Kada je Albin Kurti preuzeo dužnost premijera Kosova 2021. godine, nakon ubedljive izborne pobede, mnoge LGBTQ+ osobe na Kosovu su to videle kao priliku za konkretan napredak u pogledu jednakih prava. Kurtijeva vlada, zasnovana na obećanjima o reformama i pravdi, nudila je mogućnost inkluzivnije budućnosti.

Četiri godine kasnije, taj optimizam je uglavnom iščezao. Frustracija i razočaranje među LGBTQ+ osobama na Kosovu su očigledni, jer Kurti još uvek nije pokazao neophodno liderstvo koje bi zemlju sa progresivnim idejama odvelo u budućnost.

Ovaj neuspeh je najbolje prikazan blokadom Nacrta građanskog zakonika, koji uključuje odredbe o istopolnim brakovima. Homofobni poslanici i poslanice u Kurtijevoj stranci Samoopredeljenje (VV) uporno su ometali njegovo usvajanje, bilo uzdržavajući se od glasanja ili otvoreno protiveći mu se. Njihovo ponašanje uklapa se u širi obrazac patrijarhalnog junačenja, u kojem se jednakost ne posmatra kao demokratska nužnost, već kao pretnja.

“Hajt se bohet mirë”, što znači “‘Ajde, biće bolje”, bila je svojevrsna nada za Albance i Albanke koji su živeli pod opresivnom vladavinom Srbije na Kosovu. Međutim, za sve veći broj građana i građanki danas, ovaj izraz je postao prazna mantra. Decenije izbora i promena vlasti donose uznemirujuće poznate rezultate: rastući troškovi života, stagnacija plata, krajnje neprimerene penzije i zanemarljivi napreci u pravima LGBTQ+ osoba.

LGBTQ+ osobe na Kosovu, koje trpe sistemsku diskriminaciju dok se inicijative za jednaka prava blokiraju, svakodnevno doživljavaju ove poteškoće. To je optužba protiv vlasti koja se vodi ličnom ambicijom i sebičnim prioritetima, a ne brigom za dobrobit svih građana/ki, uključujući one u marginalizovanim zajednicama.

U razgovorima sa četiri člana LGBTQ+ zajednice sa Kosova — Mustafom Berishom, Arlindom Morinom, poznatom kao Liki, Briankom i Queen Maggy — stvorio se sumoran konsenzus: loše upravljanje nije kažnjeno, dok blokiranje jednakih prava ostaje neometano.

Kosovo posle izbora

Nakon izbora u februaru 2025. godine, građani/ke Kosova suočavaju se sa poznatom situacijom. Političari i dalje obećavaju transformaciju, ali isporučuju neefikasnost i alarmantan nedostatak odgovornosti. Izborne kampanje nastavljaju da se oslanjaju na široka, primamljiva obećanja i floskule o integraciji u EU, zapošljavanju i društvenoj potrošnji — neprecizno, ali efektivno u privlačenju birača.

U međuvremenu, lideri zemlje zanemaruju zabrinutosti građana/ki u vezi sa ključnim sektorima kao što su zdravstvo, infrastruktura i obrazovanje. Nedostatak univerzalne zdravstvene zaštite primorava mnoge građane/ke da odlažu ili odustanu od medicinskog tretmana zbog visokih troškova, dok učenici — koji provode samo polovinu dana u školi — dosledno ostvaruju niže rezultate od proseka Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u međunarodnim testiranjima. Istovremeno, česte restrikcije struje i dalje predstavljaju hroničan problem, što jasno ukazuje na to da infrastruktura ne može da zadovolji savremene zahteve.

Među marginalizovanim grupama, posebno u LGBTQ+ zajednici, nezadovoljstvo je još izraženije. LGBTQ+ zajednica na Kosovu doživela je nedavnu izbornu kampanju kao produženi proces brisanja njihovih prava. Osrednjost u retorici i viziji dominirala je političkim pejzažom, ali još važnije, odsustvo bilo kakvog priznanja ili zagovaranja prava LGBTQ+ osoba bilo je posebno obeshrabrujuće.

Na političkom spektru, nijedna stranka nije smela da podrži borbu LGBTQ+ zajednice za jednakost, a kamoli da uključi prava LGBTQ+ osoba u svoj politički program. Ova tišina odražava dugogodišnju opstrukciju inkluzivnosti u svim njenim oblicima unutar kosovskih političkih struktura. Kampanja je jasno pokazala nesigurno mesto i svakodnevne realnosti queer osoba na Kosovu, koje se suočavaju sa sistemom koji odbija da prepozna njihovo postojanje, a kamoli njihova prava.

Osim, naravno, Koalicije za porodicu, koja je poznata po svom odlučnom protivljenju pravima LGBTQ+ osoba i koja je tokom nedavne izborne kampanje skupila 24.000 evra kazni zbog upotrebe diskriminatornog jezika prema LGBTQ+ zajednici, a nije uspela da osvoji nijedno mesto u Skupštini. Kazne koje je izrekao Izborni panel za žalbe i pritužbe (IPŽP) usledile su nakon žalbi koje su podnele dve LGBTQ+ aktivističke organizacije, CEL Kosova i Dylberizm. IPŽP je odlučio da je retorika ove stranke prekršila Zakon o opštim izborima.

LGBTQ+ prava kao mera demokratije

Pritisak za jednakost prava snažno odzvanja, jer ako se mi ne borimo za svoja prava, ko će? Berisha, javno poznat kao član dueta Mustafa & Qerkica, i pionir u borbi za prava LGBTQ+ osoba, koji je, usred svega što se dešavalo 1990-ih, svoj dom pretvorio u azil za LGBTQ+ osobe, smatra Kurtijevu posvećenost pravima LGBTQ+ osoba nedovoljnom.

“Kurtijeva prisutnost na [Prajdu] ništa ne menja”, tvrdi on. “Jednakost se ne postiže kroz slogane ili simboliku — on mora da učini više u ovoj borbi. Dok ne vidimo konkretne pravne reforme i zaštitu, nastavljamo da budemo građani drugog reda u sopstvenoj zemlji.”

Negativan odnos zakonodavaca prema priznavanju prava LGBTQ+ osoba odražava namerno zanemarivanje. U Kurtijevom slučaju, to je takođe deo njegove nesklonosti da se suprotstavi članovima svoje stranke koji opstruišu napredak. Odluka Skupštine Kosova da imenuje Dudu Balje iz Socijaldemokratske unije, bošnjačke stranke, i Labinotu Demi-Murtezi iz VV na ključne nadzorne pozicije kao komesarke za ljudska prava, uprkos njihovom dobro dokumentovanom protivljenju jednakim pravima, dodatno učvršćuje normu isključenosti i diskriminacije.

Takva duboko ukorenjena opozicija, uz nedostatak političke odlučnosti među onima koji bi mogli da je suzbiju, ima značaj. Kosovo beleži ispodprosečan rezultat od 47 od mogućih 100 po Equaldexovom Indeksu jednakosti LGBT+ zajednice, koji ocenjuje nivo pravne zaštite i društvene stavove. Uprkos ustavnim garancijama jednakosti pred zakonom, u članu 24, i zabrani diskriminacije, u članu 22, LGBTQ+ osobe na Kosovu ostaju marginalizovane. Iako istopolni brakovi nisu eksplicitno pomenuti, ustavna zaštita privatnosti i porodičnog života u članu 36. nudi pravnu osnovu za priznavanje različitih porodičnih struktura.

Berisha smatra da politički otpor jednakim pravima predstavlja prepreku za demokratski napredak. “Tvrdnja da smo demokratija neće nas nigde odvesti ako ne ispunjavamo te zahteve”, rekao je. Demokratija se “bazira na zajedničkim vrednostima — vladavini prava, jednakosti, slobodi medija. Za Kosovo, ispunjavanje tih standarda nije opcija; to je ključno ako smo ozbiljni u želji da očuvamo demokratske vrednosti.” Kurtijeva vlada, kao i prethodne, nije uspela u tom pogledu — naročito kada je reč o pravima LGBTQ+ osoba, što je ključna mera demokratskog razvoja svake zemlje.

Borba za jednakost osvetljava sistemske neuspehe i neraskidivo je povezana sa širim problemima poput ekonomskog očaja i političke nestabilnosti — odražavajući strukturalne prepreke koje i dalje sputavaju napredak. Visoka stopa nezaposlenosti i oslanjanje na doznake iz dijaspore podstakli su emigraciju, jer lokalne mogućnosti za zapošljavanje nude malo razloga da ljudi ostanu. Uz to, politička nestabilnost postala je zamorna rutina, sa razjedinjenim koalicijama i liderstvima u večitom sukobu, što dodatno otežava upravljanje.

Kako su korupcija i izostanak odgovornosti za političke promašaje postali svakodnevnica, LGBTQ+ osobe i druge marginalizovane grupe trpe najveći teret. “Politički sistem Kosova nagrađuje lojalnost i patronažu, a ne zasluge i napredak. To je sistem zasnovan na kumovskim vezama koji zanemaruje zajednice poput naše”, kaže Liki, filmska rediteljka, scenaristkinja i otvorena lezbejka, zagovornica prava LGBTQ+ osoba.

Godine 2023. Freedom House — istraživačka organizacija iz Vašingtona koja prati stanje demokratije, političkih sloboda i ljudskih prava širom sveta — klasifikovala je Kosovo kao “delimično slobodno”, sa Globalnim indeksom slobode od 60 od 100, čime se nalazi u donjoj polovini svetske rang-liste. Ova ocena odražava ozbiljne zabrinutosti u vezi sa upravljanjem, slobodom izražavanja i osnovnim pravima.

Pored nevoljnosti da se istinski zalaže za jednakost i slobodu svih građana i građanki, Kurtijev mandat obeležilo je ignorisanje medijskih kritika i pokušaji da učvrsti kontrolu nad severom Kosova. Kosovo je palo za 19 mesta na Indeksu slobode medija Reportera bez granica za 2024. godinu, dok su Kurtijevi postupci izazvali niz tenzija sa međunarodnim partnerima, ponovo gurajući Kosovo u srž regionalne političke krize.

Kurtijevo stalno upravljanje kroz krize — uključujući podsticanje tenzija sa kosovskim Srbima uoči izbora, blokiranje lokalnih samouprava koje nisu pod kontrolom njegove partije, sukobe sa zaposlenima u javnom sektoru i sankcije EU — nanosi štetu zemlji. Sve napetiji odnosi sa ključnim međunarodnim saveznicima prete da Kosovu oduzmu godine stabilnosti, dodatno učvršćujući njegov spoljašnji imidž zemlje zarobljene u večitoj krizi. Ovo su očekivane posledice nacionalističkog lidera oblikovanog godinama podela.

Loše upravljanje ekonomijom

Socioekonomske nejednakosti dodatno pogoršava politička elita otuđena od svakodnevnih borbi građanki i građana. Iako se Kurti hvalio postignućima poput povećanja minimalne plate sa 170 na 350 evra mesečno — zgodno, neposredno pred izbore 2025. godine — te promene jedva da dodiruju površinu dubokog jaza između obećanja o napretku i blokirane stvarnosti. U zemlji gde osnovna penzija iznosi 120 evra, a osnovne životne potrepštine dostižu cene slične onima u znatno bogatijim evropskim državama, svakodnevni troškovi nastavljaju da pomeraju granice pristupačnosti.

Rastući jaz između privilegovane političke elite i običnih građana i građanki otvara pitanje: da li ličnosti kao što su Kurti i ministar finansija Hekuran Murati uopšte razumeju svakodnevne teškoće građana/ki Kosova? Ili su se toliko udaljili od stvarnosti da više ne vide patnju u domovima koji se bore da sastave kraj s krajem?

Brianka i Queen Maggy, dve istaknute drag kraljice i cenjene umetnice u okviru kosovske LGBTQ+ zajednice, među najglasnijima su u izražavanju frustracije ekonomskom politikom vlasti.

“Zašto nakon toliko izbora, bez obzira na to ko je na vlasti, građani/ke i dalje ne osećaju nikakvu korist od ekonomskog rasta?”, pita se Queen Maggy, glasom prepunim ogorčenja. Brianka se složila, ističući da je Kosovo i dalje jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope, sa platama i BDP-om po glavi stanovnika znatno ispod proseka.

Ekonomski podaci, kako kaže Queen Maggy, “jasnije oslikavaju situaciju nego što karmin oslikava usne jedne drag kraljice!” Dodaje i uz osmeh: “Iskreno, sa minimalcem iz 2023. ne bih mogla da priuštim ni trepavice — osnovni rekvizit svake drag umetnice!” Njena šaljiva opaska osvetljava ozbiljnu stvarnost: ekonomski jaz na Kosovu ukazuje ne samo na finansijsku nejednakost, već i na dublji neuspeh u upravljanju koji produbljuje institucionalne nepravde.

Ove zamerke deo su šire frustracije neuspehom političkog rukovodstva da reši ključna pitanja. “Vreme je da Kosovo postane atraktivno mesto za strane investitore”, kaže Queen Maggy. Pozvala je Kurtija da se konačno okrene suštinskim problemima — otvaranju radnih mesta, ekonomskom razvoju, jačanju pravosuđa, vladavini prava, borbi protiv siromaštva, jednakosti i socijalnoj zaštiti — umesto večitog vrtloga političkih kriza. “Stvorite ambijent koji jasno poručuje: ‘Uložite ovde – sigurnije je nego drag kraljica u haljini sa šljokicama!’”

Brianka deli slične zamerke, kritikujući vlast zbog nesposobnosti da privuče strane investicije i unapredi imidž zemlje. Te neuspehe vidi kao direktno povezane s nedostatkom napretka u ostvarivanju jednakih prava. “Ako želite da razumete koliko su ovi političari neupućeni, činjenica da blokiraju jednaka prava je samo vrh ledenog brega”, kaže ona.

Sa žaljenjem govori i o haosu u Prištini: o psima lutalicama na ulicama, automobilima koji blokiraju trotoare i pešacima koji moraju da hodaju po kolovozu kao da su na modnoj pisti u Milanu. “A smeće?” pita, “Ima ga svuda!” Ovakvo zanemarivanje i društvenog napretka i osnovnog urbanog reda ukazuje na ozbiljne propuste u upravljanju.

Borba protiv nesposobnosti, a ne jednakosti

Borba za jednaka prava često je zanemarena, ignorisana od strane političke klase koja nas vidi kao periferiju, upletene u mrežu starih nezadovoljstava i ravnodušnosti. Ovo odbijanje da se deluje nije ništa novo; to je duboko ukorenjena nesklonost da se suoče s nepravdama koje trpi marginalizovana zajednica.

Potreba za pravim promenama nikada nije bila jasnija. Takve promene zavise od nesagledivog partnerstva između lidera i građana — delikatnog balansa koji je ključan za postizanje trajne transformacije. Za Berishu i mnoge druge Kosovare i Kosovarke, ova perspektiva još uvek deluje daleko.

Ipak, Berisha je hrabro izneo svoj stav, pozivajući lidera Kosova da preispita svoj otpor prema jednakim pravima — ključnom temelju demokratije — i da se suoči sa sistemskim problemima koji i dalje koče napredak. “Dok oni na vlasti ne prepoznaju ozbiljnost situacije i ne promene kurs, težnje Kosova ka stabilnoj i prosperitetnoj budućnosti ostaće daleki san”, rekao je.

Ako vlada ponovo ne uspe da usvoji građanski zakonik koji uključuje brakove istog pola, sudovi bi mogli postati ključna tačka za usvajanje jednakosti kao temelja demokratije i isporučivanje dugoočekivane pravde. Za LGBTQ+ zajednicu na Kosovu, razvoj pravne prakse predstavlja tračak nade — put za borbu protiv institucionalizovane diskriminacije i zaobilazak inertnosti zakonodavnog zastoja.

Presuda iz 2019. godine, kojom je omogućena promena oznake pola, pokazala je da se kosovski zakoni mogu osporiti u ime LGBTQ+ prava — i da podnosioci tužbi mogu da pobede. Ako zakonodavci ne preduzmu ništa, moguće je da će uslediti nova pravna borba, ovog puta za istopolne zajednice i pravo na brak.

U narednom mandatu, bez obzira na to koje stranke budu činile vlast, Kosovo ima priliku da se oslobodi stagnacije, korupcije, neefikasnosti i poremećaja koji su obeležili njegovu politiku poslednjih godina. Značajan napredak zahteva zajedničko zalaganje za prihvatanje jednakosti i priznanje ljudskih prava svih.

Feature image: Majlinda Hoxha / K2.0.