Monografije | LGBTI prava | LGBTI

Ljudi u borbi za LGBTI prava

Šta je urađeno u proteklih pet godina.

Piše - 10.10.2017

Niz različitih političkih, kulturnih i umetničkih inicijativa je u proteklih nekoliko godina istraživalo i zalagalo se za LGBTI prava na Kosovu. Sledeći foto-esej zaviruje u neke od ovih inicijativa.

“LGBTI+ zajednica je skoro sasvim nevidljiva na Kosovu i iako to ima smisla, jer žive život u najhomofobičnijoj državi u Evropi, ovo je i dalje totalno neprihvatljivo. Zato je odgovornost svih koji razmišljaju drugačije da ih podstaknu da pomisle da nisu sasvim zaboravljeni i da postoji neka šansa da će promene doći, pre ili kasnije.” — Keka Beriša
“Ovo društvo i dalje ne prihvata i prekida istopolnu ljubav iz ‘moralnih’ razloga. Neka ljubav preovlada!” -- Haveit o svom nastupu.
“‘Kushtetuta’ predstavlja posledicu svakodnevnog života koji sam delio sa Alvarom nekoliko godina zaredom u Berlinu i želje da isto mislim i isto se osećam i na Kosovu. Bilo je, takođe, bitno, od početka da imam lagan i pristupačan način prenošenja ovih misli preko magazina koji se zasniva na kolažu ideja.” -- Petrit Halilaj
“Smisao ovih grafita je bio da pokažemo građanima Prištine da je LGBT zajednica deo kosovskog društva. Ovo je bio jedan od prvih primera u kojima je LGBT zajednica podigla svoj glas i postala vidljiva u aktivnom životu.” — Ljiridon Veljiu
“Napadi na Kosovo 2.0 i LGBTQ zajednicu 2012. ulili su strah u javnost -- uglavnom zbog toga što su ovi događaji pokazali da je policija bila pristrasna u pružanju zaštite građanima. Izostanak njihove reakcije osnažio je radikalne grupe koje su se ponašale kao da imaju mandat da uspostave društveni red u skladu sa svojim normama. Ovo shvatanje je postalo izvor besa koji me je naterao da ispričam priču o Seksu.” — Kaljtrina Krasnići
“Džordž Orvel je jednom rekao da svako pisanije mora da bude političke prirode ako pisac želi da izbegne da piše ‘ljubičaste retke’ -- paragrafe koji upotrebljavaju izvrsne izraze, ali ništa sem toga ne rade. Pripovedanje i izgradnja reči nisu ograničeni na fikciju. Kiša je malo nežnija u mojoj poeziji, ljubav je malo glasnija i moja statistička retkost tela je prelepa. Kvir umetnost nije ‘alternativa’. Ja tako poznajem ljubav, bol, nepravdu i isceljenje. To nije ljubičasti redak ako se lepota koja je njime opisana bori protiv stereotipa i normalizuje tabue. Umetnost je aktivizam.” — Ljindon Krasnići
Monografije | LGBTI prava | LGBTI

Nezirajevih “50 senki geja” je 8. septembra 2017. imalo premijeru u Narodnom pozorištu Kosova. Predstava se bavi problemima gej para koji želi da se venča Fotografija: Atdhe Mulla / K2.0.

Piše - 10.10.2017
“U kosovskom kontekstu, u okolnostima jednog homofobičnog okruženja, puko bavljenje LGBTI temama u pozorištu je bitno i korisno. Kao prvo, zato što se taj tabu skida sa margina, iz senke i ‘nepostojanja’, postaje vidljiv, pristupačan i postojeći. Često je samo ovo dovoljno.” — Jeton Neziraj
“Film je najpopularnija umetnost posle muzike. Ali, za razliku od muzike koja, često, samo prenosi osećanja, film ima sposobnost da prenese i ideje, pa na taj način može da otvori vidike širokim narodnim masama i političarima koji usvajaju zakone i sprovode promene u društvu. Ljubav je najlepše osećanje koje čovek može da oseti, a meni je oduvek apsurdno to kako nekome može da smeta to što se dvoje ljudi voli, u toj meri da se aktivno bore protiv njih.” — Bljerta Zećiri
“Mediji ne smeju da budu puki odraz društvene realnosti — u ovom slučaju, dajući glas homofobiji — oni treba da imaju emancipatorsku i obrazovnu ulogu, a kako bi se uticalo na debatu i obogatila debata o ljudskim pravima i slobodama. Znajući da državne institucije nisu uradile ni minimum minimuma u zaštiti ljudskih prava i sloboda, mislim da je neophodno iskoristiti prostor koji mi, kao novinari, imamo u pravcu stavljanja emancipatorskih tema u prvi plan.” — Ljeonida Molićaj
“Tokom skoro 18 godina bavljenja novinarstvom, nikada nisam osetio teži teret od onog koji sam nosio dok sam radio na dokumentarcu o LGBTI zajednici na Kosovu. Nikada ranije nisam osećao tako tanku liniju između uništavanja života ljudi i pokušaja da se pojasni poduži spisak zabluda o najdiskriminisanijoj zajednici u ovoj zemlji, odatle i naziv dokumentarca. LGBTI prokletstvo.” — Artan Haraćija
“Svako bi trebalo da bude slobodan da sprovede u delo ideju koju ima na umu kako bi se osećao zadovoljno. Kada priznamo da je svaki dan nova šansa za promenu, onda to dozvoljava našim identitetima da budu u stalnoj tranziciji. Ponekad moramo da donesemo izuzetne odluke, kao što je promena roda ili usađivanje implanta u dupe, ili dodavanje još jednog oka ili ruke na telo. Svakako da moramo to da učinimo, ali da se prvo pobrinemo da to ne radimo zbog društvenog pritiska.” — Astrit Ismailji