Političke debate i zagrejane diskusije se svakog dana održavaju na Kosovu u iščekivanju prevremenih parlamentarnih izbora u nedelju. Dok su stranke prezauzete dajući neralna obećanja, a politički analitičari pokušavaju da odaberu onoga ko je najbolji da dođe na vlast, birači se pitaju da li uopšte ima smisla glasati!

Dok pokušavam da shvatim racionalne birače, pozivam vas da kritički i temeljno razmislite o vremenu u kom živimu. Kako je Frenklin Pirs Adams jednom rekao, “izbore dobijaju muškarci i žene uglavnom zato što većina ljudi glasa protiv nekoga umesto za nekoga”. Došlo je vreme da se glasa za nekoga u koga zaista veruješ, za one politike i programe koji te predstavljaju kao građanina/građanku Kosova, a ne one koji predstavljaju korumpiranu političku elitu.

Skoro da je prirodno pomisliti na korupciju kada razmišljamo o izborima na Kosovu. Određeni pojedinci sa sopstvenim agendama mogu da prevare proces glasanja, da daju strankama velike donacije ili, u najgorim situacijama, stranke ili kandidati mogu da kupe glasove umesto da ih osvoje. Uzevši sve u obzir, shvataš o čemu je reč: politički interesi i ostanak na vlasti uvek su na prvome mestu, dok se javni interes nalazi na drugome mestu.

Međutim, političari tvrde nešto drugo i manipulišu javnošću tako da ona misli da nema mesta korumpiranim političarima. Ali, proverimo činjenice.

Korupcija već 10 godina cveta, kako u javnom, tako i u privatnom sektoru. Pravosuđe se smatra najkorumpiranijom javnom institucijom na Kosovu.

Firme se već 10 godina bore sa korupcijom na koju nailaze kada im trebaju javne usluge i izveštavaju o tome da im se povremeno traži mito kada koriste komunalne usluge. Carinska uprava predstavlja rizik od visoke korupcije za strane kompanije, uprkos naporima da se minimizuje ovaj fenomen.

Korupcija već 10 godina podriva zdravstveni sektor na Kosovu.

Korupcija već 10 godina postoji u školama i na univerzitetima.

A za ovih 10 godina mi, ‘narod’, nismo shvatili da imamo moć da menjamo stvari!

Prema Izveštaju Evropske komisije o napretku Kosova iz 2015, država ima dobre zakone za borbu protiv korupcije, ali vlasti nisu uspele da istraže, procesuiraju i u zatvor smeste korumpirane pojedince. Društvene veze između političara i članova partija na Kosovu su, skoro, neprekidive, a strah od prijavljivanja kolege/koleginice je veći nego da tebe, onog ko prijavljuje, uhvate u korupciji. Sve ovo podriva političku volju za primenu zakona za borbu protiv korupcije i da se, na kraju, procesuiraju korumpirani političari. Štaviše, korupcija je postala norma u našim javnim institucijama. Ove norme diktiraju do koje se mere pojedinci upuštaju u korupciju i očekuju od drugih da isto to rade, kao i kada je reč o nepotizmu ili drugim vrstama nezakonitog ponašanja. Alarmantna činjenica je da je ovakvo ponašanje postalo izuzetno institucionalizovano do te mere da su, umesto javnog, privatni interesi ti koji diktiraju politike.

Uprkos stalnim naporima civilnog društva da pomogne u podizanju svesti o korupciji, i dalje je ostalo dosta posla da se obavi. Razne nevladine organizacije se često smatraju onima koje jure fondove međunarodne zajednice, pa vlada zanemaruje njihove aktivnosti. Manjak saradnje između vlade i civilnog društva, posebno na temu borbe protiv korupcije, učinio je još težim da građani budu bolje informisani i obrazovani na ove teme. Iako su razne organizacije dosta toga učinile na Kosovu kako bi adresirale problem korupcije, i dalje je ostalo još mnogo toga da se uradi.

Međutim, ako dobro razmisliš za koga ćeš glasati, organizacije onda mogu da računaju na to da će postojati neophodna politička volja ne samo da se otvoreno priča o korupciji, već da se podstaknu javne institucije da istraže i procesuiraju slučajeve korupcije.

Kosovski političari su prihvatili da je borba protiv korupcije ne samo plemenita borba, već i nešto zbog čega mogu da dođu na vlast. Zato je od ključnog značaja da pročitaš kakva je politička retorika svih kandidata, da istražiš njihove planove za borbu protiv korupcije i da se upustiš u njihove diskusije.

Korupcija je izuzetno komplikovani proces, pa bi takav trebalo da bude i proces borbe protiv nje. Ne možemo da očekujemo da će nevidljiva ruka pronaći lek za ovaj rak. Čak i biranje pravih političara koji te predstavljaju na ovim izborima možda neće rešiti problem, imajući u vidu njegovu složenost. Međutim, tako bi mogla da se izgradi iskrena politička volja zahvaljujući kojoj se ne bi samo potpuno sprovodili zakoni za borbu protiv korupcije, već bi se instalirali i inovativni preventivni mehanizmi.

Naša dužnost kao građana Kosova je da sada preispitamo korupciju i zahtevamo odgovornu i transparentnu vladu. Kako je neko citirao Džoa Bajdena: “Borba protiv korupcije nije samo stvar dobre uprave. To je patriotizam”. Juna 11. izađite, upotrebite svoje pravo na glasanje i ne zaboravite: korupcija i kronizam će vas samo zadržavati da napredujete!

Fotografija: K2.0.