Međunarodne veze u borbi protiv femicida
Poziv ‘nijedna više’ odjekuje od Kosova do Meksika.
U aprilu 2024. godine, nakon dva femicida u prethodnoj nedelji, predsednica Kosova Vjosa Osmani proglasila je dan žalosti “u znak sećanja na sve žene i devojke ubijene na Kosovu kao rezultat rodno zasnovanog nasilja”. Demonstranti/kinje i grupe za ljudska prava u Prištini i drugim gradovima zahtevali/e su pravdu za te dve žene, kao i za sve one koje su ubijene i one koje su u opasnosti da budu ubijene.
Članovi/ce grupa za ljudska prava sa sedištem na Kosovu, uključujući Leonidu Molliqaj, izvršnu direktorku Centra za informacije, kritiku i akciju (QIKA), više puta su izrazili/e zabrinutost zbog broja neprijavljenih incidenata rodno zasnovanog nasilja i femicida. Žene na Kosovu koje doživljavaju oblike rodno zasnovanog nasilja imaju malo poverenja u vlasti, s obzirom na stalni nedostatak pozivanja počinilaca na odgovornost.
Izveštaj Amnesty Internationala iz 2023. godine zaključuje da žene na Kosovu koje se obrate policiji u slučajevima ekonomskog, psihološkog i fizičkog zlostavljanja često nisu ozbiljno shvaćene i, u nekim slučajevima, čak su ohrabrivane da ih ne prijavljuju. Izveštaj je obuhvatio nekoliko intervjua sa preživelima porodičnog nasilja i ispitao njihove interakcije sa lokalnom policijom. Jedna žena iz Severne Mitrovice prisetila se da joj je policija “rekla da ne postoji tako nešto [kao ekonomsko zlostavljanje]. Takođe su rekli da moj muž ima pravo da mi uskrati finansijsku podršku jer je on taj koji radi i zarađuje novac u porodici”.
Nesposobnost kosovskih vlasti da zaštite žene koje prijave zlostavljanje primorava ih da pravdu i bezbednost traže kroz proteste i uporno zagovaranje.
Druga žena iz Prištine je rekla da su joj, kada je otišla u policiju sa vidljivim dokazima fizičkog zlostavljanja, pružili podršku i resurse. Međutim, kada ih je bila pozvala iz svog kupatila, skrivajući se od nasilnog muža, rečeno joj je da “te probleme treba [sama] da reši” i da ne treba “da zove policiju za svaku sitnicu”:
Nesposobnost kosovskih vlasti da zaštite žene koje prijave zlostavljanje primorava ih da pravdu i bezbednost traže kroz proteste i uporno zagovaranje. Pokreti protiv rodno zasnovanog nasilja na Kosovu odjekuju porukama protesta koje su žene širom Latinske Amerike organizovale još ranih 2010-ih.
Ni una menos
Hiljade žena izašle su na ulice Argentine 2015. godine kao odgovor na ubistvo četrnaestogodišnje devojčice od strane njenog momka. Demonstrantkinje su nosile transparente na kojima je pisalo “Ni una menos” (srp. Ni jedna manje) kako bi skrenule pažnju na ponovljene slučajeve femicida koje su lokalne vlasti zanemarile. Ovaj slogan se pojavio na protestima, postao je popularan hashtag na društvenim mrežama i na kraju simbol zajedničkih zahteva feministkinja širom Latinske Amerike, od Argentine do Meksika. “Ni una menos” simbolizovao je zahteve žena u Latinskoj Americi, pozivajući svoje vlade da se pobrinu da nijedna žena više ne postane žrtva femicida.
Ovi pokreti zahtevaju povećanu zaštitu i jačanje institucija kako bi se obezbedila sigurnost žena od rodno zasnovanog nasilja, očuvalo pravo na abortus i ograničila dalja kršenja ljudskih prava.
Pokret je bio katalizator protesta širom Latinske Amerike, koja ima
0
od 25 zemalja s najvišim stopama femicida.
“Ni una menos” proširio se na Boliviju i Peru i inspirisao druge pokrete, poput Las Tesis u Čileu. Ovi pokreti zahtevaju povećanu zaštitu i jačanje institucija kako bi se obezbedila sigurnost žena protiv rodno zasnovanog nasilja, očuvalo pravo na abortus i ograničila dalja kršenja ljudskih prava.
Poput Argentine, Bolivije, Čilea i Perua, i u Meksiku su se pojavili mnogi pozivi protiv nasilja nad ženama. Pokret “Ni una menos” doveo je pitanja prava žena u prvi plan meksičke politike, podsećajući zvaničnike da vlasti ne uspevaju da zaštite žene.
Godine 2018. i 2019, država Meksiko je objavila da
0
žena dnevno biva žrtvom femicida.
Ta statistika se poklapa sa trenutnim podacima o femicidu. Slično kao na Kosovu, umesto da se oslanjaju na lokalne zakone i politiku za zaštitu, žene u Meksiku su preuzele odgovornost da štite jedna drugu od rodno zasnovanog nasilja i femicida.
Organizacije kao što je Nuestras Hijas de Regreso a Casa — Naše ćerke se vraćaju kući — osnovane su od strane Meksikanki koje su preuzele na sebe da sprovedu sopstvena istraživanja i ispitaju nestanke i ubistva žena širom zemlje.
Femicid i nekažnjivost
Institucionalni nemar omogućava prekršiocima zakona da nastave sa zlostavljanjem bez posledica. Sistemi na Kosovu i u Meksiku ne rešavaju adekvatno slučajeve rodno zasnovanog nasilja, a u mnogim slučajevima čak pogoršavaju nasilje.
Na Kosovu žene teško napuštaju nasilne veze zbog finansijske zavisnosti, zaključuje BIRN. U 2021. godini, samo oko 18,5% žena starosti između 20 i 64 godine bilo je zaposleno, što mnoge ostavlja zavisnim od svojih muževa ili drugih članova porodice za ekonomsku podršku.
Ciklusi nasilja se nastavljaju jer žene nemaju poverenja u vlasti i moraju da zavise od svojih zlostavljača da bi preživele.
Od žena se očekuje da ostanu kod kuće i bave se kućnim poslovima, a od muškaraca da vode ekonomske i političke poslove. Tu zatim dolazi do sukoba između takvih patrijarhalnih normi i nastojanja da se smanji razlika između rodova na tržištu rada. Ciklusi nasilja se nastavljaju jer žene nemaju poverenja u vlasti i moraju da zavise od svojih zlostavljača da bi preživele. U najgorim slučajevima, ti ciklusi dovode do femicida.
Slično tome, žene u Meksiku često nailaze na pasivan pristup policije kada je reč o femicidu i rodno zasnovanom nasilju. U Meksiku, uprkos naizgled naprednim politikama, duboko ukorenjen patrijarhat omogućava da se diskriminacija i rodno zasnovano nasilje nastave i da potraju kao posledica nedostatka pravnog gonjenja, što doprinosi kulturi nekažnjivosti.
Unapređenje institucija
Većina slučajeva femicida u Meksiku ne tretira se kao takva. Podaci iz Izvršnog sekretarijata Nacionalnog sistema javne bezbednosti Meksika pokazuju da je u 2023. godini ubijeno više od
0
žena, od kojih je samo 830 slučajeva kategorizovano kao femicid.
Novinarka Gloria Piña je izvestila Kancelariju UN-a za ljudska prava da mnoge žene koje prežive napade rodno zasnovanog nasilja stalno strahuju od ponovnog napada od strane istih počinilaca.
Žene na Kosovu suočavaju se sa sličnim situacijama. Jedan od primera je slučaj Gjyljete Ukelle, žene iz Peći koja je ubijena u aprilu 2024. godine. Njen nasilnik je prethodno bio optužen i kažnjen od strane policije, ali je izbegao zatvor plaćanjem kazne od 300 evra. Drugi prestupnici zakona na Kosovu, osuđeni zbog nasilja u porodici ili kršenja zakona o oružju, uspevaju da izbegnu zatvorsku kaznu plaćanjem novčanih kazni.
Slučaj Sebahate Morine je sličan. Bivši muž Morine bio je pritvoren zbog nasilja u porodici 2019. godine, ali je pušten nakon što je platio kaznu. Nalog za zabranu pristupa bio je na snazi do tri meseca pre njenog ubistva. Ovo oslikava bespravnost koja prati rodno zasnovano nasilje. Stigma koju žene doživljavaju zbog prijavljivanja nasilja policiji, u kombinaciji sa opštom korupcijom u pravosudnom sistemu, omogućava širenje nepravde.
Pokret “Ni una menos” zalagao se za široku medijsku prisutnost kako bi skrenuo pažnju na probleme sa pravosudnim sistemom. Kolektivne aktivističke grupe na Kosovu rade isto. Protesti na Kosovu u poslednjim godinama šire istu poruku kao i oni u Meksiku, sa demonstrantima/kinjama koji/e nose transparente sa natpisom “Asnjë ma shumë”, što na albanskom znači “Nijedna više”.
NVO QIKA, Kosovski kolektiv za feminističku misao i akciju i programi UN Women aktivno rade na istraživanju i uspostavljanju institucija koje poboljšavaju rad policijskih i pravosudnih organa. Mnogi projekti UN Women na Kosovu organizovali su obuke za policijske i pravosudne službenike kako bi poboljšali njihovu reakciju na nasilje u porodici i uključili prakse ljudskih prava u lokalno upravljanje.
I Meksiko i Kosovo se bore sa izazovom da reformišu svoje pravne sisteme kako bi uveli preventivne politike koje će omogućiti kažnjavanje počinilaca pre nego što dođe do tragičnih posledica.
I Meksiko i Kosovo bore se sa izazovom da reformišu svoje pravne sisteme kako bi uveli preventivne politike koje će omogućiti kažnjavanje počinilaca pre nego što dođe do tragičnih posledica. Kao što je napisala dobitnica Pulicerove nagrade Cristina Rivera Garza: “Nekažnjivost je učvrstila taj smrtonosni ugovor koji drži žene na svom mestu — u kuhinji ili u grobu. Tišina je zapečatila patrijarhalni pakt koji drži muškarce na vrhu.”
Žene na Kosovu i u Meksiku zaslužuju zaštitu od svojih lokalnih i centralnih vlasti. Zločini rodno zasnovanog nasilja ne bi smeli da budu zanemareni. Međutim, još uvek nije jasno da li će rad aktivista/kinja te državnih i svetskih organizacija dovesti do toga da donosioci odluka preduzmu konkretne korake za poboljšanje postojećih institucija i steknu poverenje žena koje treba da štite.
Naslovna slika: Atdhe Mulla / K2.0.
-
- Ovaj članak je napisan na albanskom.