Časopis | Ambijent

Pismo urednice

Piše - 05.08.2015

Mislite da ne možete ni na šta da utičete? Ovaj časopis služi da vam dokaže suprotno.

Naš broj o zelenilu čini niz odabranih tačaka na jednu temu od svetske važnosti – zaštita životne sredine. Reč je o debati koja je zvanično otpočeta još pre više od 150 godina, uglavnom kao odgovor na povećanu zagađenost u vazduhu za vreme Industrijske revolucije. Danas to pitanje obuhvata sve, od zemlje do vazduha, od okeana do reka, od životinjskog sveta do ljudi. Ono što je važnije je to da se debata sada zasniva na globalnom zagrevanju i njegovim sledstvenim posledicama – klimatskim promenama.

Izraz „globalno zagrevanje“ je prvi put skovan u radu američkog naučnika Volasa Brokera (Wallace Broecker) 1975. godine, koji je predvideo rast globalnih temperatura kao rezultat porasta nivoa ugljen-dioksida. Skoro 40 godina kasnije, izveštaj Međuvladinog panela o klimatskim promenama (Intergovernmental Panel on Climate Change) (IPCC) navodi sa sigurnošću od 95 odsto da je čovekova aktivnost uzrok globalnog zagrevanja – što na uznemiravajući način upućuje na to da ljudski rod ima sve veći uticaj na životnu sredinu.

Očekuje se da će na ljudskom faktoru biti fokus na nadolezećoj Konferenciji UN-a o klimatskim promenama u novembru i decembru, u Parizu, gde će se sastati zvaničnici iz oko 200 država. Očekuju se predlozi za stupanje na snagu strožih propisa; na kraju, veće političke obaveze o smanjenju emisija staklene bašte i iskrenog prihvatanja politika koje promovišu ekološku svest – će sve biti važna pitanja za koja je potreban konsenzus vlada iz svih delova sveta na konferenciji u Parizu.

S obzirom na to da se globalni i lokalni razgovori vode širom sveta, naš broj o zelenilu otvara ulaz u neke od najtežih ekoloških problema i izazova s kojima se Kosovo suočava.

Mnogo pažnje se posvećuje ovoj konferenciji, posebno zbog neuspeha prethodnih sličnih sastanaka; Protokol iz Kjota od 2005. i Kopenhaška konferencija od 2009. su nedavni primetni primeri (pogledajte našu priču „Tačka ključanja“ na stranici 18). Ali, dok su oči svetskih ekologa, političara i naučnika uprte u Pariz 2015, lokalne diskusije i akcije takođe imaju istu količinu važnosti.

Širom sveta, svakodnevno, bezbrojne lokalne inicijative zagovaranja lobiraju i podižu svest o neposrednim efektima klimatskih promena i posledica koje nas očekuju usput. U međuvremenu, da bismo bolje razumeli uticaj ljudi na degradaciju životne sredine, važno je da određene države povedu proces svojim efikasnim politikama. Bitno je da takva pitanja pronađu svoje pravo mesto u javnim debatama. Mediji igraju veliku ulogu. Pa ipak, do dana današnjeg, ova diskusija je potrebna kao hleb nasušni.

Upravo zato u ovom broju prihvatamo pristup koji je informativne, obrazovne i praktične prirode. S obzirom na to da se globalni i lokalni razgovori vode širom sveta (iako u nekim mestima više nego u drugim), naš broj o zelenilu otvara ulaz u neke od najtežih ekoloških problema i izazova s kojima se Kosovo suočava. S jedne strane, u ovom broju ukazujemo na nedostatke u pravnom okviru, slabu primenu postojećih zakona, pa čak i to kako koruptivne mreže takođe igraju svoju ulogu (pročitajte „Prkošenje talasu“ na stranici 51 i „Reciklažnu stvarnost“ na stranici 97). S druge strane, mi smo stalno usklađeni s činjenicom da je informativni pristup jedna od ključnih tačaka ukoliko istinski težimo da zaštitimo životnu sredinu i pritom budemo deo građanskog zagovaranja i budemo individualno posvećeni tom cilju.

Alternativne i ekonomski ispravne politike o energetskoj proizvodnji, odgovorno korišćenje energije, smanjenje zagađenosti kao opasnosti po zdravlje, upravljanje otpadom, voda kao ljudsko pravo su samo neke od tema u središtu ovoga broja. Kako istražujemo politike, sprovođenje istih i društvenu svest, što su pitanja koja se bave ovom temom, odmah postaje jasno da je pred Kosovom dugačak put. Bavljenje ovim ekološkim temama i obavezama koje imaju za cilj promene – predstavlja dvostrani napor, zasigurno napor institucija, ali i javnosti.

Naša uvodna priča „Uništavanje životne sredine, uništavanje života“ (pogledajte stranicu 24) se jasno vezuje za ovu diskusiju. Ona govori o zagađenju vazduha od industrijskih elektrana i saobraćaja (kao najsmrtonosnijih oblika ekološke degradacije); otpadu koji generišu industrija i domaćinstva, a Kosovo ima neke od najviših stopa proizvodnja otpada u Evropi; neobrađenim kanalizacijskim vodama koje zagađuju reke; i uništavanju šuma koje je u toku, jer se više od 40 odsto javnih šuma na Kosovu ilegalno poseče. U tom smislu su alarmantne razmere ovih ozbiljnih, ponekad čak fatalnih, efekata koje zagađenje ima na zdravlje i ljudske živote („Život u senci elektrane Kosovo B“ na stranici 36 i „Život i smrt, i posledice“ na stranici 40).

Posebnu pažnju smo takođe posvetili energetskom sektoru, imajući u vidu da je nova elektrana na lignit – Kosovo C/RE – sve, samo još nije potvrđeno da će biti izgrađena, dok se o finijim detaljima kosovske energetske budućnosti i dalje pregovara. O tom projektu se uvek sa žarom diskutovalo a isti je istom žestinom kritikovan, mada bi se trebalo okrenuti i ispitivanju tog projekta. S jedne strane, s obzirom na to da je ovaj projekat jedan od većih kapitalnih investicija vlade, transparentnost i odgovornost bi trebalo da budu u prvom redu. To je posebno važno kada imamo u vidu da su nedavne studije civilnog društva – na konferenciji koju je organizovao KFOS – privukle pažnju na činjenicu da je vezivno tkivo u prethodnim kapitalnim investicijama (poput koncesija aerodroma, privatizacije kompanije za distribuciju električne energije KEDS, izgradnja autoputa Kosovo – Albanija, i neuspešni pokušaji privatizacije PTK) bilo nedostatak transparentnosti. S druge strane, izgradnja još jedne elektrane na lignit (smeđi ugalj) je planirana da se desi onda kada se zatvori Kosovo A i rehabilituje Kosovo B, kako bi se poboljšala proizvodnja i zadovoljili ekološki standardi, što sve treba da se odigra 2017. Kako je trenutno stanje stvari, čini se da je nerealno da se ti zahtevi na vreme ispune. Međutim, dok se o izgradnji elektrane Kosovo C/RE i dalje debatuje, a nove alternative se pojavljuju, potrebno je početi sveobuhvatnije i glasnije učešće javnosti (pogledajte „Dajte energiju ljudima“ na stranici 54).

Prema tome, vraćamo se na ljudski faktor. Diskusije o zaštiti životne sredine na Kosovu se često hitro odbacuju i susreću sa cinizmom – što je rezultat stava zasnovanog na apatiji i nedostatku uverenja da individualna akcija može da ima značajan uticaj. Iako je politička volja ključna za prioritetizaciju ovog pitanja, ne bi trebalo potceniti težinu i značaj našeg, građanskog učešća i naših sposobnosti da promenimo nešto (pogledajte profile na stranici 72 i „Sitni koraci spasa za našu veliku planetu“ na stranici 104).

Ljudi na Kosovu prečesto misle da smo mi previše mali i nebitni da bismo imali uticaja na degradaciju životne sredine na globalnom nivou. Naš broj o zelenilu govori o tome da ne postoje mala mesta, i da svako od nas ostavlja otisak na našoj planeti i na to koliko nam je svima dobro ili loše. Zato se nadamo da će se ovaj broj zauzimati za kosovske interese poboljšanja svakodnevnog kvaliteta života, tako što će pokazati načine na koje je zaštita životne sredine centralno pitanje ostvarivanja toga cilja.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI

NAGORE

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.

THANKS FOR SUBSCRIBING

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.