1.Tona sreće
Iako mu nadimak drugačije sugeriše, Veliki grob Nemačke, Enea Silvio Pikolomini (Enea Silvio Piccolomini) poreklom je iz Sijene. Međutim, italijanski plemić je komandovao legijom vojnika kao general u Habzburškoj vojsci. Smatra se da su Pikolomini i njegovi vojnici izvojevali pobedu nad osmanskom vojskom za vreme bitke u Zgataru, selu u blizini Opoje. Pikolomini nije baš imao sreće. Podlegao je posledicama kuge koja je zahvatila tu oblast. Veruje se da je njegov grob okružen kamenjem koje je doneto iz raznih delova Kosova. Danas, ljudi posećuju taj kraj, pale sveće i bacaju novčiće oko njega, pod uverenjem da grob leči bolesne i pomaže u teškim vremenima. Takođe, Pikolominijev naslednik, Herceg iz Hostanje, zaslužno je dobio svoje svetilište u Đakovici. Prema predanju, Herceg i njegova vojska su provalili u kuću Hadži Bejte (Haxhi Bejta) i suočili se sa otporom sestara. Ubijeni su, a njihove grobove u bašti porodične kuće danas posećuju ljudi koji traže da izleče razne bolesti, zacele decu i pobrinu se za svoje muke.
2.To magično vilinsko mleko
Muji i Halili su bili gorštaci u selu Marine u Drenici. Verovanje kaže da je ovaj par stekao natprirodne moći nakon što je popio mleko od vile. Podojeni magičnim mlekom, oni su odmerili snage tako što su bacali tri teške stene tri kilometra. Godinama je legenda o Muji i Halili postojala samo u mašti, sve dok nisu otkrivene stene. Svako ko pokušava da ih premesti izlaže se opasnosti i stavlja na kocku svoju sreću. Legenda je postala sastavni deo školskog programa u selima.
3.Bitka prerasla u legendu
Pre bitke na Kosovu 1389. godine, knez Lazar je, prema predanju, bacio kletvu na sve Srbe koji su odbili da se bore protiv Osmanlija. Kletva je upisana na Gazimestanu, spomeniku koji je podignut u Fushe Kosove/Kosovu polju 1953. godine u znak sećanja na bitku. Bez obzira na to kako tumačili borbu, sigurno je da se neslavno završila za lidere i otomanske i srpske vojske. I sultan Murat I i knez Lazar su, zajedno sa većinom svojih vojnika, poginuli u borbi 1389. godine, svega nekoliko kilometara daleko od današnje Prištine. Mnogi veruju da se srpski plemić, po imenu Miloš Obilić, poslužio sitnim trikovima kako bi došao neprijatelju iza leđa i smrtno ranio sultana, dok druga legenda kaže da je vojnik prošao 12 svojih neprijatelja pre obaranja Murata ubodom strele. Prema nekoj trećoj legendi, “bezbožna osoba” je zamolila da poljubi sultanu ruku , a onda ga ubola na smrt. U svakom slučaju, neki od Muratovih ostataka su sačuvani u Obiliću, gradu nazvanom po navodnom ubici sultana. Smatra se takođe da je njegov grob okružen grobovima ljudi koji su ga decenijama štitili.
4.Urezivanje muškosti
Pećina Zatrić (Zatriq), sa pogledom na polje Dukagjini u zapadnom Kosovu, sadrži gravure za koje se smatra da predstavljaju prvobitni način pisanja. Dva italijanska naučnika su proučavala te gravure i došla do zaključka da linije koje čine pravougaonike i krugove pokazuju kako su stanovnici prostorno organizovali i formirali svoje zajednice. Pećina je takođe značajna za dečake koji žele da sazru u momke. Prema predanju, dečak koji pređe s jedne strane pećine na drugu postaje muškarac.
5.Srećna grobnica
Mauzolej Gjylfatynit džamije u Peći predstavlja još jedno sveto mesto koje privlači vernike iz različitih vera. Veruje se da se paljenjem sveća i bacanjem novčića mogu rešiti zdravstveni, finansijski, bračni i drugi problemi.
6.Pravoslavni svetitelj za razne vere
Iako pravoslavni, spomenik Svete Paraskeve Balkana u Peći privlači ljude različitih vera koji dolaze da pale sveće, traže isceljenje ili rešenje svojih finansijskih ili bračnih problema. Paraskeva je rođena u 11. veku u blizini Carigrada i legenda kaže da je čula božji glas sa 10 godina. Napustila je svoju porodicu i odrekla se svoje imovine radi spartanskog, verskog života. Nastanila se na Bliskom istoku, ali vizija ju jednog anđela je poslala nazad u Carigrad, gde je umrla sa 27 godina.
7.Bliski susreti fresaka
Manastir Visoki Dečani predstavlja dragoceni deo kulturnog nasleđa Kosova ali i jedan od najsvetijih mesta srpskog pravoslavlja. Ovo mesto je takođe značajno za one koji veruju u razne vanzemaljske stvari. Neki tvrde da freska raspeća koja datira iz 14. veka predstavlja NLO. Sunce i Mesec na svakoj strani krsta su odlika srednjovekovnih slika raspeća i taj motiv se pojavljuje na mnogim drugim svetim delima u vizantijskom pravoslavlju. Međutim, pojedinci smatraju da sunce i mesec predstavljaju svemirske brodove. Jedno tumačenje freske sugeriše da su ljudi oko „svemirskih br
8.Crepovi za usamljena srca
Ljudi, koji su u potrazi za svojom drugom polovinom, mogu okušati svoju sreću posetom mauzoleju u Novom Brdu. Iako deluje da mrtav sveti čovek unutra baš i nije od prevelike pomoći, crepovi na plafonu su priča za sebe. Osoba koja se okrene jednu od njih je na dobrom putu da ubrzo uplovi u bračne vode.
