Kosovo izlazi na prevremene izbore nakon što su izabrani poslanici izglasali raspuštanje Skupštine Kosova.

Očekivalo se da će predlog Predsedništva Skupštine za raspuštanje skupštinskog saziva, koji je dobio 89 glasova ‘za’ i jedan ‘protiv’ (i dva uzdržana glasa), biti izglasan nakon što je premijer Ramuš (Ramush) Haradinaj podneo ostavku prošlog meseca.

Skoro sve političke stranke zastupljene u Skupštini izjavile su u javnosti da su izbori neophodni i da predstavljaju jedini način da se krene napred, dok je premijer podvukao u svom govoru na temu ostavke da “moramo dati glas suverenitetu”.

Predsednik Hašim Tači (Hashim Thaçi) sada mora da objavi ukaz kojim će formalno raspustiti skupštinski saziv i pozvati na izbore u roku od 45 dana.

Pre nego što je raspuštanje Skupštine dogovoreno, poslanici su usvojili najnoviji sporazum o finansijskoj podršci IPA, koji će kroz razne projekte omogućiti dolazak 100 miliona evra u investicijama na Kosovo.

Haradinaj je podneo ostavku 19. jula, nakon što su ga na saslušanje pozvala Specijalizovana veća Kosova, radi intervjua zbog sumnje da je počinio ratne zločine. S obzirom na to da je obavljao premijersku funkciju nešto kraće od dve godine, rekao je da neće dozvoliti da se Kosovo nađe na optuženičkoj klupi.

Međutim, nakon završetka saslušanja u Specijalizovanim većima Kosova, on je nastavio da saziva vladine sastanke, da učestvuje na svečanim inauguracijama i da lobira za projekte koje nije uspeo da završi — ili nikada nije ni počeo — za vreme dok je obavljao premijersku funkciju.

Njegovo ponašanje izazvalo je kritike, a neki politički analitičari protumačili su da premijer u ostavci krši Ustav Kosova. Haradinaj je zatražio od Ustavnog suda da izradi tumačenje onoga što bi trebalo da usledi u okolnostima podnošenja ostavke premijera kako bi se izbegao institucionalni vakuum, ali se na sudsku odluku i dalje čeka.

Neki krugovi smatraju da njegova ostavka predstavlja ciničan politički potez radi mobilisanja birača.

Pripreme u toku

Još od trenutka kada je Haradinaj podneo ostavku, politička scena je počela da bruji o “prevremenim kampanjama” i pričama o “predizbornim koalicijama”.

U poslednjih nekoliko meseci, dve najveće opozicione partije, Demokratska liga Kosova (LDK) i Samoopredeljenje (Vetëvendosje), počele su da pregovaraju o svojim stavovima. Inicijalno su počeli da se susreću da bi pronašli način da svrgnu Haradinaja i da bi postigli sporazum o “budućem” zajedničkom upravljanju državom.

Iako su visoki zvaničnici obeju stranaka — uključujući lidere Isu Mustafu i Aljbina Kurtija (Albin Kurti) — izjavili da naginju postizanju takvog sporazuma, razgovori su sve intenzivniji još od ovomesečnog održavanja unutarstranačkih izbora u LDK-u, gde je Mustafa reizabran za predsednika partije.

Uprkos činjenici da su ove dve stranke jedna drugu gledale kao jedinu alternativu za formiranje koalicije, do dana današnjeg koalicija nije materijalizovana, iako su u sredu (21. jula) najavili da su napravili “radne grupe” koje će produbiti ove međupartijske razgovore.

Premijer u ostavci Haradinaj bio je brži od njih, formirajući predizbornu koaliciju sa bivšim Kurtijevim partijskim kolegama, Socijaldemokratskom partijom Kosova (PSD). Haradinajeva Alijansa za budućnost Kosova (AAK) i PSD su 19. jula postigli zvanični sporazum da zajedno uđu u predstojeću predizbornu trku, gde će Haradinaj biti nominovan za premijera.

U televizijskoj debati koja je usledila nakon objave o osnivanju koalicije, Haradinaj je taj potez nazvao činom “političke zrelosti” usled kosovske pozicije u konačnoj fazi dijaloga sa Srbijom, dok je lider PSD-a Špend (Shpend) Ahmeti podvukao da je neophodno postrani ostaviti “moralizatorske” stavove.

Ahmeti je i pohvalio Ramuša Haradinaja zbog pružanja otpora pritisku međunarodne zajednice za ukidanje takse od 100 posto na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine, kao i zbog njegove spremnosti da se žrtvuje da bi se Kosovo oslobodilo odgovornosti pred Specijalizovanim većima, rekavši da bi to svi trebalo da umeju da cene.

Osvrćući se na komplimente, Haradinaj je rekao da je zahvalan na saradnji koju je njegova stranka ostvarila sa Ahmetijem tokom većeg dela njegovog mandata na funkciji gradonačelnika Prištine, kao i na spremnosti koju je PSD prošle godine izrazila glasajući za transformisanje Bezbednosnih snaga Kosova u vojsku.

Koaliciji dveju partija usprotivile su se druge stranke i neki analitičari, dok je na društvenim mrežama ona bila predmet podrugivanja; posebno su se prema koaliciji posprdno ophodile bivše kolege PSD-a iz Samoopredeljenja koje već duže vreme optužuju ovu odmetnutu grupu da podržava vladu. Čini se da postoji i ideološka podela između ovih dveju stranaka — gde AAK opisuje sebe kao stranku desnog centra, a PSD kaže za sebe da je socijaldemokratska partija — dok su članovi PSD-a (koji su tada bili članovi Samoopredeljenja) iznosili teške optužbe na račun Haradinajeve partije, nazivajući je strankom koja uzima danak i koja je prožeta organizovanim kriminalom.

Demokratska partija Kosova (PDK) uveliko se nalazi ispod radara. Stranka Kadrija Veseljija (Kadri Veseli) nije isključila koaliciju sa bilo kim, iako je većina stranaka rezervisana kada je reč o ulasku u koaliciju sa strankom koja je na vlasti od 2007, što je grupa stranaka u koju spadaju i aktuelni koalicioni partneri, Socijaldemokratska inicijativa NISMA, koja je izjavila da želi da bude u koaliciji sa strankom koja svoj rad zasniva na delima, a ne na rečima.

PDK je izjavila da će se njena kampanja usredsrediti na “Novu deceniju”, gde će se, konačno, okrenuti borbi protiv korupcije i nepotizma; dok je Veselji obznanio da PDK nije spremna da premijersko mesto ustupi bilo kom potencijalnom koalicionom partneru.

U međuvremenu, jedini preostali koalicioni partner iz odlazeće vlade, Nova alijansa Kosova (AKR), pretrpela je udarac ove nedelje, kada je njen jedini član koji je predsednik opštine, Agim Bahtiri iz Mitrovice, najavio da će napustiti tu stranku da bi se pridružio Samoopredeljenju.K

Naslovna fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.