kod žena — autonomiju nad svojim telima, svojim životima i pravo na sopstvenu definiciju toga šta je porodica. Ova autonomija ženama pruža viziju, prostor i mogućnost da vode svoje živote i budu dobro informisane o svojim izborima.
Neudata i autonomna
Sve žene su različite, baš kao i njihovi motivi za majčinstvo. Možemo to pripisati njihovoj vatrenoj želji i odlučnošću da deluju po naslednim majčinskim instinktima koje možda čak i ne razumemo u potpunosti. To bi mogla biti potreba da se ispuni sopstvena vizija ženstvenosti ili da se odgovori na internalizovana društvena očekivanja o rodnoj ulozi žena. Takođe, mogla bi jednostavno proizlaziti iz same radosti u tome da rodiš i kraj sebe imaš osobu koju ćeš bezuslovno voleti i koja će ti uzvratiti ljubav.
Bez obzira na motiv ili odluku da se postane majkom, važno je priznati da je proći kroz vantelesnu oplodnju fizički i emocionalno izazovno. Žena koja odabere ovu formu majčinstva već je svesna teškog puta roditeljstva i doživotne posvećenosti i brige o drugom ljudskom biću.
Stoga je važno da počnemo zahtevati zdrave muške uzore u našim domovima i zajednicama umesto što insistiramo na značaju bioloških očeva.
Znak političkog i društvenog napretka biće kada ljudi pokažu manje konfliktnih stavova prema slici samohrane majke koja sama odgaja svoje dete po sopstvenom izboru. To će se desiti kada ljudi prihvate činjenicu da u nekim domaćinstvima možda jednostavno nema oca ili muža i kada priznaju da njegovo odsustvo ne znači da nema porodice. Zato je važno da počnemo zahtevati zdrave muške uzore u našim domovima i zajednicama umesto što insistiramo na značaju bioloških očeva.
Jedna neudata žena koja odabere ovaj put majčinstva će trebati iste usluge i resurse kako bi se brinula o sebi i svom detetu. Sigurna zdravstvena zaštita trudnica, podrška dojenju i prenatalna nega primenjuju se jednako na sve žene, bez obzira na njihovu trudnoću ili bračni status. Iz tog razloga, jedino oko čega bi poslanici trebalo da se zabrinu jeste da li ženama pružaju visokokvalitetne zdravstvene usluge.
Umesto doprinošenja dezinformacijama i širenja straha, oni koji obavljaju javne funkcije trebalo bi pažljivo da vode debate o osetljivim pitanjima. Detalji bi trebalo pažljivo da budu razmatrani i razjašnjeni u odgovarajućim parlamentarnim komisijama, fokus grupama i na ostalim zvaničnim sastancima sa ključnim zainteresovanim stranama, gde će aktivisti/kinje civilnog društva, pogotovo feministkinje, biti neizostavni deo radnih grupa.
Kosovska javnost zaslužuje filtrirane i odgovorne informacije, ali one koje trenutno dobija razaraju poverenje, zbunjuju ljude i odvlače pažnju od sistemskih rešenja problema koji pogađaju žene, decu i porodice. Nosioci javnih funkcija moraju komunicirati na načine koji pružaju konstruktivno obrazovanje o odgovornim politikama roditeljstva, planiranju porodice i koji sistemski podržavaju prava žena, dece i svih ljudi.
Naslovna slika: Majlinda Hoxha / K2.0
Ovaj članak je nastao na osnovu medijskog monitoringa koji je sprovela Mreža za izveštavanje o različitosti, uz finansijsku podršku Evropske unije. Sadržaj ovog članka je isključiva odgovornost Kosova 2.0 i ne odražava nužno stavove Evropske unije.
