Dva nedavna slučaja ubistva žena podstakla su pobunu grupe studenata u Albaniji koji su organizovali protest “protiv ubijanja žena i devojčica” ispred Policijskog odeljenja u Tirani, u subotu, 16. juna.
Mala grupa, koja je porasla zbog priliva prolaznika koje je privukao ovakav skup, nosila je transparente sa porukama za policijske službenike, kao i za celo društvo. Jedna od glavnih tema protesta je bila da se prekine žene tretirati kao vlasništvo muškaraca, razbijajući pojam o tome da muškarci imaju pravo da ubijaju žene ako ih one ostave.
“Romeo, zašto si ubio Romea?” i “Nisi hrabar kad ubiješ, to te samo čini ubicom” bili su neki od mnogih poruka u vezi sa dva nedavna slučaja, kada su muškarci ubili mlade žene zato što su ih odbile, a nakon čega su izvršili samoubistvo. Mediji su ove slučajeve okarakterisali kao ‘zločine iz strasti’, što je, smatraju demonstranti smatraju, mešanje ubistva i ljubavi.
Protestanti su privukli pažnju na činjenicu da su neki ljudi opravdali ove činove i krivicu svalili na žrtve. Poruke sa crnom pozadinom su bile objavljene na društvenim mrežama, u komentarima, u kojima se vređaju žrtve, a što su sve komentari koji su pročitani naglas pred okupljenima na protestu.
Arjola Hajdini, jedna od organizatorki protesta, izjavila je za K2.0 da je lokacija ispred Policijskog odeljenja u Tirani izabrana jer organizatori veruju da su policijski zvaničnici mogli da učine mnogo više da se ovi zločini spreče. Ona je govorila o slučaju Fildes Hafizi, sutkinje koju je ubio bivši suprug prošle godine, uprkos tome što je imala nalog o zaštiti od njega.
Nakon što je Hafizi ubijena, Parlament Albanije je usvojio rezoluciju prošlog decembra da bi unapredio mehanizme za sprečavanje takvih zločina. Međutim, šest meseci kasnije, problem opstaje.
Organizatori protesta izjavili su za K2.0 da su morali da stvari preuzmu u svoje ruke kada su uvideli da se malo šta čini u tom pogledu, pa su se organizovali na društvenim mrežama. Oni krivicu svaljuju na političare sa svih strana koji su odgovorni za aktuelni stepen femicida.
Jedna od protestantkinja, Joridana Hodža (Hoxha), izjavila je sledeće za K2.0: “Ovde sam da bih se pobrinula za to da niko ne potceni moju slobodu. Učiniću sve da se pobrinem za to, jer policija u današnje vreme ne sprovodi naloge o zabrani prilaska.”
Zaštita žena od ubistva i nasilja
U okviru problema u vezi sa zaštitom žena od femicida, protestanti su naglasili manjak policijske akcije u pogledu porodičnog nasilja, što može da ima i fatalne posledice.
“Zahtevamo da policija ozbiljnije razmotri prijavljene slučajeve porodičnog nasilja”, Hajdini je izjavila za K2.0. “U mnogim prilikama nisu se ni pojavili nakon što su pozvani da pomognu, ili samo kratko ispitaju osumnjičene i oslobode ih nakon što im ovi usmeno obećaju da neće ponoviti zlostavljanje.”
Optužbe na račun policijskog nemara prema porodičnom nasilju izašle su na površinu prošle godine, kada smo imali slučaj Australijanke koja je živela u Tirani, a koja je pretrpela fizički napad od svog momka Albanca.
Ona kaže da, čim je otišla u obližnju policijsku stanicu, službenici su pokušali da je ubede da ne podigne optužnicu. Ona je izjavila u jednoj istraživačkoj televizijskoj emisiji da nije dobila nalog za zaštitu, ali je primila pozivnicu da uživa u noćnom životu Tirane sa jednim policajcem koji joj je slao poruke u narednim danima.
Porodično nasilje je i dalje ozbiljan problem u ovoj državi zbog mnogih činilaca i nešto je što je Evropska komisija primetila u svom izveštaju objavljenom u aprilu. Prošle godine, 3.243 slučaja zlostavljanja je prijavljeno, međutim, mnogi smatraju da je broj žrtava koje su pretrpele porodično nasilje alarmantno viši.
Prema zvaničnim podacima, zahtevi za naloge o zaštiti i prijavljeni slučajevi kod policije povećali su se u proteklim godinama, dok je broj smrtnih slučajeva opao sa 28 u 2013. na 13 ubistava 2017. Ipak, prošle godine, 129 ovakvih naloga za zaštitu nije sprovedeno u delo.
Entenela Ndrevataj je još jedna organizatorki subotnjeg protesta koja je sebe simbolično obojila crvenom bojom pred ovaj događaj. Ona veruje da ima mnogih ljudi koje treba okriviti za situaciju u kojoj se nalaze nezaštićene žene, ali posebno naglašava ulogu pravosuđa.
“Zatvorske kazne za ljude koji počine porodično nasilje i koji su potencijalno opasni jesu ekstremno kratke ili ponekad idu u korist napadača koga oslobađaju i kome dozvoljavaju da nastavi da nanosi nasilje”, Ndrevetaj je rekla za K2.0.
Džoni (Xhoni) Merkohasanaj, drugi organizator protesta, spominje slučajeve u kojima je žrtvi i napadaču dozvoljeno da žive u istom domaćinstvu zbog siromaštva, što je nešto za šta se uveliko veruje da, prvenstveno, uzrokuje nasilje. “Ove žene, koje već imaju nalog o zabrani prilaska koji nije funkcionalan i stavlja ih u domaćinstvo sa kršiteljima, one nisu zaštićene”, izjavio je on za K2.0. “Opasnost živi pod istim krovom i šanse da ponovo postanu žrtve jesu velike.”
Subotnjem protestu su se pridružili i brojni muškarci, koji su izašli u prve redove da bi pozvali na to da se ljudi osveste o pitanjima porodičnog nasilja. “Zašto ovde nema više žena? Zašto nema više muškaraca? Zašto nema prisutnih političara?” upitao je muškarac koji ima 50 i kusur godina. “Zar ima Albanaca koji nemaju majku, sestru ili ćerku koja nije pretrpela porodično nasilje?” nastavio je.
U danima nakon protesta, dva dodatna incidenta u vezi sa porodičnim nasiljem desila su se u Albaniji. U nedelju ujutru (17. juna), tridesetpetogodišnja žena je upucala svog muža četiri puta, čime ga je ubila na licu mesta, usred prodavnice u Milotu, gradiću na severozapadu Albanije. Kada ju je policija ispitivala, žena je tvrdila da je ubila muža zato što se kockao i maltretirao je.
Manje od 24 sata kasnije, u Memaliaju, južna Albanija, šezdesetpetogodišnji muškarac je napao svoju ženu, udarajući je sekirom. Teško povređena žena je kasnije izjavila za medije iz bolničkog kreveta da je zbunjena, da li da mu oprosti ili da ga ostavi u zatvoru. “Bojim se da će me ubiti”, izjavila je ova pedesetsedmogodišnjakinja.
Grupa studenata je izjavila da je subotnji protest posvećen nastavku demonstracija i zahtevima da se više preduzme po ovom pitanju dok se žene ne budu osetile bezbednije i dok ubistva ne počnu da se sprečavaju. Oni smatraju da se promene neće desiti ubrzo i lako, ali se nadaju da će reči poput “Ljubav daje život, a ne oduzima ga” da dopru do celokupnog društva.K
Naslovna fotografija: Angelo Haruni / K2.0.