U za društvo teška vremena,  državu od haosa štite policija, sudije, tužioci, nastavnici. Oni veruju, i žive u skladu sa poštovanjem radne etike i časti struke. Isto se očekivalo i od Saljija Mekaja, predsednika Apelacionog suda, jedan od najvažnijih položaja u kosovskom pravosuđu.

Ipak, Salji Mekaj je 2015. osumnjičen za saradnju sa V.G., ženom jednog zatvorenika. Za Saljija Mekaja se, prema optužnicama koje je izdalo Specijalno tužilaštvo Kosova, ranije objavljenih u raznim medijima, sumnja da je pregovarao o mitu vrednom 20.000 evra za oslobađanje supruga osobe V.G. koja je bila u pritvoru za podsticanje ubistva i pokušaj ubistva.

Mekaj je uhapšen u svojoj kancelariji 20. jula 2015. nakon što je optužen od specijalnog tužioca za zloupotrebu javne funkcije ili ovlašćenja, dok je V.G. optužena da je podsticala počinjenje krivičnog dela i zloupotrebu javne funkcije ili ovlašćenja.

Sudija Šašivar Hoti iz Osnovnog suda u Prištini, je 20. oktobra 2016, uz odobrenje specijalne tužiteljke Drite Hajdari, koja goni Mekaja i V.G., odlučio da slučaj zatvori za medije. Ova odluka — čiji je primerak dobilo K2.0 — doneta je na osnovu pravnog zahteva advokata V.G., Besnika Beriše, u kojoj se poziva na zatvaranje sudske sednice za javnost kako bi se zaštitio privatni život njegovog klijenta.

U presudi se navodi obavezni nalog da se isključe javnost i mediji od sudskih saslušavanja i da se spreči objavljivanje “presude ili njenih delova, kao i transkripata prisluškivanih i telefonskih razgovora”. Međutim, uprkos zakonskom pravilu da presude treba slati onima koji su obavezni da ih poštuju, ova odluka nikada nije poslata medijskim organizacijama i nije objavljena na zvaničnoj veb-stranici ovoga suda.

U objašnjenju presude je napisano da bi “objavljivanje ličnih podataka moglo dovesti do posledica za branjenika i članove njegove porodice”. Prema kosovskom Zakonu o zaštiti ličnih podataka, termin “lični podaci” obuhvata “svaku informaciju” koja je u vezi sa “osobom koja se posredno ili neposredno može identifikovati, posebno na osnovu identifikacionog broja ili jednog ili više jedinstvenih fizičkih, psiholoških, mentalnih, ekonomskih, kulturnih ili društvenih činilaca identifikacije”.

Ova presuda je izazvala snažne osude medija i pojedinih pravnika, a zbog očiglednog zanemarivanja javnog interesa — u ovom slučaju, informisanje o navodnom činu zloupotrebe javne funkcije od strane državnog zvaničnika — što bi, prema kosovskom ustavu, trebalo da ima primat nad ličnim interesom ili ugledom optuženoga.

Odluka Osnovnog suda u Prištini je zasnovana na članu 294, stavu 1 Zakona o krivičnom postupku Kosova koji dozvoljava isključenje javnosti kako bi se na sudskim saslušanjima i u drugim procedurama zaštitio privatni život branjenika. Međutim, odluka da se zatvori saslušanje od očiju javnosti se desila nakon što se o Mekajevom slučaju već detaljno izveštavalo u kosovskim medijima.

Lični protiv javnog interesa

Uprkos tome što kosovski ustav navodi da javni interes ima prvenstvo nad ličnim interesom, Mekajev slučaj nije prvi put da je pravosuđe na Kosovu pokušalo da za medije zatvori važna sudska saslušanja — iako su prethodna dva takva pokušaja bila neuspešna.

U slučaju Toka iz 2016, poslanik PDK-a Azem Siljaj je bio glavni branjenik, a kao navodni lider grupe od 39 ljudi osumnjičenih za počinjenje krivičnih dela u vezi sa imovinom u državnom vlasništvu. Članovi ove grupe su optuženi za organizovani kriminal, pranje novca, podmićivanje, tešku prevara, prevaru na dužnosti, izdavanje ilegalnih sudskih presuda, zloupotrebu javne funkcije, legalizaciju falsifikovanog sadržaja i neplaćanje poreza. Prema rečima kosovskog specijalnog tužilaštva, ovaj slučaj se vrti oko jedne organizovane kriminalne grupe — aktivne od 2006. i sastavljene od Albanaca i Srba sa Kosova — koja ima hijerarhiju i koja je otuđila Kosovo društvene imovine.

Euleksov sudija, Arkadius Sedek, inicijalno je doneo odluku da se saslušanje zatvori za javnost na zahtev branjenikovih advokata, zbog čega je izazvao kritiku medija i drugih delova civilnog društva. Sedek je kasnije izmenio svoju odluku, izjavljujući sledeće: “Saslušanja sam otvorio za medije jer sam svestan da su ona važna za medije, te da će ih ishod zanimati”.

Udruženje novinara Kosova (AGK) i druge organizacije civilnog društva su izjavile da je to što je pravosudni sistem zatvorio sudska saslušanja za medije direktno uticalo na transparentnost pravosuđa. “Ovakvim činjenjem, sudovi su postavili presedan za skrivanje od javnosti potencijalnih krivičnih dela koje su počinili visoki zvaničnici”, stoji u reagovanju AGK-a na inicijalnu odluku da se suđenje zatvori za medije.

Drugi slučaj u kom je pokušano da se isključi prisustvo medija se desio 2016. Slučaj Stent, u kom je 100 doktora, uključujući bivšeg ministra zdravlja Ferida Aganija, optuženo za zloupotrebu ovlašćenja i korupciju, a u vezi sa koronarnim stentovima na Univerzitetskom kliničkom centru Kosova (UKCK). Međutim, reagovanje AGK-a je uticalo i na ovu odluku, primoravajući sudije da preinače svoju inicijalnu odluku o zatvaranju slučaja za medije.

U memorandumu koji je objavio evropski komesar za ljudska prava, Nils Muiznieks, krajem prošle godine, navedeno je da “pravda, socijalna kohezija i medijske slobode jesu i dalje veliki izazovi na Kosovu”. U tački 50 njegovog memoranduma, komesar je izrazio svoje brige zbog “određenih slučajeva sudskih saslušanja od velikog značaja za javnost koji su držani in camera [u privatnosti], iako se čini da za to nije bilo razloga”.

Zabrinutost AGK-a zbog zatvaranja sudskih saslušanja je dobila podršku Evropskog saveza novinara (EFJ). EFJ je decembra 2016. javno podržao zahtev novinara za održavanje sudskih procesa pred očima javnosti i novinara, podsećajući da je osnovni princip sudskog rada upravo transparentnost.

Kada je reč o saslušanju Saljija Mekaja, AGK se, ponovo, javno usprotivio. Ovo udruženje je u januaru saopštilo da, nakon reakcija na zatvaranje sednice, očekuje promenu odluke i otvaranje sednica, a na osnovu položaja na kom se Mekaj nalazi i javnog interesa zbog kog bi trebalo izveštavati o optužbama za zloupotrebu javne funkcije i ovlašćenja.

“Opravdanje sudije, o tome da su sednice sasvim zatvorene kako bi se zaštitio privatni život optuženog, oštećenog ili uključenog u slučaj, ne stoji”,  navodi se u saopštenju. “Zahtevamo da se ovaj slučaj ponovo otvori za javnost. Zatvaranje određenih sednica bi moglo da bude prihvatljivo, ali ne i celog sudskog procesa.”

AGK je optužilo sudski sistem za ignorisanje zahteva da se preinači odluka i ponovo otvore sednice. Krajem 2016, ono je pisalo Sudskom savetu Kosova (SSK). Međutim, ova institucija nije izrazila svoje mišljenje povodom zatvaranja sudskih procesa za javnost. Govoreći o svom mandatu, SSK je naveo da svaki korak u ovom slučaju ostaje isključiva odgovornost sudija.

“Uprkos tome, mi smatramo da bi SSK trebalo da ima aktivnu ulogu, jer je ova institucija delimično odgovorna za neuspeh sudskog sistema. Javno zahtevamo da SSK izrazi svoje mišljenje povodom ovog slučaja”, navodi se dalje u saopštenju AGK-a.

SSK se po ovom pitanju nije oglasio do dana današnjeg, a sudska odluka nije preinačena.

Štaviše, u odgovoru koji je Kosovu 2.0 dala portparolka Osnovnog suda u Prištini, Mirljinda Gaši, implicirano je da sud ne planira da otvori suđenje Mekaja za javnost. “Povodom zahteva koji ste poslali, obaveštavamo vas da je odluka koju je doneo sudija, a kojom se rukovodi slučaj optuženog S.M., i dalje na snazi”, rekla je ona.

AGK je osudilo odluku specijalne tužiteljke u ovom slučaju, Drite Hajdari, jer se ona saglasila sa zahtevom da se sednica zatvori, a uprkos činjenici da ona predstavlja optužnicu protiv Mekaja.

Ali kada je upitana o razlozima za svoju saglasnost da zatvori sednicu protiv Mekaja, Hajdari je rekla Kosovu 2.0 da je donela ovu odluku kako bi zaštitila privatni život V.G., čije ime nije pomenula.

“U javnom mnjenju se često shvata da tužilac mora da radi samo protiv odbrane, ali nas zakon obavezuje da delujemo i u korist odbrane, a u ovom slučaju, uz velike poteškoće sam se saglasila da zatvorim sednicu, a ne zbog Saljija Mekaja”, izjavila je Hajdari za K2.0. “Saglasila sam se jer, u slučaju Saljija Mekaja, imamo optuženu koja ima dvoje dece i koja je udata, te je procenjeno da bi potencijalna publikacija određenih podataka u vezi sa slučajem mogla da bude štetna po lični život i život njene dece i članove njene porodice. ”

“Pričamo o njenom privatnom životu…”, nastavila je ona, “Ova mogućnost da se zaštiti privatni život je predviđena Zakonom o krivičnom postupku, ali i okvirom Evropske konvencije o ljudskim pravima [član 8]; a kada je nešto predviđeno zakonima i konvencijama, onda je to legalno, te se za takve slučajeve mora funkcionalizovati”, objasnila je ona.

Prema mišljenju advokata Kuštrima Paljušija, koji se u svojoj profesionalnoj karijeri bavio brojnim slučajevima u vezi sa zaštitom ličnih informacija, sudska odluka je besmislena i na štetu je javnog interesa.

Paljuši je objasnio da sud ima pravo da zatvori sudska saslušanja za javnost i medije kada je u pitanju zaštita privatnih života i porodica ili strana koje učestvuju u postupku, te da sud može sasvim ili delimično da zatvori sudska saslušanja.

Međutim, u bilo kojoj okolnosti, sud mora da opravda svoju odluku, i u okviru tog opravdavanja, mora se sačiniti analiza i održati ravnoteža u odnosu na pravo strana na privatnost i zaštitu porodičnog života. “U ovom slučaju, javnost ima pravo da zna i da bude informisana o saslušanju od javnog interesa, jer se vrti oko bivšeg predsednika kosovskog Apelacionog suda”, objašnjava on.

U ovom primeru, navodni odnosi sa V.G. jesu u centru pažnje slučaja tužilaštva protiv Saljija Mekaja, a izveštavanje o ovoj temi je od ključnog značaja za objašnjavanje navoda o zloupotrebi ovlašćenja jednog državnog službenika.

Paljuši sugeriše da izveštavanje o ovom slučaju nužno ne predstavlja pretnju po privatni život V.G., te da zbog javne funkcije Saljija Mekaja i krivičnog dela za koje je optužen, kompletno zatvaranje sudskog saslušanja nije trebalo da se dogodi. Advokat navodi da je sud lako mogao da odluči da ne objavi određene delove sednice ili informacije koje se smatraju štetnim po privatni život, ali da ne postoji opravdanje za potpuno zatvaranje sednice.

“Moguće je postići isti efekat, to jest zaštitu privatnih života i porodica, i to kroz delimično zatvaranje sudske sednice, ograničene samo na razgovore ili dokaze koji se smatraju kršenjem ovog drugog”, izjavio je on za K2.0. “Štaviše, sud ne opravdava način na koji učešće javnosti krši pravo na privatnost i porodični život strana, te ne pruža analizu sadržaja [osetljivih] dokaza.”

“Kao drugo, što je i važnije, sud ne opravdava i ne pravi ravnotežu između prava strana za zaštitu privatnosti i prava javnosti da zna i bude informisana”, dodao je on. “Sud ima obavezu da balansira između ova dva jer, po pravilu, saslušanje je javno zbog postojanja prava i interesa javnosti da zna i bude informisana o ovim saslušanjima koja se održavaju u ime javnosti.”

Paljuši smatra da je, u Mekajevom slučaju, sud obavezan da sprovede ovu ravnotežu na osnovu sudske prakse i sudskih standarda koje je odredio Evropski sud za ljudska prava (ECHR), a koji su uvršteni u kosovske zakone kroz član 53 Ustava Kosova.

“Standardi ECHR-a, koji govore o slobodi izražavanja i njenim ograničenjima, naglašavaju da ova ograničenja, pored toga što moraju biti predviđena zakonom, moraju da imaju i legitimni cilj koji je neophodan u jednom demokratskom društvu”, kaže Paljuši.

Odluka da se delimično zatvori saslušanje, sugeriše on, mogla je da se donese u skladu sa standardima ECHR-a, jer bi takva odluka mogla da donese ravnotežu između prava na privatnost i zaštitu porodičnog života, i prava i interesa javnosti da zna i bude informisana o javnim saslušanjima.

U kontekstu prava na informisanje, Paljuši smatra da potpuno zatvaranje saslušanja lišava javnost ovog prava, što je, kako tvrdi, priznato i zajemčeno relevantnim zakonima o slobodi izražavanja; kako članom 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima, tako i članom 40 Ustava Kosova.

Ali uprkos argumentima koje su ponudili mediji i pravnici, odluka da se zatvori krivični predmet visokog nivoa na osnovu ličnog interesa iznad javnog interesa je i dalje na snazi; time se, naizgled, utabava put za buduću opstrukciju medija u slučajevima koji obuhvataju visoke državne zvaničnike i političare.  K

Prikaz: Ade Mula / K2.0.