Juče (u sredu, 5. oktobra), izveštaj pod nazivom “Potencijalno Etnički Motivisani Incidenti: Izazovi Prilikom Definisanja i Izveštavanja” predstavljen je na konferenciji u hotelu Afa, u Prištini, dok su prisutni bili predstavnici vladinih institucija, nevladinih organizacija i raznih grupa iz zajednica. Izveštaj je proizveden od strane Evropskog centra za prava manjina (ECMI) kao rezultat učešća ove organizacije u Koaliciji za jednaka prava za sve, što je mreža nevladinih organizacija koja radi da bi zaštitila prava marginalizovanih grupa.

Namenjen potrebama identifikacije problema prilikom izveštavanja zločina između albanske i srpske zajednice na Kosovu, ovaj izveštaj nudi preporuke po pitanju rušenja prepreka za transparentnije i preciznije postupanje u sudskom postupku.

U multietničkom društvu, imajući u vidu nedavnu kosovsku prošlost, potencijalni etnički motivisani incidenti (potentially ethnically motivated incidents – PEMI) jesu skloni politizaciji i zato predstavljaju opasnost po bezbednost i političku stabilnost ukoliko se njima nadležni na pravilan način ne pozabave. Brojke ovlašćene za sprovođenje istrage — samo 35 u 2011. su pale na 16 u 2015. — što su male cifre kada se uporede sa onima u drugim zemljama i ne odražavaju percepciju zajednica na Kosovu, sugerišući da postoje pitanja koja se moraju razmatrati.

Objašnjavajući nizak broj prijavljenih etnički motivisanih incidenata, izveštaj navodi one koji imaju više od jednog motiva — krađa, na primer, bi mogla da bude motiv radi materijalne koristi čak iako je prisutan i element etničke pristrasnosti. Ove poteškoće se pogoršavaju zbog nedostatka zajedničke politike klasifikovanja i beleženja unutar triju relevantnih vladinih institucija — Kosovske policije (KP), državnog tužioca i sudova.

Štaviše, zakonski okvir koji dopušta da se takvi incidenti procesuiraju nije u potpunosti sproveden: deo Krivičnog zakona koji dozvoljava da se etnička pristrasnost razmatra u presudi suda nikada nije upotrebljen. Preporuke ovog izveštaja obuhvataju nijansiranije izveštavanje i procesuiranje postupaka koji bi dozvolili da se incidenti sa potencijalnim elementom etničke pristrasnosti uvrste u baze podataka.

Izveštaj obuhvata i ulogu političara i medija u izazivanju eskalacije napetosti nakon što se izolovani incidenti dogode.

Bez definicije

Govoreći juče o izveštaju, Adrian Zećiri, izvršni direktor ECMI Kosovo, naglasio je da svrha izveštaja nije da proceni situaciju na relaciji Albanci-Srbi kao takvu, već da izvesti i navede kako teku krivični postupci.

Problemi su prepoznati u klasifikaciji PEMI-ja koji se mogu prevesti na neprecizne brojke. Na primer, KP trenutno klasifikuje međuetnički zločin sa “težom” optužbom, kao što je fizički napad, kao deo ozbiljnije kategorije a ne kao PEMI. Izveštaj navodi da policijski izveštaji ponekad navode etničke elemente kao nevažne da bi se izbegla eskalacija.

U razgovoru sa K2.0, Helena Nilson, koautorka izveštaja, rekla je da se zvaničnici ponekad usredsređuju na smanjivanje brojki prijavljenih incidenata umesto da tačno izveštavaju, što se, verovatno, dešava zbog pažnje međunarodne zajednice: Ovo je redovna tema na kvartalnom izveštaju Misije UN na Kosovu. Međutim, manje brojke ne predstavljaju poboljšanje, kaže ona, “jer se ti incidenti i dalje dešavaju”.

Slično tome, sudovi beleže samo one slučajeve koji su motivisani čisto na etničkoj osnovi, što je teško dokazivo. Nakon niza incidenata u kojima se desila krađa i fizički napad na srpske povratnike koji su se nedavno vratili u opštinu Klina, trojica Albanaca su proglašeni krivima za krađu, ali se u presudi nije navela etnička pristrasnost. Materijalna korist, verovatno, nije bila jedini motiv, ali je teško to zasigurno znati bez zabeleženih podataka.

Jedan od nalaza je da član kosovskog Krivičnog zakona koji omogućuje da se etnička pristrasnost uzima u obzir u sudskoj presudi, pored ostalih činilaca — član 74 2.12 — nikada nije korišćen u procesuiranju nekog slučaja.

Takođe, KP od 2016. više ne beleži podatke o PEMI-jima, dok je državni tužilac postavio koordinatora koji će kombinovati statistike dveju institucija. Iako to znači da će postojati koordinisaniji pristup, prakse izveštavanja institucija takođe nisu jedinstvene. Slučajevi koje KP inicijalno klasifikuje kao potencijalno etnički motivisane, ali iste te slučajeve državni tužilac kasnije reklasifikuje drugačije, pa bi moglo da se desi da se oni, na kraju, uopšte i ne zabeleže. Nilson je ovo nazvala “korakom u pogrešnom pravcu”, sugerišući da bi stapanje podataka moglo dodatno da sakrije potencijalno etničke motive.

Da bi se na tim pitanjima radilo, izveštaj preporučuje mehanizam obeležavanja (flagging mechanism, prim. prev.) kako bi se identifikovala etnička pristrasnost, da se etnička pristrasnost češće uključuje u sudske presude, kao i zajedničke treninge u klasifikaciji zločina u svim trima institucijama da bi se osiguralo da se praksa zajedničkog rada i zajednička baza podataka, na kojoj se trenutno radi, budu iskorišćeni do maksimuma.

Na konferenciji održanoj juče, predstavnik Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS), hvaleći ovaj sveobuhvatni izveštaj, istakao je značaj uključivanja pristrasnosti u inicijalne policijske izveštaje da bi se sprovelo pravilno procesuiranje, dodajući da “ne bi trebalo da zavise od toga da će OEBS i Euleks” to zabeležiti.

Kao odgovor na to, Naim Redža, zamenik generalnog direktora KP, rekao je da su terenski reporteri ovih međunarodnih organizacija uspeli da identifikuju više incidenata jer oni mogu da beleže slučajeve koji se ne prijave policiji.

Brojke koje navodi OEBS su, generalno gledajući, mnogo više, ali OEBS-ova definicija PEMI-ja obuhvata i potencijalni uticaj nekog incidenta i pokriva slučajeve koje bi većina stanovništva smatrala etnički motivisanim — čak iako je KP došla do saznanja da to nije slučaj. Njihovo rasuđivanje po pitanju takve proširene definicije jeste da bi ovi incidenti mogli da dovedu do eskalacije napetosti ili sumnje u bezbednost.

Različita mišljenja

Izveštaj navodi da izolovani događaji mogu da rezultiraju širom napetošću zbog komentara koje daju političari: Iako se smatra da srpski i albanski političari na Kosovu najčešće izbegavaju zapaljivu retoriku, daju se primeri političara iz Srbije koji naglašavaju moguću etničku pristrasnost.

Takva etnička pristrasnost se pogoršava usled tendencije kosovskih albanskih i srpskih medija koji vesti uzimaju samo iz svojih zajednica, proizvodeći tako efekat ehoa, kako se navodi u izveštaju; jednostrano medijsko izveštavanje jednog incidenta doprinelo je nemirima u martu 2004, a zajedno sa frustracijom i socio-ekonomskim poteškoćama.

Postoji i mogućnost slabijeg izveštavanja zbog manjka poverenja u vladine institucije; iako je studija iz 2015, spomenuta u ovom izveštaju, navela postepeno rastuće poverenje u KP, mnoge manjine se i dalje osećaju ignorisanim, što je, takođe, pomenuto na jučerašnjoj diskusiji na lansiranju izveštaja.

Milica Andrić, iz NVO Aktiv iz Severne Mitrovice, rekla je da su ti komentari predstavnika koji su umanjili netačnosti u izveštavanju bili “bolni podsetnik zbog kog se mi [kosovski Srbi] osećamo ugroženo od većinske zajednice… naše brige se ne shvataju ozbiljno”. Drugi su pomenuli incidente koje su smatrali etnički motivisanim, a o kojima je KP drugačije izveštavala.

Godine 2012, opštinski saveti za bezbednost zajednice (OSBZ) uspostavljeni su kao forum za predstavnike svih zajednica da bi se diskutovalo o bezbednosti, a u saradnji sa opštinskim vlastima. Međutim, ispostavilo se da oni nisu bili “dovoljno vidljivi” u zajednici, što je rezultiralo ograničenom uključenošću javnosti. Diskusija održana na konferenciji je bila odraz nalaza izveštaja u pogledu podele u percepciji između institucija i zajednica.

Upitana o verovatnoći da će preporuke biti sprovedene, Nilson je rekla da je to i dalje “spor proces”, dok su nedavne promene u prikupljanju podataka samo pogoršale situaciju.

Međutim, ujedinjena baza podataka bi trebalo da bude pozitivna stvar, rekla je ona. Zajednička obuka i efikasna upotreba postojećeg zakonskog okvira i inicijative zajednica bi mogli da imaju velike rezultate u pogledu toga da se PEMI-ji beleže na pravilan način i da se procesuiraju onako kako treba.

Zamenik ministra unutrašnjih poslova, Valjdet Hodža, pozdravio je ovaj izveštaj na jučerašnjoj konferenciji, rekavši da “uverava da će ga ozbiljno uzeti u obzir”.

Fotografije: Fikret Ahmeti / K2.0.