Perspektive | Pravda

Kraj MKSJ

Piše - 28.12.2017

Za 24 godina postojanja, Me─Ĺunarodni sud je pravno bio revolucionaran, ali je podelio mi┼íljenja.

ÔÇťI okrenuo se ka meni i rekao, ÔÇśGenerale Klark, mi znamo kako da se ophodimo prema ovim ubicama, silovateljima, ovim kriminalcimaÔÇÖ. Rekao je, ÔÇśI ranije smo ovo radiliÔÇÖ. Rekao sam, ÔÇśKada to?ÔÇÖ On je rekao, ÔÇśU Drenici 1946.ÔÇÖ A ja sam rekao, ÔÇś┼áta ste uradili?ÔÇÖ Rekao je, ÔÇśPobili smo ihÔÇÖ. Rekao je, ÔÇśSve smo ih pobiliÔÇÖ.ÔÇŁ

– Svedo─Źanstvo generala NATO, Wesleya Clarka (Veslija Klarka) 15. decembra 2003. o razgovorima koji je vodio sa Slobodanom Milo┼íevi─çem oktobra 1998.

U protekle dve i po decenije, Me─Ĺunarodni krivi─Źni sud za biv┼íu Jugoslaviju (MKSJ) imao je pune ruke posla sa ÔÇťvelikim zverkamaÔÇŁ kao ┼íto su Slobodan Milo┼íevi─ç, Radovan Karad┼żi─ç i Vojislav ┼áe┼íelj, dok je istovremeno proiveo dosta kontroverzi su─Ĺenjima i izre─Źenim presudama. Nakon 24 godine rada, optu┼żnice za 161 pojedinca 90 presuda, Tribunal se sada nalazi pred zatvaranjem.

U poslednjoj godini svog postojanja, i u svom poslednjem slu─Źaju, Tribunal je sam po sebi postao ÔÇťmesto zlo─ŹinaÔÇŁ kada se zapovjednik Glavnog sto┼żera Hrvatskog vije─ça obrane (HVO) ┬ái ratni zlo─Źinac Slobodan Praljak preminuo po ispijanju otrova u sudnici, nekoliko sekundi nakon ┼íto mu je presuda izre─Źena. ÔÇťPraljak nije zlo─Źinac. Odbacujem va┼íu presuduÔÇŁ, bile su njegove zadnje re─Źi na Sudu.

Kako bismo se pozabavili u─Źinkom rada MKSJ i razumeli strukturu onoga ┼íto je po─Źelo kao privremeni tribunal, a zavr┼íilo se kao ÔÇťmesto zlo─ŹinaÔÇŁ, moramo da se vratimo na njegove za─Źetke, tamo gde je sve po─Źelo.

Slobodan Milošević (IT-02-54)

OPTU┼ŻEN: ÔÇťKosovoÔÇŁ -- inicijalno: 24. maja 1999. / operativno: 29. oktobra 2001.
ÔÇťHrvatskaÔÇŁ -- inicijalno: 8. oktobra 2001. / operativno: 28. jula 2004.
ÔÇťBosna i HercegovinaÔÇŁ -- inicijalno: 22. novembra 2001. / operativno: 22. novembra 2002.

OPTU┼ŻNICA: U optu┼żnicama za Kosovo, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, Milo┼íevi─çu se stavljaju na teret zlo─Źini protiv ─Źove─Źnosti (u sve tri optu┼żnice), kr┼íenje zakona i obi─Źaja ratovanja (u sve tri), te┼íke povrede ┼Żenevskih konvencija (u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini) i genocid (u Bosni i Hercegovini).

Ukupne optu┼żbe: genocid, sau─Źesni┼ítvo u genocidu, deportacija; ubistvo; progon na politi─Źkim, rasnim i verskim osnovama; nehumani tretman -- prisilno preme┼ítanje; istrebljenje; zatvaranje; mu─Źenje; hotimi─Źno ubijanje; nezakonito zato─Źenje; hotimi─Źno izazivanje velike patnje; nezakonita deportacija ili preme┼ítanje; obimno uni┼ítavanje i prisvajanje imovine, neopravdano vojnim potrebama i nezakonito i bezobzirno sprovedeno; okrutni tretman; plja─Źka javne i privatne imovine; napadi na civile; uni┼ítavanje ili hotimi─Źno nano┼íenje ┼ítete istorijski va┼żnim spomenicima i institucijama posve─çenim obrazovanju ili religiji; nezakoniti napadi na civilne objekte.

PRESUDA: Postupak okon─Źan 14. marta 2006. usled smrti.
(Izvor: MKSJ)

Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija preko Rezolucije 827 zvani─Źno je ustanovio MKSJ u maju 1993. Tribunal je postao prvi sud za ratne zlo─Źine koji su osnovale UN, kao i prvi me─Ĺunarodni tribunal za ratne zlo─Źine otkako su tribunali u Tokiju i Nirnbergu formirani posle Drugog svetskog rata. Otada je u ovom sudu bilo 10.800 dana su─Ĺenja i saslu┼íano je 4.600 svedoka.

Osnivanje MKSJ je rezultat brutalnih sukoba koji su nastali i desili se ┼íirom biv┼íih jugoslovenskih dr┼żava osamdesetih i devedesetih godina, dok su Isto─Źna Evropa i Sovjetski Savez bili svedoci pada komunisti─Źkih sistema i o┼żivljavanja nacionalizma.

ÔÇťBiv┼ía JugoslavijaÔÇŁ se odnosi na teritoriju koja je, do progla┼íenja nezavisnosti Slovenije i Hrvatske 25. juna 1991, bila poznata kao Socijalisti─Źka Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ) i obuhvatala ┼íest republika: Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Makedoniju, Crnu Goru, Srbiju (sa regionima Kosovo i Vojvodina) i Sloveniju.

Prema svom statutu, MKSJ je bio ovla┼í─çen da procesuira osobe odgovorne za zlo─Źine po─Źinjene na teritoriji ÔÇťbiv┼íe JugoslavijeÔÇŁ od januara 1991. naovamo; njegova nadle┼żnost se odnosila samo na pojedince, a nikada na politi─Źke partije ili vojne jedinice, kao ni na bilo koji drugi pravni subjekat.

Zlo─Źini koji su procesuirani potpadaju pod ─Źetiri kategorije: te┼íke povrede ┼Żenevskih konvencija od 1949, kr┼íenje zakona i obi─Źaja ratovanja, genocid i zlo─Źine protiv ─Źove─Źnosti.

Ratko Mladi─ç (IT-09-92)

OPTU┼ŻEN: inicijalno: 25. jula 1995. / operativno: 16. decembra 2011.

OPTU┼ŻNICA: Genocid (ubijanje ─Źlanova jedne grupe, izazivanje ozbiljnih telesnih i mentalnih povreda grupe); Zlo─Źini protiv ─Źove─Źnosti (progon, istrebljenje, ubistvo, deportacija, nehumani tretman -- prisilno preme┼ítanje); Kr┼íenje zakona ili obi─Źaja ratovanja (ubistvo, terorizam, nezakoniti napadi na civile, uzimanje talaca).

PRESUDA: Do┼żivotna zatvorska kazna (izre─Źena 22. novembra 2017)
(Izvor: MKSJ)

Kao tribunal, ovaj sud je imao istovremenu nadle┼żnost za te┼íke povrede me─Ĺunarodnog humanitarnog prava koje su po─Źinjene u dr┼żavama nastalim na tlu Jugoslavije, a pored nadle┼żnosti sudova u ovim zemljama. Me─Ĺutim, MKSJ je oduvek uspevao da u svakoj fazi su─Ĺenja dobije primat i preuzme istrage i postupke koji se vode u ovim dr┼żavama, pa je tako i svoje slu─Źajeve upu─çivao dr┼żavnim vlastima.

Kako je MKSJ inicijalno uspostavljen kao privremeni tribunal, kada je 2003. radio pod punim kapacitetom, pojavila se potreba za druga─Źijom strategijom. Sudije tribunala sastavile su plan koji je kasnije postao poznat kao ÔÇťstrategija zavr┼íetkaÔÇŁ, ─Źija je svrha bila da obezbedi da MKSJ ÔÇťuspe┼ínoÔÇŁ ispuni svoju misiju. Ono ┼íto je ozna─Źeno kao ÔÇťuspe┼ínoÔÇŁ zna─Źilo je puko dovr┼íavanje posla na pravovremen na─Źin i u koordinaciji sa pravnim sistemima biv┼íih jugoslovenskih republika.

Plan je dobio podr┼íku Saveta bezbednosti UN preko rezolucija 1503 i 1534, gde je predvi─Ĺeno zavr┼íavanje istraga do kraja 2004, dovr┼íavanje prvostepenih su─Ĺenja do kraja 2008. i zavr┼íetak celog rada do 2010. Ipak, zakasnela hap┼íenja nekih begunaca, slo┼żenost slu─Źaja i izostanak saradnje odre─Ĺenih dr┼żava u─Źinili su nemogu─çim da sud ispuni svoje zadate rokove, dok se samo zavr┼íetak istraga kao proces zavr┼íio.

Prvi na sudu

Prva optu┼żnica je podignuta 7. novembra 1994. protiv Dragana Nikoli─ça, komandanta jednog od logora u Bosni i Hercegovini. Optu┼żen je za zlo─Źine po─Źinjene nad nesrpskim civilima. Tribunal je nastavio da traga za osumnji─Źenima do jula 2011, kada je hap┼íenje Gorana Had┼żi─ça ozna─Źilo kraj potrage za beguncima, u kom trenutku je 161 osoba bila optu┼żene.

Potraga za ÔÇťkrupnim zverkamaÔÇŁ po─Źela je nedugo po osnivanju tribunala. Petnaestog novembra 1995. politi─Źke lider Republike Srpke i glavnokomanduju─çi Vojskom Republike Srpske, Radovan Karad┼żi─ç i Ratko Mladi─ç, optu┼żeni su za genocid u Srebrenici. Du┼że od deceniju posle podizanja optu┼żnice protiv Karad┼żi─ça, jula 2008., on je preme┼íten u pritvor tribunala, a nakon ─Źega mu je su─Ĺeno za genocid i raznovrsne ratne zlo─Źine po─Źinjene nad nesrbima u Bosni i Hercegovini. Dvadeset tri godine posle optu┼żnice i osam godina nakon hap┼íenja, Karad┼żi─ç je kona─Źno osu─Ĺen na 40 godina zatvora marta 2016, ┼íto se desilo nakon utvr─Ĺivanja da je odgovoran i kriv za ve─çinu ta─Źaka iz optu┼żnice.

Radovan Karad┼żi─ç. Foto MKSJ.

Nakon hap┼íenja Karad┼żi─ça, Ratko Mladi─ç je maja 2011. kona─Źno uhva─çen posle 16 godina izbegavanja pravde. Mladi─ç je, tako─Ĺe, optu┼żen za genocid i razne zlo─Źine po─Źinjene u Srebrenici, za opsadu Sarajeva i druge doga─Ĺaje u op┼ítinama ┼íirom Bosne i Hercegovine. Na kraju je osu─Ĺen na do┼żivotnu robiju, novembra 2017, za genocid, zlo─Źine protiv ─Źove─Źnosti i kr┼íenje zakona i obi─Źaja ratovanja.

Tvrdi se da se najve─çi iskorak za MKSJ desio 24. maja 1999, kada je podignuta optu┼żnica protiv Slobodana Milo┼íevi─ça, prvi lider jedne dr┼żave protiv koga je optu┼żnicu podigao me─Ĺunarodni sud. Milo┼íevi─ç se tada nije predao i nije bio uhap┼íen, ve─ç se to desilo posle promena na politi─Źkoj sceni u Srbiji, nakon predsedni─Źkih izbora septembra 2000., i masovnih protesta oktobra 2000. koji su doveli do njegovog svrgavanja sa vlasti.

Usled insistiranja MKSJ da nove vlasti u Beogradu treba da izru─Źe Milo┼íevi─ça da bi mu bilo su─Ĺeno, 2001. godine — dve godine nakon podizanja optu┼żnice — srpski premijer Zoran ─Éin─Ĺi─ç ovlastio je njegovo preme┼ítanje u Hag. Ipak, postupak protiv Milo┼íevi─ça morao je da bude okon─Źan pre izricanja presude, usled iznenadne smrti 11. marta 2006.

U me─Ĺuvremenu, avgusta 2001, tribunal je doneo prvu presudu za genocid. Presuda je donesena protiv oficira Vojske Republike Srpske Radislava Krsti─ça koji je osu─Ĺen za u─Źe┼í─çe u masakru u Srebrenici; naredne presude su potvrdile da se u Srebrenici zaista desio genocid.

Radovan Karad┼żi─ç (IT-95-5/18)

OPTU┼ŻEN: inicijalno: 25. jula 1995. / operativno: 19. oktobra 2009.

OPTU┼ŻNICA: Genocid (ubijanje ─Źlanova jedne grupe, izazivanje ozbiljnih telesnih i mentalnih povreda grupe); Zlo─Źini protiv ─Źove─Źnosti (progon, istrebljenje, ubistvo, deportacija, nehumani tretman -- prisilno preme┼ítanje); Kr┼íenje zakona ili obi─Źaja ratovanja (ubistvo, terorizam, nezakoniti napadi na civile, uzimanje talaca).

PRESUDA: 40 godina zatvora (izre─Źena 24. marta 2016).
(Izvor: MKSJ)

Trebalo je da pro─Ĺe 13 godina, pa da sud donese prvu presudu o do┼żivotnoj robiji. ┼Żalbeno ve─çe je novembra 2006. proglasilo Stanislava Gali─ça, komandanta Sarajevsko-romanijskog korpusa Vojske Republike Srpske, koji je tokom jednog dijela rata bio odgovoran za dr┼żanje Sarajeva pod opsadom, krivim za organizovanje kampanje terora nad gra─Ĺanima glavnog grad BiH od 1992. do 1994.

Druga do┼żivotna kazna odre─Ĺena je jula 2009. za Milana Luki─ça, lidera jedinice Osvetnici koja je bila uz Vojsku i Policiju Republike Srpske, za ubistvo vi┼íe od 130 civila u Vi┼íegradu 1992. Ubrzo posle slu─Źaja Luki─ç, aprila iste godine, tre─ça presuda na do┼żivotnu robiju doneta je u slu─Źaju Zdravka Tolimira, biv┼íeg pomo─çnika komandanta i ┼íefa obave┼ítajne i bezbednosne slu┼żbe general┼ítaba VRS. Tolimir je osu─Ĺen za genocid, zlo─Źine protiv ─Źove─Źnosti i ratne zlo─Źine po─Źinjene 1995. u Srebrenici i ┼Żepi.

U poslednjim godinama tribunala odr┼żana su neka od najve─çih su─Ĺenja. Slu─Źaj Popovi─ç i drugi, ┼íto je poznato kao najve─çe su─Ĺenje MKSJ, zavr┼íen je januara 2015, gde je petoro od sedmoro visokopozicioniranih vojnih i policijskih zvani─Źnika Vojske Republike Srpske osu─Ĺeno po ┼żalbi za genocid i druge zlo─Źine po─Źinjene 1995. u Srebrenici i ┼Żepi,

Poslednja su─Ĺenja odr┼żana u MKSJ privedena su kraju 29. novembra 2017, kada je su─Ĺeno Prli─çu i drugima, kada je vo─Ĺen slu─Źaj protiv Jadranka Prli─ça, Bruna Stoji─ça, Slobodana Praljka, Milivoja Petkovi─ça, Valentina ─ćori─ça i Berislava Pusi─ça; tribunal je izrekao presudu kojom se potvr─Ĺuje presuda Pretresnog ve─ça koje je Prli─ça osudilo na 25 godina zatvora, Stoji─ça, Praljka i Petkovi─ça na po 20 godina, ─ćori─ça i Pusi─ça na 16 i 10 godina zatvora. Optu┼żeni su osu─Ĺeni za zlo─Źine protiv ─Źove─Źnosti, kr┼íenje zakona i obi─Źaja ratovanja i te┼íke povrede ┼Żenevskih konvencija.

Kosovski slu─Źajevi

Tek je juna 1999. Kosovo zadobilo interesovanje MKSJ i postalo deo rada ovog suda. UN, kao i Francuska, Kanada, UK i ┼ávajcarska, potpisali su sporazume kako bi ponudili privremenu i hitnu stru─Źnu pomo─ç u istragama koje je pro bono sprovodila kancelarija tu┼żioca na Kosovu.

Iako je Slobodan Milo┼íevi─ç tako─Ĺe optu┼żen za zlo─Źine po─Źinjene u Hrvatskoj i Bosni, samo za Kosovo je ve─ç imao duga─Źak spisak optu┼żnica. Optu┼żnice protiv njega su obuhvatale deportaciju oko 800.000 civila kosovskih Albanaca i ubistvo hiljada civila kosovskih Albanaca — mu┼íkaraca, ┼żena i dece — ┼íto se dogodilo na ra┼íiren ili sistemati─Źan na─Źin ┼íirom Kosova. ┼átavi┼íe, seksualni napadi koje su sprovele snage SRJ i Srbije nad kosovskim Albancima, posebno ┼żenama, ─Źinili su veliki deo optu┼żnice.

Slobodan Milošević. Foto MKSJ.

Pored promena koje neposredno uti─Źu na ┼żivote ljudi, Milo┼íevi─çu se stavlja na teret da je vodio sistematsku kampanju uni┼ítavanja imovine u vlasni┼ítvu civila kosovskih Albanaca, a ┼íto je ostvareno rasprostranjenim granatiranjem gradova i sela, kao i paljenjem i uni┼ítavanjem imovine, uklju─Źuju─çi ku─çe, farme, biznise, kulturne spomenike i verske objekte. Kao rezultat ovih orkestriranih akcija, sela, gradovi i ─Źitavi regioni su postali nepodesni za ┼żivot kosovskih Albanaca. Kada je preminuo marta 2006, Pretresno ve─çe je odmah prekinulo ovaj postupak, pa je tako jedan od najva┼żnijih slu─Źajeva MKSJ ostao bez presude.

Prva presuda za ratne zlo─Źine po─Źinjene tokom rata na Kosovu podignuta je novembra 2005. protiv Fatmira Limaja (Ljimaja), Isaka Musliua i Haradina Bale (Balje) koji su bili ─Źlanovi Oslobodila─Źke vojske Kosova (OVK). Njima su se na teret stavljali zlo─Źini po─Źinjeni 1998. u logoru u Lapu┼íniku, na Kosovu. Fatmir Ljimaj i Isak Musliu su progla┼íeni nevinima, dok je Haradin Balja osu─Ĺen na 13 godina zatvora; oslobodili su ga pre isteka kazne, 2012. godine.

Iste godine kada je slu─Źaj Ljimaj i drugi priveden kraju, podignuta je optu┼żnica protiv troje drugih ─Źlanova OVK na Kosovu. Inicijalna optu┼żnica protiv Ramu┼ía Haradinaja, Idriza Baljaja i Lahija Brahimaja (Ljahija Brahimaja) potvr─Ĺena je 4. marta 2005, a obznanjena za javnost ┼íest dana kasnije. Oni su optu┼żeni za progon, okrutni tretman, ubistvo i silovanje, iako je tek januara 2007. kancelarija tu┼żioca kona─Źno podnela izmenjenu optu┼żnicu, a usled gre┼íaka u originalnom podnesku.

Su─Ĺenje Haradinaju i drugima prvi put je zavr┼íeno 2008, kada je Brahimaj osu─Ĺen, dok su Haradinaj i Baljaj progla┼íeni nevinima i oslobo─Ĺeni; delimi─Źno ponovljeno su─Ĺenje nalo┼żeno je 2010, nakon ─Źega su sva trojica oslobo─Ĺena optu┼żbi 2012.

Du┼íko Tadi─ç ÔÇťPrijedorÔÇŁ (IT-94-1)

Prvo me─Ĺunarodno su─Ĺenje za ratne zlo─Źine koje obuhvata seksualno nasilje nad mu┼íkarcima.

OPTU┼ŻEN: inicijalno: 13. februara 1995. / operativno: 14. decembra 1995.

OPTU┼ŻNICA: Zlo─Źini protiv ─Źove─Źnosti (progon na politi─Źkim, rasnim i verskim osnovama, silovanje, ubistvo, nehumani tretman); Te┼íke povrede ┼Żenevskih konvencija (hotimi─Źno ubijanje, mu─Źenje ili nehumani tretman, hotimi─Źno izazivanje velike patnje ili nano┼íenje ozbiljnih povreda za telo ili zdravlje); Kr┼íenje zakona ili obi─Źaja ratovanja (okrutni tretman, ubistva).

PRESUDA: 20 godina zatvora (izre─Źena 26. januara 2000)
(Izvor: MKSJ)

Godine 2006. podneta je operativna optu┼żnica u slu─Źaju ┼áainovi─ç i drugi, kojom su obuhva─çeni Nikola ┼áainovi─ç, Dragoljub Ojdani─ç, Neboj┼ía Pavkovi─ç, Vladimir Lazarevi─ç, Sreten Luki─ç i Milan Milutinovi─ç. Optu┼żenima se stavlja na teret da su u─Źestvovali u udru┼żenom zlo─Źina─Źkom poduhvatu s ciljem promene etni─Źke ravnote┼że na Kosovu i obezbe─Ĺivanje budu─çe kontrole srpskih vlasti nad ovom teritorijom. Kao ┼íto se izri─Źito navodi u optu┼żnici, plan je trebalo da se izvr┼íi zlo─Źina─Źkim sredstvima, uklju─Źuju─çi deportacije, ubistva, prisilna preme┼ítanja i progon kosovskih Albanaca. Krajem su─Ĺenja 2014, izre─Źene su kazne: 18 godina zatvora za ┼áainovi─ça, 22 godine za Pavkovi─ça, 20 godina za Luki─ça, 15 godina za Ojdani─ça i 14 godina za Lazarevi─ça, dok je Milutinovi─ç oslobo─Ĺen.

Na kraju, Vlastimir ─Éor─Ĺevi─ç — koji je bio pomo─çni ministar srpskog Ministarstva unutra┼ínjih poslova (MUP) i ┼íef Resora javne bezbednosti (RJB) u MUP-u i odgovoran za sve jedinice i osoblje RJB-a u Srbiji — optu┼żen je 2008. za deportaciju, druga ne─Źove─Źna delovanja (prisilno preme┼ítanje stanovni┼ítva), ubistvo i progon na politi─Źkim, rasnim i verskim osnovama, kao i ubijanje kao deo kr┼íenja zakona i obi─Źaja ratovanja. Osu─Ĺen je po svim ta─Źkama optu┼żnice 2014. i osu─Ĺen na 18 godina zatvora.

Šta dalje

Kako tribunal bude zatvarao svoja vrata 31. decembra, pa┼żnja ─çe se usmeravati na Mehanizam za me─Ĺunarodne krivi─Źne sudove (MMKS).

Savet bezbednosti UN je osnovao MMKS kao ÔÇťprivremenu strukturuÔÇŁ decembra 2010. da bi se odr┼żalo nasle─Ĺe MKSJ i Me─Ĺunarodnog krivi─Źnog suda za Ruandu (MKSR). Ovaj menahizam je po─Źeo da radi jula 2013. u Hagu, preuzimaju─çi niz funkcija MKSJ, a po┼íto se rad MKSJ sada privodi kraju, ovaj drugi ─çe nastaviti da se bavi ponovnim su─Ĺenjima i ┼żalbama.

Kao mehanizam, on ne─çe preuzimati nove slu─Źajeve, ve─ç ─çe preuzeti dovr┼íavanje posla u vezi sa ┼żalbama koje su nedovr┼íene, kao ┼íto je Karad┼żi─çeva ┼żalba. Ovaj mehanizam ─çe voditi i ponovljeno su─Ĺenje Stani┼íi─çu i Simatovi─çu, biv┼íim zvani─Źnicima iz Srbije zadu┼żenim za bezbednost koji su optu┼żeni da su saizvr┼íioci u udru┼żenom zlo─Źina─Źkom poduhvatu s ciljem prisilnog i trajnog uklanjanja nesrba iz velikih podru─Źja Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Prema mi┼íljenju pravnika, osnivanje MMKS nije bilo potrebno. Biv┼íi sudija MKSJ, Wolfgang Schomburg (Volfgang ┼áomburg), bio je jedan od najglasnijih koji je govorio da je MKSJ mogao postepeno smanjivati svoje radno optere─çenje i tako sam zavr┼íiti svoj posao. On smatra da je zatvaranje MKSJ preuranjeno i rezultat politi─Źkog delovanja.

Zatvaranje MKSJ se podudara sa otvaranjem Specijalizovanih ve─ça Kosova, pa tako u ovom trenutku mo┼że da bude pomalo nejasno gde se mandat jednog suda zavr┼íava, a drugog po─Źinje.

Vojislav Šešelj (IT-03-67)

OPTU┼ŻEN: inicijalno: 14. februara 2003. / operativno: 7. decembra 2007.

OPTU┼ŻNICA: Zlo─Źini protiv ─Źove─Źnosti (progon na politi─Źkim, rasnim i verskim osnovama, deportacija, nehumani tretman -- prisilno preme┼ítanje); Kr┼íenje zakona ili obi─Źaja ratovanja (ubistvo, mu─Źenje, okrutni tretman, bezobzirno razaranje, uni┼ítavanje ili hotimi─Źno nano┼íenje ┼ítete institucijama koje su posve─çene religiji ili obrazovanju, plja─Źka javne ili privatne imovine).

PRESUDA: Oslobo─Ĺen (izre─Źena 32. marta 2016)
(Izvor: MKSJ)

Osvr─çu─çi se na nasle─Ĺe tribunala, pored optu┼żnica koje su podignuta i izre─Źenih presuda, bilo je dosta kontroverzi koje su kru┼żile oko MKSJ i njegovih presuda. U Srbiji su 2012. mnogi bili besni nakon osloba─Ĺanja osu─Ĺenih hrvatskih generala Ante Gotovine i Mladena Marka─Źa u MKSJ, a na osnovu ┼żalbe podnesene dok su slu┼żili zatvorske kazne od 24 i 18 godina. Srpski general Mom─Źilo Peri┼íi─ç, koji je slu┼żio kaznu od 27 godina zatvora za zlo─Źine protiv ─Źove─Źnosti, oslobo─Ĺen je na osnovu ┼żalbe, zbog ─Źega su ─Źak i neki advokati u Hagu bili zaprepa┼í─çeni internim protivure─Źnostima koje je presuda sadr┼żala. I u Hrvatskoj su mnogi bili uvre─Ĺeni pro┼íle godine kada je biv┼íi zamenik premijera Srbije Vojislav ┼áe┼íelj oslobo─Ĺen, dok je presuda ─Źak ozna─Źena kao ÔÇťsramotnaÔÇŁ od strane hrvatskog premijera Tihomira Ore┼íkovi─ça.

Tribunal se suo─Źio sa pote┼íko─çama kada je re─Ź o prihvatanju njegovih nadle┼żnosti jo┼í od samog po─Źetka, gde su raznorazne studije sprovo─Ĺene godinama, a u kojima se videlo da nijedna biv┼ía jugoslovenska dr┼żava nije olako shvatala podizanje optu┼żnice protiv svojih lidera. Procenjuje se da je Srbija imala najve─çe probleme kada je re─Ź o saradnji sa MKSJ, dok je Kosovo dr┼żalo vrlo pozitivan pristup i stav prema tribunalu sve dok nije podignuta prva optu┼żnica protiv nacionalnih ÔÇťherojaÔÇŁ sa Kosova.

Tribunal je ostvario zna─Źajne uspehe, posebno kada je re─Ź o bavljenju ┼żrtvama. Kako su godine prolazile, MKSJ je imao vi┼íe od 4.600 svedoka u svojim prostorijama i razmatrao vi┼íe od 2,5 miliona dokumenata. Mnoge ┼żrtve koje su imale priliku da svedo─Źe na sudu, imale su priliku ne samo da se njihov glas ─Źuje, ve─ç i da dobiju priznanje za bol koja im je naneta i iskustva koja su do┼żivele. To je vi┼íe od bilo ─Źega ┼íto su drugi sudovi u─Źinili za ┼żrtve jugoslovenskih sukoba.

Eric Stover (Erik Stover), direktor fakulteta Centar za ljudska prava i vanredni profesor na Univerzitetu Kalifornije (Berkli), anketirao je ┼żrtve ratnih zlo─Źina koje su svedo─Źile na su─Ĺenjima MKSJ i njegov zaklju─Źak je da su ┼żrtve, vi┼íe od bilo ─Źega drugog, izvukle zadovoljstvo u suo─Źavanju sa po─Źiniocima poni┼żenim u sudnici; daleko im je manje bilo stalo do kazni koje su kasnije izre─Źene.

Radislav Krsti─ç (IT-98-33)

Prvo su─Ĺenje u MKSJ koje povezuje silovanje sa etni─Źkim ─Źi┼í─çenjem.

OPTU┼ŻEN: inicijalno: 2. novembra 1998. / operativno: 27. oktobra 1999.

OPTU┼ŻNICA: Genocid (sau─Źesni┼ítvo u izvr┼íenju genocida); Zlo─Źini protiv ─Źove─Źnosti (istrebljenje, ubistvo, progon, deportacija, nehumana akta -- prisilno preme┼ítanje); Kr┼íenje zakona ili obi─Źaja ratovanja (upotreba otrovnog oru┼żja ili oru┼żja za koje se zna da uzrokuje nepotrebnu patnju; bezobzirno uni┼ítavanje gradova, mesta ili sela, ili devastacija neopravdana vojnim potrebama; napad ili bombardovanje, kojim god sredstvima, nebranjenih gradova, sela, stanova ili zgrada; zauzimanje, uni┼ítenje ili hotimi─Źno nano┼íenje ┼ítete institucijama koje su posve─çene religiji, humanitarnom radu ili obrazovanju, umetnostima ili naukama, istorijski va┼żnim spomenicima i radovima umetnosti i nauke; ubistvo.

PRESUDA: 35 godina zatvora (izdata 19. aprila 2004)
(Izvor: MKSJ)

MKSJ je u mnogim slu─Źajevima, prema tome, dostigao prekretnicu kada je re─Ź o davanju prilike ┼żrtvama da progovore, ali je razumljivo da je samo nekoliko izabranih imalo ┼íansu da se na─Ĺe pred sudom, a usled koli─Źine slu─Źajeva kojima je MKSJ rukovodio.

MKSJ je dostigao razne druge prekretnice, kao ┼íto je ustanovljavanje ─Źinjenica, ─Źinjenje da se odre─Ĺeni lideri dovedu pred lice pravde i razvoj me─Ĺunarodnog prava.

Me─Ĺutim, ovaj sud je propustio priliku da uspe┼íno prenese svoje nasle─Ĺe i iskustvo na pravosu─Ĺa u ovim dr┼żavama. Ipak, nije prekasno da dr┼żavna pravosu─Ĺa, poput onog na Kosovu, nau─Źe lekcije od nekih elemenata prakse MKSJ kada je re─Ź o radu sa ┼żrtvama.

Poslednja je prilika da kosovski sudovi nau─Źe iz dobrih praksi kako budu nastavili da se bave slu─Źajevima zlo─Źina i kako budu sudili u istima. Jer, iako je mandat MKSJ zavr┼íen, potraga za pravdom nije gotova.

MKSJ u brojkama

Prema zvani─Źnim brojkama MKSJ, ovaj sud je zaklju─Źio postupke za 161 optu┼żenog, od kojih je 90 osu─Ĺeno.

Od osu─Ĺenih:

7 o─Źekuju preme┼ítaj u inostranstvo,
16 je premešteno,
56 je ve─ç odslu┼żilo svoje kazne,
9 je preminulo posle su─Ĺenja ili prilikom odslu┼żenja kazne,
2 su ┼żalbena slu─Źaja koja ─çe obraditi MMKS.
Od onih kojima je su─Ĺeno, ali nisu osu─Ĺeni:
19 je oslobo─Ĺeno,
13 je upu─çeno na dr┼żavna pravosu─Ĺa,
37 je bilo povu─Źenih optu┼żnica ili su umrli (od kojih je 20 optu┼żnica povu─Źeno, 10 je prijavljeno da su preminuli pre preme┼ítaja u tribunal i 7 je umrlo posle preme┼ítaja u tribunal),
2 ─çe imati ponovljeno su─Ĺenje u MMKS.

(Izvor: MKSJ)

Feature image: Majlinda Hoxha / K2.0.