Lakše se diše: sistem grejanja bez zagađivanja vazduha
Toplana u Đakovici je pionir u proizvodnji održive energije.
U istočnom delu Đakovice, grada poznatog po industrijalizmu tokom perioda Jugoslavije, izbledeli saobraćajni znak odvodi vas do ruševina nekadašnje gradske toplane, koje nemo svedoče o proteklom vremenu. Sada svedena samo na dosadnu uspomenu, ova toplana, koja je kao gorivo koristila mazut, oko četiri decenije je crnim dimom punila nebo nad glavama stanovnika Đakovice.
Osim otrovnog dima, izgaranje mazuta oslobađa i teške mirise, pošto finansijski gubici nisu dozvolili toplani da opstane. Zatvorena je 2020. godine. Danas oko nje ne možete pronaći ništa osim porušene i ogoljene građevine.
Dim koji je ispuštala još od 1981. godine nestao je tek 2021. godine, otkako je proradila nova toplana koja sagoreva drvnu biomasu, koja se nalazi nekoliko stotina metara iza stare.
Nova toplana je opremljena najnovijom tehnologijom, iako koristi distributivnu mrežu stare toplane. Toplana je izgrađena uz pomoć investicije Evropske unije (EU) u vrednosti od 15 miliona evra, pošto je spremna mreža favorizovala Đakovicu.
Tu rade i neki od kadrova koji su radili u staroj toplani, kao što je Mërgim Demhaja, mašinski tehničar, koji radi u kontrolnoj sobi. Već 38 godina stoji pred ekranima koji prate proizvodnju toplotne energije.
“Razlika u radu nije velika. Ona je gorela mazut, ova gori biomasu, ista logika važi i za rad”, kaže Demhaja. “Međutim, što se tiče infrastrukture, razlika je kao dan i noć.” Izlazi iz kontrolne sobe, otvara vrata i gleda prema dimnjaku.
“Evo, ne vidi se ništa. Samo para izlazi”, kaže i ostavlja utisak da se ne bi vratio u stara vremena. “Jedva smo trpeli jak miris mazuta. Mnoge kolege su imale problema sa disanjem. I bez uključene peći puštalo je užasan smrad, a zamislite tek kako je bilo kad bi se uključila.”
Računar u ćošku stalno prati nivo čestica prašine i ugljen-dioksida koji se oslobađa sagorevanjem u ovoj toplani. Iako se proizvodnja toplotne energije u novoj toplani gotovo udvostručila, sa oko 9MWh na preko 15MWh, količina emisija je značajno smanjena. U odnosu na količinu ugljen-dioksida koja se oslobađa sagorevanjem mazuta, oko 49.000 tona za jednu sezonu, do februara je toplana emitovala samo oko osam tona, odnosno 40.000 tona manje ugljen-dioksida.
Tehnologija nove toplane, osim što filtrira toksični sadržaj i drastično smanjuje količinu ugljen-dioksida koji se oslobađa u atmosferu, zadržava pepeo unutar podruma ispod toplane i ne ispušta teške mirise iz zapaljene biomase.
Osim što koristi okolišu, napredna tehnologija toplane nudi opcije upravljanja i kontrole koja rad čini efikasnijim.
Blerim Halilaj, mašinski inženjer koji je preuzeo poziciju izvršnog direktora fabrike u decembru 2023. godine, iz svoje kancelarije može da kontroliše čitav proces rada. On može da vidi koliki je kapacitet proizvodnje električne energije u datom trenutku, kako voda cirkuliše, na kojoj temperaturi izlazi i na kojoj se vraća, a može da vidi čak i svaku krajnju destinaciju grejanja. Jednim klikom može da poveća ili smanji toplotnu energiju koja ide potrošačima.
U toplani u Đakovici na mrežu je priključeno 2.000 potrošača, ali se aktivno greje njih 600. Prema rečima direktora Halilaja, ovo je loše nasleđe iz prošlosti kada su građani bili odjavljeni jer nije bilo redovnog grejanja. Trenutno mreža toplane pokriva 32% grada, ali proizvodni kapaciteti mogu da udvostruče potrošače.
Prema Halilaju, trenutno se iz toplane fakturiše 122.000 kvadratnih metara. U okviru ovih brojila i potrošača su uključene škole, obdaništa, studentski domovi, institucionalni objekti i ove godine su uveli grejanje za celu bolnicu u Đakovici i to punim kapacitetom. Kaže da je neprekidno grejanje povećalo interesovanje za priključenje i sledeće godine očekuje da će se prijaviti veliki broj potrošača. Pozitivan trend vidi i u novim izgrađivačima koji su zainteresovani da investiraju u priključenje stanara na centralno grejanje.
Međutim, korištenje stare distribucijske infrastrukture zahteva dodatna ulaganja. Temperatura vode koja cirkuliše u cevima za grejanje, koje su dugačke oko 47 kilometara oko Đakovice, oslabi dok dođe do nekih naselja zbog cevi koje nemaju predizolaciju.
Sporazumom između opštine i toplane predviđeno je da se u svaku ulicu koja se renovira ili otvori uvedu cevi i da se jedna ulica ne prekopava više puta, kako bi se proširila i baza građana koji primaju usluge iz toplane.
Zdravije i jeftinije
Radnici se kreću hodnicima i, kako kaže Demjaha iz kontrolne sobe, “sve je kao u apoteci”, što se nekada koristilo kao sinonim za čistoću i red.
Metalna konstrukcija svugde drži svu opremu, ali i stvara lavirint stepenica koje vode iz jednog ćoška u drugi.
Mašinski inženjer Adrian Bunjaku i inženjer elektrotehnike Florentina Lama pridružuju se kao vodiči kako bi pokazali proizvodni sektor.
Toplana ima tri bojlera koji sagorevaju biomasu. Ukupni kapacitet je 15MW toplotne energije i 1,2MW električne energije. Do sada je maksimalna proizvodnja u ovoj sezoni bila 9MW, što znači da imaju slobodne kapacitete koji čekaju proširenje mreže. Takođe se očekuje da će početi proizvoditi struju krajem 2024. godine.
“Proizvodićemo više struje nego što trošimo. Sada ćemo obnoviti ugovor sa KOSTT-om [Operaterom sistema, prenosa i tržišta električne energije Kosova] i imamo idealne uslove za početak rada”, kaže Lama, koji će biti operativni inženjer za kogeneraciju koja će proizvoditi električnu energiju.
Ovaj oblik proizvodnje energije iz biomase, izbegavajući goriva kao što su ugalj i nafta, maksimizuje efikasnost i smanjuje zagađenje koje se oslobađa u atmosferu, čineći Đakovicu pionirom u energetskoj održivosti.
Koristeći drvene strugotine sa sadržajem vlage od 35%, toplotna energija koju proizvodi fabrika u Đakovici ne samo da smanjuje štetne emisije, već takođe doprinosi opštim ciljevima regiona neutralizacije ugljenika kao jednog od glavnih pokretača klimatske krize. Svaki megavat proizveden na ovaj način pomaže Kosovu da bude čistije, smanjujući zavisnost od sagorevanja uglja u termoelektranama Obilića, koje i dalje predstavljaju jaku osnovu sigurnosti snabdevanja.
Na dnu toplane, traka se polako pomiče izvana prema unutra. Automatski unosi drvene strugotine u peć. Ove strugotine dolaze izvan toplane, gde ih bager gura prema metalnim trakama. Napolju, velika gomila granja čeka da bude usitnjena mašinom na traktoru. Javno preduzeće koje vrši orezivanje drveća u gradu dovezlo je otpad tamo. Ovo nije prvi put, a jedan dugoročni plan cilja na nešto što je finansijski još efikasnije.
“U sezoni 2021-2022. imali smo projekat gde su šume iskrčene i iz te akcije nam je stiglo dosta drveta, što je smanjilo troškove proizvodnje”, kaže Halilaj. “Planiramo da se sami pozabavimo ovim procesom, ili sa firmom koja se bavi krčenjem šuma, ili čak formiranjem sopstvenog tima.”
Za ovu sezonu ugovoreno je 7.000 tona biomase za nabavku. Prema Halilaju, ovakva količina drva, ako bi se sagorevala u pećima i dimnjacima kuća, zagrejala bi samo 20% prostora koji greje toplana Đakovice.
Nemoguće je da se kompanija finansijski izdržava samo od plaćanja kupaca. Kao javno preduzeće, ono je u nadležnosti Opštine Đakovica. Budžet toplane takođe se sastoji od subvencija Ministarstva ekonomije i same opštine Đakovica. Ukupna operacija koštala je skoro 935.000 eura, a preko 60% je pokriveno subvencijama.
Visoka cena ogrevnog drveta poslednjih godina poremetila je ekonomsku ravnotežu kompanije, ali Halilaj očekuje da će godinu završiti sa malim profitom ili nultim bilansom, bez ikakvih gubitaka.
“Dobra stvar je što je cena nabavke u padu i verujem da će sledeća godina biti pozitivna”, kaže on i dodaje da je naplata od početka rada kompanije sa novom toplanom 95 odsto, ali oni koji ne plate upućuju se sudskim izvršiteljima, kojima na kraju moraju platiti.
Cena centralnog grejanja je relativno niska, gde je za porodičnog potrošača cena po kvadratu 90 centi, dok je za komercijalne 1,30 eura. Kuća od 60 kvadrata plaća 54 eura mesečno za 24 sata grejanja u zimskoj sezoni. A lokal koji ima 80 kvadrata greje se tokom cele zime za 104 evra mesečno.
Šema distribucije grejanja, sa jedne stranice na drugu, takođe pokazuje koja temperatura ide u škole i druge institucije. Ove godine sunčano vreme zbog klimatskih promena poremetilo je broj hladnih dana u januaru i februaru, ali to nije uticalo na škole da prestanu sa grejanjem ili da ga smanje. Zbog toga ih Halilaj zove telefonom i savetuje im da štede.
Osnovna škola “Yll Morina” u Đakovici jedna je od retkih škola u gradu koja se greje mrežom đakovačke toplane. Berat Bejtullahu je tamo direktor već sedam godina. Prethodno je radio kao direktor u Osnovnoj školi “Zekerija Rexha”, gde se greju pećima koje lože naftu. Razlika je po njemu velika u svakom pogledu.
“Sa naftom je bilo najmanje četiri puta skuplje. Nisi mogao da preživiš zimu sa 20.000 eura nafte i bez uključenog grejanja bez prestanka. Radnik je morao da dođe u 4 ili 5 ujutru da ga uključi, kako bi se škola zagrejala kada dođu đaci”, kaže Bejtullahu. “Danas nas izađe 2.000 eura mesečno.”
U školi u popodnevnoj smeni tog hladnog februarskog dana, sunce greje nebo nad Đakovicom, koje je konačno čisto od dima mazuta. Ali, neke učionice i dalje drže otvorena vrata i prozore.
Sa planom proširenja toplane i težnjom građana da se priključe na svoju mrežu, čini se da nebo iznad Đakovice čekaju čistiji dani.
Slika na naslovnoj strani: Majlinda Hodža/K2.0
Sadržaj ovog članka je isključiva odgovornost K2.0.
Zanima vas kako se naš novinarski rad finansira? Saznajte više ovdje.
