Srpska lista izvela je u subotu (9. septembra) pokaznu vežbu svoje moćne pozicije u kosovskoj politici kada je naterala takozvanu koaliciju PANA da čeka satima kako bi se glasalo za novu Vladu. Bio je to politički potez koji su mnogi prištinski analitičari smatrali ‘poniženjem’ kosovske demokratije i znak nove zavisnosti od srpskih predstavnika.

Deset rezervisanih mesta Srpske liste igrala su ključnu ulogu u formiranju nove Vlade, jer su bila od esencijalne važnosti za prostu većinu od 61 glasa koja su bila potrebna Ramušu Haradinaju da bude izabran za premijera. Ove brojke čine da muskularni Haradinaj bude slabi premijer u pogledu glasova koje je dobio i da je zavisan od Srpske liste koja otvoreno govori o svojoj koordinaciji sa srpskom Vladom u Beogradu.

Kada je sednica na kojoj će se glasati za Haradinajevu Vladu trebalo da se održi u Prištini, Srpska lista je održavala široke “konsultacije” u Beogradu, odlažući tako glasanje. Ovo kašnjenje Srpske liste liči na nameran potez srpskih predstavnika, pokazujući njihovu novostečenu moć u kosovskoj politici.

Veći gabarit

Znak da je Srpska lista pojačala svoju pregovaračku poziciju postao je očigledan u novoj podeli ministarstava. U mandatu prošle Vlade (2014-2017), Srpska lista birala je ministre u samo dva ministarstva; Ministarstvo za zajednice i povratak i Ministarstvo lokalne samouprave.

Radi poređenja, ovogodišnji sporazum obuhvata i Ministarstvo poljoprivrede, što je izazvalo skepsu u kosovskoj javnosti, posebno nakon što je koalicija PAN stavila tako snažan naglasak na poljoprivredu u svojoj predizbornoj kampanji.

Ova darežljivost koalicije PAN prema Srpskoj listi možda predstavlja koncesiju u svetlu njihovog kandidata za premijera, Haradinaja, za koga su eksponenti ove partije pre samo nekoliko pozivali da bude izručen zbog optužbi za ratne zločine. Srpska lista je potvrdila da će Haradinaj postati premijer istog dana kada su beogradski političari ponavljali da je on i dalje na njihovom spisku osumnjičenih za ratne zločine.

Međutim, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je naglasio da je odabir Haradinaja i dalje bolji izbor od Aljbina Kurtija iz Samoopredeljenja, za koga Vučić tvrdi da želi da formira “Veliku Albaniju”. Čini se da je Vučić zaboravio Haradinajevu retoriku, nakon što je ovaj oslobođen u Francuskoj, kada je pozvao ponovno crtanje granica u regionu, nameravajući da južni grad Niš podvede pod kosovske granice.

Enver Robeli, dobro poznati kolumnista kosovskog dnevnog lista Koha ditore i redovni saradnik međunarodnih medija, izjavio je za K2.0 da je Beograd imao druge razloge zbog kojih mu je Haradinaj bio poželjniji od Kurtija i Avdulaha Hotija iz Demokratske lige Kosova (LDK). “Srbija nije mogla da ucenjuje nikog od njih”, kaže Robeli. “Beograd u svakom trenutku može da isključi kabal Haradinajevoj Vladi. Može da ga svrgne i da ga ucenjuje.”

Robeli je zabrinut zbog Haradinajevog apetita za vlašću. “Poznajući Haradinajevu nezajažljivu želju za vlašću, plaši me da bi on mogao da pravi razne kompromise sa skoro svakim kako bi ostao premijer”, dodao je on.

Iako je Haradinaj porekao da sporazum sa Srpskom listom sadrži druge uslove, direktor takozvane Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije, Marko Đurić, tvrdi da se Haradinaj složio s time da Vladin program ne obuhvati transformaciju Bezbednosnih snaga Kosova u Vojsku Kosova.

Da bi se osnovala vojska, potrebno je uvesti ustavne promene, pa je tako potrebno odobrenje dve trećine srpskih predstavnika u Skupštini Kosova. Iako nijedan drugi sporazum nije obznanjen za javnost, veruje se da je formiranje Zajednice srpskih opština dugoročni prioritet Srpske liste.

Robeli smatra da postoji velika šansa da će Vlada biti ucenjena kako bi se ispunili zahtevi Srpske liste, što predstavlja opasnost po suverenitet Kosova. “Ponašanje Srpske liste će zavisiti od brzine toga da vladajuća koalicija zadovolji apetite u pogledu Zajednice srpskih opština što, za mene, predstavlja eufemizam za još jednu ‘Republiku Srpsku’ na Kosovu. Na kraju krajeva, zašto bi jedna zajednica opština imala himnu i zastavu?”, Robeli postavlja ovo retoričko pitanje.

Nazad u Srbiju, Đurić je reagovao na razvoj situacije na Kosovu rekavši da je “ovo prvi put da kosovska vlada zavisi od srpskih glasova”.

Slon koji je ostao u sobi

Kako je najnoviji razvoj situacije izazvao brojne reakcije u kosovskoj javnosti, panika u redovima LDK i Samoopredeljenja dostigla je svoj maksimum.

Međutim, ne bi trebalo zaboraviti da je Srpska lista pokazala svoju moć nad premijerom Isom Mustafom iz LDK-a u mandatu prošle Vlade, nakon čega je ova srpska partija debitovala postajući deo Vlade.

Ako vas nije zahvatila amnezija, lako ćete se setiti haosa koji je nedeljama trajao na ulicama Prištine, gde su demonstranti pozivali na ostavku tadašnjeg lidera Srpske liste, Aleksandra Jablanovića. Protesti su počeli kada je Jablanović opisao grupu protestanata u Đakovici kao “divljake”, a nakon što su ovi zaustavili autobus pun Srba koji se kretao ka crkvi — mnogi protestanti su bili žene koje su izgubile članove porodice u ratu i koje su verovale da je u autobusu bilo osumnjičenih za ratne zločine.

Otpuštanje tadašnjeg ministra za zajednice i povratak desilo se nakon velikog nasilja koje je izbilo na ulicama i destabilizovalo državu, dok Mustafa prvobitno nije hteo da otpusti ovog ministra.

Druga stranka koja je bila glasna u proteklim godinama po pitanju povećane moći Srpske liste jeste Samoopredeljenje. Međutim, ljudi iz ove partije kažu da bi trebalo poštovati obaveze nametnute Ustavom, sugerišući da bi drugi građani Srbi mogli da budu postavljeni u Vladi kada se Srpska lista ne bi složila s tim da uđe u vlast sa Samoopredeljenjem.

Međutim, ovakav potez bi bilo teško pomiriti sa demokratskim principima, jer je Srpska lista dobila ogroman broj glasova srpskih građana na Kosovu.

Prema Robelijevom mišljenju, samo bi saradnja Samoopredeljenja i koalicije LAA, koja bi mogla da rezultira formiranjem parlamentarne većine bez obzira na srpske glasove, mogla da umanji moć Srpske liste. On okrivljuje oba entiteta zbog “preterane personalizacije” rasprave koja je sprečila mogućnost partnerstva.

Kako stvari stoje, Srpska lista postaje opasan Trojanski konj za kosovski suverenitet. Već ima ustavno pravo da blokira ključne odluke države koja uskoro slavi prvu deceniju nezavisnosti. Polarizacija političke scene u Prištini utabala je put Srpskoj listi da odigra glavnu ulogu, zauzimajući krucijalnu ulogu u novoj kosovskoj Vladi, dok istovremeno održava snažne veze sa Beogradom koji i dalje svakodnevno osporava kosovsku državnost. K

Fotografije: Ade Mula  / K 2.0.